SRBI U SREDNJEM VEKU BILI GENIJALCI: Oko veštačkog jezera sagradili smo dvorce iz bajke (FOTO)

Proleće je, početak aprila, 1346. godine. Prošlo je šest meseci od kako je vojska cara Stefana Uroša IV Dušana Silnog osvojila tvrdi grad Ser i od kako se on proglasio za cara Srbljem i Grkom. Kroz dve nedelje, u Skoplju, državni sabor će zvanično potvrditi njegovu novu titulu, a srpsku crkvu podići na nivo patrijaršije.

Preporučujemo

Gustom, olistalom i napupelom šumom prolama se topot desetak konja čiji jahači u fino izrađenim kirasima i pancirima, purpuru, svili i kadifi, sa mačevima za pojasevima i stegovima u rukama, na kojima se vijore dvoglavi orlovi i krstovi sa četiri ognjila, hrle šumskom stazom jedan pored drugog, i prate čoveka koji kao vetar juri nezaustavljivo napred.

Najednom, skrenuvši pored jednog stogodišnjeg stabla, predvodnik izlazi iz šume i pred njim puca pogled na jezero, ostrvo u jezeru i dvorac na ostrvu. Kakav bajkovit prizor! Osvrće se i vidi još nekoliko dvoraca načičkanih oko vodene površine. Duboko udahne, ispunjen ponosom, i potera konja još brže, a sa njim i svoju pratnju.

Čovek koji hita je glavom i bradom car Dušan, a njegova pratnja je nemačka Alemanska garda predvođena svojim kapetanom, vitezom Palmanom Brahtom.

eo karte Martina Valdsemilera iz 1520. godine sa prikazanim Svrčinskim jezerom i dvorcem Svrčinom na njegovom ostrvu. Foto: Wikimedia Commons/CrniBombarder!!!

Nešto južnije od mesta na kome se nalazilo jezero o kome pričamo, danas se nalazi Uroševac, pošto je katastrofalni zemljotres u 16. veku doveo do isticanja ove vodene površine. A upravo je ta vodena površina bila najlepši spomenik naše negdašnje genijalnosti i naprednosti, pored u svetu jedinstvenog inžinjerskog poduhvata - vinovoda koji je od Goleme Hoče snabdevao vinom Dušanov dvor u Prizrenu.

Svrčinsko jezero, kako su ga naši preci nazivali, bilo je veštačko jezero stvoreno u doba Nemanjića. Znamo da je bilo veštačko zato što se to izričito napominje u Gračaničkoj povelji kralja Milutina, izdatoj 1321. godine; znamo i da je stvoreno prema unapred napravljenom planu, na osnovu istog dokumenta, podizanjem brane i prokopavanjem kanala koji je povezivao tok Nerodimke kod njenog okreta ka jugu i reci Lepencu, sa jednim od izvora Sitnice, tačnije rečicom Sazlijom. Tako je deo njene vode preusmeren ka severu čime su naši preci napravili bifurkaciju i formirali vodotok polukružnog oblika, koji se pružao od današnjeg Uroševca do nastanka Sitnice.

Pošto su se na njega sa zapada utopale i Štimljanka i Košarka, još dve rečice od kojih nastaje Sitnica, oko kojih su se pružale močvarne oblasti koje su na jugu dopirale do Nerodimke, napravili smo prstenasti vodeni pojas sa ostrvom u svom središtu, koje danas obuhvata sela Laškobara, Prelez, Papaz, Hamidija, Babuš i Svrčina.

Crkva Uspenja Bogorodičinog u Nerodimlju, koju su podigli Nemanjići. Albanski teroristi su je srušili 1999. Foto: Wikipedia/Gajdario

Svrčinsko jezero je imalo trojaku ulogu u Kraljevstvu Srba: političku, vojnu i ekonomsku.

Politička uloga jezera oličena je bila u činjenici da su na njemu i oko njega bili smešteni dvorci Nemanjića, i to Pauni i Štimlje na obalama, Svrčin na ostrvu, i Nerodimlje zapadno od njega.

Vojna uloga se očitavala u bezbednosti dinastije i samim tim i države; pošto naši srednjevekovni dvorci nisu bili utvrđeni (za tim nije bilo potrebe jer su Srbi voleli svoju dinastiju, a drugo, tada ni na Kosovu ni bilo gde oko njega nije bilo drugog naroda do Srba), u slučaju napada sa strane i dopiranja neprijatelja do vladajućeg središta, kralj (odnosno car) sa porodicom je mogao da se smesti na sigurno, u Svrčin.

Naravno, postojali su i drugi sistemi zaštite u slučaju napada neprijatelja spolja, poput tvrđava Malog i Velikog Petriča koji su štitili dvorac u Nerodimlju, ali je jezero bilo daleko najefikasnije.

Crkva Svetih Arhanđela u čijoj je porti bio crni bor koji je zasadio car Dušan. Albanci su posekli i spalili bor, a crkvu minirali i uništili. Foto: Wikipedia/Gajdario

Ekonomska uloga takođe nije zanemarljiva. Od ovog jezera je napravljen ribnjak, a rečice koje su se u njega ulivale su pokretale brojne vodenice. Zna se da su se ribnjaci i vodenice Lipljanskog episkopa pružali duž jezera, od nastanka Sitnice do izvorišta Nerodimke.

Nažalost, mi nismo baš najbolji sinovi onih koji su sve ovo radili i gradili. Nikada se nismo bili angažovali na istraživanju i iskopavanju ostataka naših dvoraca iz tog perioda, a i ono što je ostalo uništeno je od strane drugih. Tako su Albanci posekli i zapalili crni bor koji je zasadio car Dušan u Nerodimlju, kao i sve crkve koje su na tom mestu ostale od naših predaka.

Ali, zamislite da je istorija bila drugačija. Zamislite da nismo pali pod Turke, da smo obnovili jezero posle zemljotresa, da nikada nismo izgubili većinu na Kosovu i Metohiji. Zamislite da danas možete da odete dole i da bacite pogled na taj očuvani i velelepni dvorski kompleks, da se zagledate u jezeru u kome plivaju raznobojni šarani i na kome plutaju malene jedrilice, i da se kao car Dušan ponosite onim što imate, umesto što se ponosite onim što ste nekada imali.

(O. Š.)