Pokušao sam da se otrujem praškom "Biljana": Ovo je najlepša ljubavna pesma u Srbiji, a napisao je robijaš!

U valjevskom zatvoru dodeljene su nagrade najdarovitjim pesnicima i piscima proznih dela.

Preporučujemo

U kategoriji poezije prijavilo se 90 zatvorenika s preko 200 radova, a po oceni žirija, najbolja je "Samanta", autor Davora Marinkovića iz zatvora u Zaječaru. Njemu sleduje 15.000 dinara, knjiga i diploma, međutim, on se nije pojavio na dodeli nagrada.

Druga nagrada je pripala Đorđu Vasiljeviću iz Okružnog zatvora u Beogradu, a treća zatvoreniku Stanku Raketiću iz niškog zatvora.

ONI SU NAJVEĆI PESNICI MEĐU SRPSKIM ZATVORENICIMA: I danas su nagrađeni zbog toga! (FOTO)

Evo teksta nagrađene pesme:

"Pišem ti očajan posle nedelju dana

Vrati se popuni prazninu moga stana,

kad se jede sama, nije ukusna salama,

Dosadno je smrtno, nema svađe, nema drama,

Zovem te krikom kao Roki  Andrijanu

S tvojom slikom pijančim sam u stanu,

Lud kao na ludim gljivama sečem podlaktice staklom

plačem, slušam Sinana,

tako mi nedostaje tvoja haljina svilena

pokušao sam da se otrujem praškom "Biljana"

Samanta, gde si, pošalji mi bar SMS

Tvoj sam Patrik Svejzi, ovo je naš prljavi ples

Ja te svaki noći sanjam, uplakan i znojan se budim

Ubiću se ako te nema, hoću da poludim,

Biću sve što hoćes, keve mi ću se uljudim

Gde si sad, Samanta, da vidiš kako se trudim

Poći ću u šume, šatro nacepaću drva

Za mene si bila i ostala poslednja i prva

Bez tebe plačem i na beton "lastu" skačem

U ratu sam sa celim svetom

u glavu se tučem reketom za tenis

vrati se, nema veze što je nestao kevin servis

ja pijem i tugu krijem, kafana mi druga kuća

Foto: Slađana Stevanović

vagon, kafe, cigarete, u najavi je rak pluća

Boli me što mislim da si tuđa

ubijaš me kao što si nekad daskom smuđa

Na sudovima i na česmi već se uhvatila rđa

Još čuvam cipele tvoje s polomljenim štiklama

I žuljeve s palca kad smo se vozili biciklama

Čarape mi cepa kačkavalj s peta

Vrati se Samanta, neka si prokleta,

Pored tebe sam se osećao kao pravi šmeker

Oprosti mi onaj levi kroše nasred bulevara

Slušam naše pesme dok sebi lomim ruku

Duvam lepak i bronzu da sebi prekratim muku

Noćas mi se pije neko piće slatko,

Želeo bih da te zaboravim na kratko,

ceo stan sam natopio benzinom.

Spremio upaljač, odvrnuo bocu s plinom

Život bez tebe, draga, nema smisla,

Poslednje zbogom, cigareta-boom - nije mi ništa!

(S. S.)