DVOJICA SINOVA SU MI UMRLA ZA KOSOVO, A TREĆI OD TUGE: Ispovest Srpkinje koja je izgubila sve
Za vreme NATO bombardovanja 1999. godine, Nada Milić je sahranila dvojicu sinova, oficira, godinu dana kasnije od tuge za njima umro je i treći sin, a pre četiri godine ostala je i bez supruga
Nada Milić - Srpska Majka Hrabrosti - je od 1999. do 2000. godine na Kosovu i Metohiji, tokom NATO bombardovanja, izgubila trojicu sinova! I to u razmaku od samo 13 meseci.
Potresnu ispovest počinje rečima: "Živa sam, a ne živim".
- Moj život je okončan... Čekam samo fizički kraj. Za mene nema budućnosti. Postojim u prošlosti, u danima sreće koje sam radosno delila s mojom decom i suprugom.
Da tragedija bude još veća napustio je i suprug Dragoljub 2001. godine.
Nada priča da ne postoji veća nesreća, bolniji osećaj od onog kada roditelj nadživi dete...
AMERIČKI OBAVEŠTAJAC TVRDI: Ratovi na Balkanu pokrenuli su nešto zastrašujuće
- A ja sam nadživela svu svoju decu! To me je oborilo, a smrt muža zadala mi je konačni udarac. Dok je bio živ, bili smo jedno drugom podrška. Sad se sama nosim sa surovom sudbinom - tiho zbori Nada listajući albume s porodičnim fotografijama.
Njeni blizanci, Srđan i deset minuta mlađi Boban, bili su oficiri ondašnje Vojske Jugoslavije, sa službom na Kosovu, gde su i živeli. U proleće 1999. imali su po 25 godina. Ratovali su sa albanskim teroristima i avijacijom NATO.
- Srđan je ranjen 31. marta, kad je vozilom naleteo na protivtenkovsku minu. Umro je na Vojnomedicinskoj akademiji 4. aprila. Posle njegove sahrane u Prištini, Boban je krenuo u svoju jedinicu. Kao da je znao da ni on neće dugo. Poručio mi je: „Majko, zapali sveću i za mene kad izađete na Srđanov grob.“ Poginuo je 14. aprila, kad je njegovo vozilo pogodila avionska bomba. Pošto smo napustili Kosovo u junu 1999, nismo želeli da njihovi grobovi ostanu u Prištini. U oktobru te godine preneli smo im tela u Kraljevo, gde smo se preselili - plačući govori Nada.
Ona, suprug Dragoljub i najstariji sin Goran (27), ekonomista, zaposlen na carini, morali su da nastave dalje. Ali, bilo je teško, posebno Goranu.
- Nije uspeo da se izbori s tugom za Srđanom i Bobanom. U jutro 13. maja 2000. našla sam ga u sobi, mrtvog. Presvisnuo je od bola - priseća se Nada traumatičnog događaja.
MOJ DEDA JE BIO VOŽD TREĆEG SRPSKOG USTANKA: Dražin unuk otvorio srce
U znak sećanja na svoje sokolove, kako su ih zvali, Nada i pokojni Dragoljub su nekadašnji dnevni boravak u svojoj kući u Kraljevu pretvorili u spomen-sobu. U staklenim vitrinama su stvari njihovih sinova, uniforme, diplome, fotografije, odlikovanja...
- Svakog jutra uđem u sobu i kažem: „Dobro jutro, deco moja!“ - završava Nada svoju tragičnu priču.
Ne može da bude za utehu, ali po Srđanu, Bobanu i Goranu nazvan je trg u Kosovskoj Mitrovici
i ulica u Malom Mokrom Lugu. Srđan i Boban su posthumno odlikovani Ordenom za zasluge za narod, a na Dan državnosti ove godine predsednik Tomislav Nikolić odlikovao je i Nadu Sretenjskim ordenom I stepena.
(Telegraf.rs)
Video: Izložba slika Vuka Vidora u Comtrade-u
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
M
Da li neko posle ovakvog teksta može da kaže da ga ne interesuje šta se događa sa Kosovom i Metohijom?!
Podelite komentar
OGNJEN STRAHINJIĆ
Kosa mi se digla na glavi citajuci ovo,majko bozja de daj boze nikom!
Podelite komentar
Neko Nebitan
Gorana sam znao licno,o njemo mogu reci sve najbolje,bio je dobar drug a verujem najbolji brat i sin. Vecna im slava i hvala
Podelite komentar