TELEGRAF ISTRAŽUJE: Top 5 stvari o kojima svaki Srbin mašta!

U Srbiji više od 50 odsto ljudi živi ispod granice siromaštva, pokazuju nedavna istraživanja. Prosečna neto zarada u Srbiji u februaru bila je 40.003 dinara, a zaduženost građana Srbije kod banaka na kraju prošle godine bila je 818 evra.

Uprkos tako teškom stanju i standardu, većina Srba ima svoje snove, planove i želje.  Zato je Telegraf.rs napravio top-listu stvari o kojima prosečan stanovnik naše zemlje mašta i koje teži da ostvari.

1. Posao u javnom preduzeću

Uprkos statistici, koja neumitno pokazuje su prosečne zarade mnogo više u privatnom nego u državnom  sektoru, omiljena destinacija za poslovno "uhlebljenje" većine Srba je jako državno preduzeće. "Meka i Medina" nerada, stranačko-rođačkog zapošljavanja, visokih plata, regresa, obroka i kompletne zajedničke svojine, koju svi "kraduckaju", večita je želja mnogih Srba.

Radno vreme u ovim institucijama je proizvoljno, počinje od 6 do 8 ujutru, a kraj je takođe rastegljiv, od dvanaest do dva popodne. U situacijama odsustvovanja direktora ni to ne važi, pa je radno vreme još više rastegljivije, odnosno dolazi se i odlazi se kada se stigne, i uvek se ima vremena. Naravno, u proces rada uračunata je i pauza za doručak od 60 minuta. Mini-pauze za kafu nisu definisane radnim vremenom, ali su redovna pojava tokom njegovog trajanja. Zavise od navika zaposlenih, a ima ih od jedne do četiri, mada fanatični ovisnici znaju da popiju od pet do sedam u toku "rada". S kafama se obaveze završavaju, a počinju prava.

Tu spadaju nerealno visoka plata, regresi, nadoknada za topli obrok, prijava Zavodu za zapošljavanje, overena zdravstvena knjižica, ručak u kafani na račun firme, trinaesta plata, letovanje preko firme na rate, kupovina piletine, ribe i krema preko sindikata, službeni automobil, korišćenje imovine preduzeća u privatne svrhe, korišćenje radnika od strane mnogobrojnih direktora za popravke i gradnju njihovih privatnih kuća, markica za gradski prevoz, besplatan toalet papir za čistačice, besplatni repromaterijal za radnike službe održavanja, keš od provizije na računu za potpisani Ugovor za direktora. Svi srećni i zadovoljni.

Međutim, posle toliko godina praktikovanja ovakvog vida zapošljavanja , pojavio se mali problem. Zemlja je bankrotirala, pa se konstantnim pozajmicama u poslednjih 30 godina održava socijalni mir u Srbiji. Na to su pojedini analitičari odavno upozoravali, ali se malo ko obazirao na to. Poslednji podaci govore da čak polovina zaposlenih u našoj zemlji zavisi od državnih "jasli" i da Srbiji preti potpuni bankrot ako se podhitno ne učini nešto povodom toga.

2. Kuća koja ima sprat više od komšijine

Početni socijalni status Srbina je kuća. To je neka vrsta mita, za koji će on da žrtvuje ceo svoj radni vek ne bi li je napravio. Sebe će smatrati kompletno uspešnim tek ukoliko ta kuća ima bar sprat više od njegovog najbližeg komšije. Večita želja da se bude uspešan ovim spratom više dobija kompletnu dimenziju. Nekada su se zbog tih spratova, većinom nelegalno izgrađenih, Srbi polivali benzinom, stavljali ženu i decu ispred bagera, kačili sliku voljenog vođe Tita o zid ne bi li sprečili rušenje. Sad su se vremena promenila, pa su ove metode žrtvovanja zamenjene suptilnijim osiguranjem novoizgrađenjog sprata - podmićivanjem inspekcije. Tako se na najbolji način osigurava dugotrajnost građevine i uživanje u komšijinoj kući koja je manja - za sprat.

Po ovakvom stilu zidanja poznata je pre svega Istočna Srbija, gde se mogu videti cela naselja u kojima su kuće naređane kao stepenice, svaka sledeća je veća od prethodne. Poslednja, naravno, liči na vilu iz Majamija, a najveći broj ovakvih "hacijendi" i ne dočeka da budu useljene, jer, po pravilu, vlasnik zauvek ostane u inostranstvu.

3. Dobitak na lutriji ili kladionici

Večita težnja Srba za "'lebom bez motike" najbolje se ogleda u količini kladionica i prodajnih mesta loto, bingo i greb-greb srećki, koji u poslednjih desetak godina niču po zemlji kao pečurke posle kiše. Neretko se u jednom naselju mogu naći i po tri ili četiri kladionice, a nema prodavnice ni pekare. One su non-stop pune igrača i po pravilu rade do kasno u noć. Mogućnost malog uloga i velike nagrade privlači ljude raznih poslovnih profila da "vise" po ovim lokalima. Kad se na to doda ogromno "fudbalsko znanje" prosečnog Srbina, uspeh kladionica je zagarantovan.

Bez obzira na stalno gubljenje novca i konstantno "padanje za jedan gol", znak ili broj, Srbi troše ogromne količine novca na ovaj vid zabave. Iako analitičari ističu da je promet novca u igrama na sreću u poslednjih nekoliko godina opao, prema evidenciji Uprave za igre na sreću, samo od naknada za igre na sreću, država je 2011. godine prikupila više od 4,5 milijarde dinara ili oko 45 miliona evra. Ta brojka dovoljno govori o tome koliko žarko Srbi žele da postanu milioneri preko noći.

4. Novi "golf"

Pored pomenute kuće, statusni simbol broj dva kod Srba je automobil. To oličenje uspeha, moći, novca i ljubomore okoline omiljena je igračka naših sugrađana. I pored zainteresovanosti za neke druge automobilske marke, najnoviji "golf" je uvek hit kod Srba. O opčinjenosti naših sugrađana ovom markom dovoljno govori podatak da najnoviji primerci koji se pojavljuju na prestižnim evropskim sajmovima automobila po pravilu prvo stignu u Srbiju, pa tek onda u ostatak Evrope. I to nije slučaj samo sa ovom markom i tipom, koji će se pojaviti krajem ove godine u prodaji.

Zainteresovanost za "golfove" traje nepunih 40 godina, odnosno od maja 1974. godine, kada je na Sajmu automobila u Frankfurtu prezentovan prvi tip ove serije. Njegove karakteristike, jeftino održavanje, dostupnost rezervnih delova, mala potrošnja i neverovatna izdržljivost prilepili su Srbe za ovaj tip četvoroškaša.  Zbog svega navedenog, već 38 godina pomama za ovim automobilom ne prestaje. To je ubedljivo najtraženiji  auto i ujedno najkradeniji ljubimac kod nas. Lopovi svake godine usavršavaju tehnike kako da se dočepaju vrednog trofeja, dok vlasnici pronalaze najraznoraznije načine kako bi ga zaštitili. Slike novog tipa sedmice već su procurele u javnost i nema sumnje u to da će se, neposredno po puštanju u prodaju, veliki broj njih voziti ovdašnjim drumovima.

5.  Veći polni organ barem za pet centimetara

Utemeljenje da su Srbi dobri i uspešni ljubavnici dobrano je uzdrmano pojavom porno-filmova i neposrednim uvidom u gabarite pripadnika muškog roda na međunarodnom nivou. Od tada traje fascinacija veličinom polnih organa i teško da će bilo ko priznati da mu ne bi škodilo dodatnih nekoliko centimetara dužine i širine - barem pet.

Iako je bar sto godina kod tinejdžera muškog pola na ovim prostorima popularna igra "merenja" i dobijanje povlašćenog statusa u društvu onog koji je "najveći", obnarodovanje čuvenih oruđa Džona Holmsa, Rona Džeremija i Džona Leslija raspirilo je želju za posedovanjem istih, ili sličnih dimenzija polnih organa. I dok su jedni kukali, drugi su se dosetili, pa su prvo krišom, a zatim i javno počele da se prodaju sprave za produžavanje penisa.

Bilo je neozbiljnih pokušaja poput neke vrste opruge kojom bi se svakodnevno raztezao ud i na taj način vremenom uvećavao, a bilo je i visokobudžetniih reklama koje su se pojavljivale na nacionalnoj televiziji u kasnim satima i koje su garantovale uspeh. Većina Srba još pamti legendarni slogan koju izgovara starleta koja leži na krevetu obloženim satenskom posteljinom: "Uz pomoć Vepa, budućnost je lepa!" O delotvornosti ovih sprava nismo našli preciznije podatke, ali će opčinjenost sopstvenim organima kod muškaraca trajati sigurno još dosta dugo.

(I. Mitkovski)