OVO JE NAJJAČI TITOV UDARNIK: Rule je radio na 104 RADNE AKCIJE U JUGOSLAVIJI!

Nema radne akcije na kojoj Miodrag Milošević Rule (61) iz Umčara nije bio. Kada se sve sabere, Rule je od 1963. do 1999. godine na radnim akcijama radio 115 meseci, a udarnik je bio 104 puta.

Preporučujemo

-  U junu će se navršiti 52 godine otkako sam s osam i po godina otišao na prvu Omladinsku radnu akciju. Niko me nije zvao, niko me nije poveo za ruku. Otišao sam sam. Glavna pozivnica bili su mi veseli žamor brigadira, smeh i neprekidna, vesela pesma koja je odzvanjala Umčarima i okolinom. Eh, kako je to lepo zvučalo - priča Rule, prenose Večernje novosti.

Najpre je bio vodonoša, nekoliko godina kasnije unapređen je u "važnog nosača dokumenta", a pred kraj akcije dobio je i lopatu.

- E, s njom sam zaslužio i prvu udarničku značku. Ne možete ni da zamislite  koliko sam se pravio važan. Koliko sam se šepurio po Umčarima. Mislio sam da ceo svet zna za mene. Značku s grudi nisam skidao i nikom nisam dao ni da je dodirne, čak ni majci i braći - priča Milošević.

Foto: Facebook / Dušan Janković

Kad je razoran zemljotres pogodio Makedoniju, on je otišao i tamo kao pravi brigadir.

- Skoplje je izgledalo sablasno. Odmah su nam podeljeni radni zadaci, a meni su zapali kolica i lopata, oboje mnogo veći od mene, ali ne i od mog srca. Radio sam, prvi put osetio krvave žuljeve i nisam mario. Tu je pala i druga udarnička značka - s osmehom priča Rule.

Tokom godina su se ređale akcije, od Triglava do Vardara, od Jadrana do Đerdapa.

- Podizali smo zemlju, osavremenjivali, uređivali. Radovali smo se svakom kilometru puta, svakom mostu, svakom komadu zemlje otetom od bara i šikara. Niko nije ni pomišljao da mu se plati za rad. Najveća plata bila je poziv na akciju i mesto u brigadirskoj četi. Za sebične među nama nije bilo mesta. Ponosom nas je ispunjavao svaki metar uređenog nasipa, svaki tunel, a o pruzi Beograd-Bar da ne govorim - priča ponosno Rule i nastavlja:

Printskrin: Youtube / YU O Laki

- Kad sam pre neki dan pročitao da su Britanci ovu prugu proglasili među 10 najspektakularnijih, srce je htelo da mi pukne. Od sreće sam i zaplakao. Da me sad pozovu, ponovo bih odleteo na akciju - ističe Rule.

- Akcije su mi peglale bore i zaveštale reumu. Bilo je i nezgoda, poput one u Medveđi 1978. kad me je otkačena žica dalekovoda "pomazila" po ruci. Plakao sam tri-četiri dana i onda nastavio da radim. Vremena za kukanje nije bilo. Jer, naše su građevine različite od drugih. U njih je ugrađeno manje betona, a više ljubavi, prijateljstva i mnogo mladosti - priča Milošević.

On kaže da mu je u požaru u kojem je izgorela njegova kuća stradalo mnogo akcijaških uspomena i većina udarničkih znački.

Foto: Profimedia/Corbis

- U invalidsku penziju otišao sam iz GSP 1989, pa primam samo 17.000 dinara. Zato sam i naučio da zujim okolo da zaradim koji dinar preko - priča Rule.

On kaže da se s drugom Titom sreo pet puta. S njim se prvi put rukovao u Skoplju 1963, a poslednji put u Ljubljani u februaru 1980. u njegovoj sobi u Kliničkom centru:

- Tito nas je mnogo voleo i mi brigadiri njega. Od 1980. svake godine 4. maja i 29. novembra idem da mu se poklonim u Kući cveća. I tako će biti sve dok me noge nose.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)