10 NAJVEĆIH PROBLEMA U HRVATSKOJ: Da li i dalje mislite da je tamo bolje nego u Srbiji?
Novinari Večernjeg lista uočili su deset problema sa kojima se suočavaju građani u Hrvatskoj, ali su ujedno dali i ocenu da ih nesposobno rukovodstvo sve više vuče na dno i pitaju se ima li smisla ostati u zemlji.
ISKREN SAVET HRVATSKOG PREMIJERA OTPUŠTENOJ UČITELJICI: Ako hoćeš da zaradiš više, idi u politiku!
Uz konstataciju da zbog svih problema sa kojima se susreću, stanovništvu preti izumiranje, novinari Večernjeg ističu da je Hrvatska "nesređena zemlja" i da radnici i preduzetnici veoma teško snalaze i žive u "u šumi izmenjenih zakona i velikih poreskih opterećenja".
- Mladi strepe hoće li biti posla, radnik hoće li dobiti otkaz ili imati u starosti penziju, preduzetnik hoće li da propadne, na šta ga često tera država, jer ona nije kao u drugim zemljama prijatelj preduzetniku - navode novinari.
Najveći problem koji je naveden su visoke kamatne stope, a kao primer je navedeno da za isto zaduženje kod banke Hrvat plaća 552 evra mesečno, dok Nemac plaća 378 evra.
Skup kredit smanjuje ličnu potrošnju, pa novac koji Nemci troše u radnjama i na taj način podstiču svoju ekonomiju i stvaranje novih radnih mesta, Hrvati uplaćuju bankama.
Drugi problem su male penzije i pitanje hoće li ih uopšte biti, jer brojke govore da će sadašnji tridesetogodišnjaci morati sami da se brinu u starosti.
- Već sada penzije nisu sigurna kategorija, jer se isplaćuju iz sistema koji je kolabirao. U penzioni fond godišnje se uplati oko 19 milijardi kuna, a isplati oko 35 milijardi kuna. Minus od 17 milijardi kuna samo će se povećavati - piše Večernji.
Kao treći problem navedene su liste čekanja kod lekara i "amerikanizacija zdravstva", odnosno "zdravlje samo za bogate".
Izdvajanje zavoda za zdravstveno osiguranje (HZO) iz budžeta i izmenama Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju omogućilo bi se HZO-u osnivanje firmi čime će, kako se upozorava, Zavod postati privatna kompanija.
Školovanje nepovezano s tržištem rada i nedostatak prakse su sledeći problem sa kojim se Hrvatska suočava, a u tekstu se navodi da se u drugim zemljama još u strukovnim školama i fakultetima učenici ili studenti u saradnji s firmama kroz praksu osposobljavaju za budući rad, što se u Hrvatskoj ne radi.
Peti problem je što nema dovoljno investicija da se pokrene rast koji će otvoriti nova radna mesta. U sadašnjem broju investicija broj radnika koji se zaposle ne može da nadoknadi odliv radnika zbog propasti firmi, koji se opet nađu na birou i nemaju gde da se zaposle.
Investitori ne dolaze jer je makroekonomsko okruženje loše, a produktivnost slaba, možda i najlošije unutar EU, citiran je ekonomista Damir Novotni.
Visoki porezi su još jedan problem hrvatske privrede, jer "Hrvatska ima porez na sve osim na vazduh, a nije neizvesno da će se u skoroj budućnosti plaćati i taj namet", piše Večernji.
Navode se i podaci da od oko 10 kuna za litar benzina država uzima 5,5 kuna, da na svakoj kutiji cigareta uzima oko 13,5 kuna, a od prosečne plate od 5.500 kuna uzima 3.800 kuna samo za poreze i doprinose. Tu treba ubrojati još oko 1.000 kuna PDV-a i akciza kad građanin počne da kupuje.
Uz sve to svaka opština ima svoje posebne namete, kojima opterećuje potencijalne ulagače i svoje stanovnike, a gotovo neverovatno zvuči i da svaka veća državna firma od države dobija zeleno svetlo da nekim nametom poput šumskog doprinosa ili pak pretplate za HRT iz džepa građanina izvuče novac.
Iseljavanje mladih i izumiranje stanovništva je stavljeno na sedmo mesto liste najvećih problema.
Prema proceni demografa Anđelka Akrapa, Hrvatska će 2050. godine imati samo 3,5 miliona stanovnika, što je 728.000 stanovnika manje u odnosu na popis stanovništva iz 2011. godine.
Možda pomalo nezasluženo, na osmom mestu je problem što se političari bave vlastitim interesima, a ne boljitkom građana.
- Hrvatska politička elita koja godinama vodi zemlju uglavnom je rezultat negativne kadrovske selekcije u strankama koje se menjaju u vođenju države. U tim strankama, da bi se došlo do vrha, nije bitna sposobnost, nego odanost predsednicima stranaka, nije bitno opšte dobro, nego lični interes, interes stranke, rodbine i prijatelja - konstatuje Večernji.
Posebno je istaknuto to što se hrvatski političari bave "nerelevantnim temama, poput onih iz istorije".
Pesimizam i život od danas do sutra su problem postavljen na devetom mestu.
- Ljudi u Hrvatskoj ne vide perspektivu, žive u neizvesnosti jer se boje za svoja radna mesta, ne znaju hoće li biti posla za njihovu decu kad odrastu, a ona deca koja su već odrasla vrlo teško dolaze do ikakvog posla. Oni koji ostanu bez posla znaju da novo radno mesto verovatno neće naći - navedeno je u tekstu.
Poslednji u nizu problema, ali možda i ne najmanje važan, jeste nedostatak privatne inicijative i volje za preuzimanje rizika u biznisu.
Na tu temu konstatovano je da "Hrvatska nema kulturu preduzetništva". U njenim školama o tome se ne uči, pa se i ne uočavaju talenti za određena područja, a veliki broj ne ulazi u privatnu inicijativu jer se boji neuspjeha i zato malo ljudi ulazi u vlastiti posao.
Pored toga, preduzetnici su u stalnom strahu od poreskih nadzornika, jer se često kažnjava i nepotrebno, dok su u inostranstvu ta državna tela partneri preduzetnicima, upozoravaju ih, a tek onda kažnjavaju.
(Telegraf.rs / Izvor: Večernji.hr)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Inzaghi
Šta vi pišete. Kakvi hrvati kakvi bakrači. Koga briga za hrvate.
Podelite komentar
Marijana Hadzi Bakov
Pa ovome sto procitah u tekstu,pa ja mnogo bolje zivim od njih .
Podelite komentar
Bg
Zasto ne gledate svoja posla .Srbija uvek mora da nabija nos svuda samo dabi sakrila svoje probleme.
Podelite komentar