Ko ne želi, neće ni platiti porez

Direktorka revizorske kuće KPMG Milica Bisić izjavila je danas da ne podržava izmenu Zakona o poreskom postupku i administraciji kojom je omogućena objava spiska poreskih dužnika i da smatra da neće doći do bolje naplate duga jer, ko nije plaćao do sada, on iz "ugla morala" porez neće plaćati i dalje.

"Ako neko samo zato što neće da plati porez, nije platio porez, on već nema dovoljno moralnosti i odnosa prema poštovanju zakona i baš ga briga šta će javnost da kaže i da li će da ga neko prozove", rekla je Bisić Tanjugu i dodala da je "ova izmena još jedan danak jeftinom populizmu".

Bisić, koja radi i kao profesorka javnih finansija na FEFA Univerzitetu u Beogradu, kaže da se "uopšte ne slaže sa objavljivanjem, ne zbog spiska već zbog koncepta poreske tajne i samog poresko-pravnog odnosa".

"Kakve veze objavljivanje spiska ima sa naplatom? Da li nam treba javnost da bi Poreska uprava radila dobro? To je besmislen koncept, a da ne govorimo o šteti koju ljudi trpe ako se, kao sada, iznesu pogrešni podaci", navela je Bisić.

"Država ima pravo da vas kazni, što je u redu, ako ne plaćate, ali sada se pokreće pitanje, kako ćete se vi obeštetiti, kao što je sada slučaj da neki ne duguju, već je to posledica pogrešnih evidencija. Da li su evidencije savršene? Uvek može da se potkrade greška, što znači da onda mora da postoji kazna za netačno obaveštavanje javnosti", tvrdi Bisić.

Bisić je istakla da Poreska uprava Srbije (PU) treba da jača poverenje u svoj rad, a sve je moguće postići jednakim i fer pristupom prema svim poreskim obveznicima u zemlji. Ona je objasnila da je u PU potrebno uvesti integralni informacioni sistem, koji bi sprečio da se pojavljuju greške u evidenciji. "Već dugi niz godina niko se ne bavi razvojem informacionog sistema u PU", navela je ona.

"Priča o izgradnji informacionih sistema i dobrog poreskog knjigovodstva nije uopšte politički popularna, ona je dosadna, ali je to svakako nešto što čini život laksim poreskim obveznicima", rekla je Bisić.

Izgradnjom informacionog sistema bolje bi se povezali i poreski brojevi firmi, poreski brojevi pojedinca, analiziralo bi se ponašanje, kretanje visine iznosa dugovanja u samom sistemu, iz čega bi se utvrdila redovnost, anomalije, na osnovu čega bi se, zatim, pravio plan poreske kontrole.

(telegraf.rs)