SVI PRIČAJU O OHRIDSKOM SPORAZUMU: Da li je zbog njega izbio RAT u Makedoniji i evo šta sve piše u njemu! (VIDEO)

Nakon krvavih sukoba koji su se proteklog vikenda odigrali u Makedoniji mnogi analitičari navode da je uzrok nereda u toj zemlji manjkavost takozvanog Ohridskog sporazuma.

Preporučujemo

AMERIKA REŽIRALA RAT U MAKEDONIJI: Šiptarski teroristi dobili signal iz Vašingtona za napad!

Naime, Ohridskim sporazumom potpisanim 13. avgusta 2001. godine predviđeno je donošenje nekoliko zakona za veća prava Albanaca kao što su Zakon o upotrebi jezika, Zakon za veće zapošljavanje u administraciji, Zakon o policiji.

Ipak, moramo da se vratimo deceniju i po unazad kako bismo vam približili kako je uopšte došlo do potpisivanja tog sporazuma čiji su tvorci zapravo bili SAD i Evropska unija.

Nakon dolaska NATO trupa na Kosovo 1999, albanski nacionalisti iz Makedonije su intenzivirali svoje aktivnosti. Početkom 2001. godine došlo je do oružanih sukoba između albanske paravojne formacije Oslobodilačka nacionalna armija (ONA) i makedonskih snaga bezbednosti.

Sukobi su počeli u selu Tanuševci, nakon čega su se proširili prema Tetovu. Već u martu makedonske snage bezbednosti su pokrenule ofanzivu protiv ONA, kojoj su nanele gubitke na području Tetova. Borbe su se rasplamsale nakon što su pripadnici ONA 28. aprila 2001. iz zasede ubili osam makedonskih vojnika, što je izazvalo revolt Makedonaca u čitavoj zemlji.

Nekoliko dana kasnije u sukob se uključilo oko 3.000 naoružanih Albanaca sa Kosova, pretežno pripadnika Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) i nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koji su osvojili sedam sela u okolini Kumanova. Pod oružjem u kumanovskom kraju bilo je oko 7.000 Albanaca. Makedonska armija je odgovorila ofanzivom, u kojoj je učestvovalo 15.000 njenih pripadnika.

Foto: Tanjug/AP

EKSKLUZIVNO: Jezive slike razorenog Kumanova posle sukoba sa šiptarima UČK! (FOTO)

Posle niza borbi, nakon kojih su početkom avgusta pripadnici ONA uz pomoć KZK zauzeli selo Raduša, a makedonske snage u potpunosti uspostavile kontrolu nad područjem Tetova, uključile su se međunarodne snage. Da bi sprečili dalju destabilizaciju Makedonije i izbijanje građanskog rata, u koji su, kako se očekivalo, mogle da se uključe Albanija, Srbija,Turska, Bugarska i Grčka, NATO je u tu zemlju poslao 3.500 vojnika. Cilj operacije "Neophodna žetva" bio je razoružanje albanskih paravojnih formacija.

Već 13. avgusta je, uz posredovanje Zapada na čelu sa SAD, između predstavnika makedonske vlade i Albanaca u toj državi potpisan Ohridski sporazum.

POTPISIVANJE OHRIDSKOG SPORAZUMA

Potpisivanjem tog sporazuma prekinut je oružani sukob, a Albanci su dobili veća prava. Time je praktično izmenjen Ustav Makedonije i postavljene su osnove za unapređenje prava albanskog stanovništva u toj zemlji. Albanski jezik postao je službeni, a u oblastima u kojima živi više od 20 odsto albanskog stanovništva dobio je status zvaničnog.

Sporazum su potpisali tadašnji predsednik Makedonije, Boris Trajkovski, Ljupčo Georgijevski prvi predsednik VMRO-DPMNE i Branko Crvenkovski, sa albanske strane potpisnici su bili Imer Imeri i Arben Džaferi, a paraf su stavili i tvorci sporazuma, izspred SAD-a  Džejms Perdju i ispred EU Fransoa Leotar.

INVAZIJA TERORISTA NA MAKEDONIJU: Najpotresnije fotke novog rata na Balkanu (FOTO)

Ohridskim sporazumom su amnestirani i pripadnici ONA, čiji su istaknuti komandanti odmah formirali Demokratsku uniju za integraciju (DUI) i Demokratsku partiju Albanaca (DPA). Albanske partije ušle su u Vladu Makedonije, pa kao učesnice u vlasti i deo vladajućih koalicija uvek mogu da izazovu njen pad i stvore političku krizu u zemlji.

Dogovoreno je i da Albanci budu zastupljeni sa oko 30 odsto u makedonskoj policiji i armiji.

To, međutim, nije umirilo albanske nacionaliste. Nastavili su sa pritiscima na lokalnu vlast, i 2005. godine dobili pravo da ističu albansku zastavu u mestima u kojima su u većini. Pritom nikada nisu skrivali želju da oblasti u Makedoniji nastanjene Albancima pripoje Kosovu i Metohiji, a zatim i Albaniji.

Foto: Tanjug/AP

Pokazalo se da Ohridskim sporazumom problem između Albanaca i Makedonaca nije rešen, već samo odložen. Periodični sukobi između Albanaca i makedonskih bezbednosnih snaga postali su uobičajeni.

Makedonske bezbednosne snage su 2007. godine pokrenule operaciju "Planinska bura". Bio je to dogovor na napade koje su na severozapadu Makedonije izveli pripadnici Albanske nacionalne armije došavši s područja Kosova i Metohije. Tada je u blizini Tetova i na području Šar-planine uhapšeno 69 i ubijeno sedam terorista. Zaplenjena je i veća količina naoružanja, koja je bilo namenjena za podizanje oružane pobune na tim područjima.

Do sukoba je došlo i početkom 2012. godine, nakon protesta zbog uvreda islama. Na karnevalu u selu Vevčani kod Struge 13. i 14. januara jedna od maski je ismevala "Kuran". Albanci su odgovorili 31. januara paljenjem crkve u mešovitom selu Labunište, a u Strugi je izgorela makedonska zastava.

Protesti, koji su se proširili zapadnom Makedonijom, nisu zaobišli ni Skoplje. U 25 incidenata napadnuto je 40 osoba, a 38 povređeno. Sukobi su se posebno rasplamsali nakon što je 28. februara makedonski policajac ubio dvojicu Albanaca iz Gostivara. Tek sredinom marta, nakon intervencije policije i hapšenja izgrednika, nemiri su prestali. Ali za kratko vreme.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Iako je 17. marta u Skoplju održan "Marš za mir", koji su podržale istaknute javne ličnosti i više od 70 građanskih organizacija kako bi osudili nasilje i pokazali da je suživot između različitih etničkih grupa moguć, sukobi su nastavljeni. Svega dva dana posle marša u nekoliko odvojenih incidenata u Skoplju je povređeno pet osoba.

Najteži incident dogodio se 12. aprila kod Železarskih jezera u blizini naselja Smiljkovci, kada je iz vatrenog oružja ubijeno petoro Makedonaca. To višestruko ubistvo pojačalo je međuetničke tenzije. U selu Radišane, odakle potiču ubijeni mladići, Makedonci su organizovali masovne proteste, blokirali puteve i napadali albansko stanovništvo i njihovu imovinu. Reakcijom specijalnih snaga sprečen je napad na albansko selo Ljuboten.

KRVAVO LICE ZLIKOVCA: Ovako izgleda uhapšeni ALBANSKI TERORISTA koji je ubijao po KUMANOVU! (VIDEO)

Nakon toga makedonska policija je 1. maja sprovela akciju "Monstrum“, tokom koje je uhapšeno 20 radikalnih islamista koji su bili osumnjičeni za ubistvo petorice Makedonaca. Odgovor je usledio 4. maja, posle molitve u džamiji, kada je nekoliko stotina Albanaca u skopskom naselju Bit Pazar započelo proteste pod nazivom "Stop montiranim slučajevima".

Demonstracije, koje su organizovane preko društvenih mreža, brzo su narasle u masovne. Demonstranti su tražili oslobađanje uhapšenih u akciji "Monstrum", koji su sada osuđeni na doživotne zatvorske kazne, uzvikujući parole "Policajci ubice", „"Alah je jedan, Alah je veliki", "Velika Albanija", "OVK", "Ko se ne pridruži, izdajnik je". Pored državnih simbola Albanije, demonstranti su nosili i zelene i crne zastave islamskih radikalnih organizacija.

Printskrin: YouTube/Al Jazeera Balkans

Novi sukobi izbili su i početkom marta 2013. godine, kada su Makedonci protestovali zbog odluke da se Talat Džaferi, jedan od bivših komandanata ONA, postavi za ministra odbrane Makedonije. Tada je u sukobima u Skoplju povređeno oko 30 osoba i 13 policajaca, a na više mesta spaljene su makedonske zastave. Poslednji sukob dogodio se 20. maja ove godine, kada je za ubistvo makedonskog tinejdžera osumnjičen albanski mladić, koji je pritvoren. Makedonski demonstranti su gađali izloge i automobile za koje su verovali da pripadaju Albancima, dok je nekoliko albanskih radnji spaljeno.

Printskrin: YouTube/Al Jazeera Balkans

Ukoliko se sukobi nastave, postoji realna opasnost od izbijanja novih, ali širih razmera, poput onih iz 2001. godine, u koji bi se opet umešale radi smirivanja situacije SAD i EU. U tom slučaju došlo bi do novog sporazuma, koji bi verovatno išao ka federalizaciji Makedonije i daljoj promeni Ustava, što je i strategijski cilj Albanaca.

Ako želi da izbegne taj scenario, Makedonija bi morala da se okrene Rusiji i Srbiji, što je malo verovatno zbog njenog nastojanja da pristupi NATO-u i EU, jer bi takav potez izazvao osudu kod zapadnih partnera.

Svi dosadašnji etnički sukobi jasno ukazuju da će Makedonci morati da podele svoju državu sa najbrojnijom nacionalnom manjinom. Revizija Ohridskog sporazuma, čemu sve ovo vodi, proizvešće federalizaciju Makedonije. U suprotnom će eksplodirati bure baruta koje tinja, a posledice će trpeti ceo region.

Dešavanja u Makedoniji pratite OVDE.

(Telegraf.rs / B. B.)