HIJERARHIJA SVETOGORSKIH MANASTIRA: Naš Hilandar je po važnosti na... (FOTO)

  • 4

Sveta gora je planina i poluostrvo u grčkoj provinciji Makedoniji. Na tom malenom pojasu tla koji se zabada u Egejsko more dubini od 60 kilometara, na tom trećem prstu Halkidikija "debelom" između 7 i 12 kilometara, nalazi se 20 pravoslavnih manastira, 12 skitova i brojne kelije, koji zajedno čime autonomnu državu pod grčkim suverenitetom.

Ukupna površina poluostrva je 390 kvadratnih kilometara, a na njemu se nalazi gusto pošumljena i 2.033 metra visoka planina Atos.

Formalno utemeljena 963. godine, kada je monah Atanasije osnovao manastir Veliku Lavru, koji je i danas najveća i najznačnija svetinja na Svetoj gori, nakon vekova pod vizantijskom, srpskom pa turskom vlašću, pod modernu grčku upravu došla je tokom Prvog svetskog rata i kratkotrajnog sukoba Grčke sa Rusijom oko toga ko zapravo ima pravo na parče grčkog tla.

Atosom (koji se zvanično zove Vlast Svete gore) po ustavu Grčke vlada Sveta zajednica u kojoj sede predstavnici svih 20 manastira, a postoji i izvršni odbor koji ima četiri člana na čelu sa protosom (mnogi su kroz istoriju bili Srbi; posebno u 15. i 16. stoleću kada smo činili većinu monaštva na Svetoj gori). Atos, dakle, ima političku samoupravu.

Manastir Esfigmen na Svetoj gori. Foto: poklonik.com Manastir Esfigmen na Svetoj gori. Foto: poklonik.com

Glavni grad je Kareja, koja je i sedište guvernera kao predstavnika grčke vlasti. Crkveno gledano, nalazi se po jurisdikcijom Vaseljenskog patrijarha iz Carigrada.

Da biste posetili Svetu goru morate imati dozvolu grčkih vlasti, ali ako postanete monah automatski dobijate grčko državljanstvo. Drugim rečima, samo je monasimo dozvoljeno da na toj teritoriji trajno borave; trenutno ih ima oko 1.400.

Ženama je ulazak zabranjen; opstanak ove tradicije je bio u sklopu ugovora Grčke sa Evropskom unijom pri njihovom pristupanju. Kažu da su čak i ženke životinja zabranjene, izuzev mačaka koje love miševe i kokošaka koje legu jaja od čijih se žumanaca prave boje koje se koriste u ikonopisanju. Mala nedoslednost.

Manastir Hilandar. Foto: Wikimedia/Саша Стефановић Manastir Hilandar. Foto: Wikimedia/Саша Стефановић

Sedamnaest manastira su grčki; od preostala tri, jedan je srpski (Hilandar), jedan bugarski (Zograf) i jedan ruski (Pantelejmon). Premda postoji naznaka gordosti u tome (što je, kao što znate, smrtni greh u hrišćanstvu), među manastirima postoji jasna hijerhija, odnosno prvenstvo po časti i važnosti. Od svih ne-grčkih manastira, najbolje "kotirani" je naš Hilandar.

Evo cele "tabele":

1. Manastir Velika Lavra (64 monaha)

2. Manastir Vatoped (163)

3. Manastir Iviron (71)

4. Manastir Hilandar (92)

5. Manastir Dionizijat (71)

6. Manastir Kutlumuš (86)

7. Manastir Pantokrator (25)

8. Manastir Ksiropotam (25)

9. Manastir Zograf (48)

Manastir Hilandar. Foto: Tanjug Manastir Hilandar. Foto: Tanjug

10. Manastir Dohijar (32)

11. Manastir Karakal (60)

12. Manastir Filotej (57)

13. Manastir Simonopetra (94)

14. Manastir svetog Pavla (112)

15. Manastir Stavronikita (42)

16. Manastir Ksenofont (123)

17. Manastir Grigorijat (107)

18. Manastir Esfigmen (121)

19. Manastir Pantelejmon (88)

20. Manastir Konstamonit (44)

(Telegraf.rs)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA