Svuda oko mene su bile mrtve kolege: Ispovest radnika RTS koji je preživeo bombardovanje! (VIDEO)

Noćas u 2:06 sati navršilo se 16 godina od ubistva 16 medijskih radnika u NATO bombardovanju RTS-a. Bombardovanjem te medijske kuće, 1999. godine ustanovljena je praksa upotrebe vojne sile protiv medija u međunarodnim sukobima, uprkos tome što su oni civilni objekti i ne smeju biti vojni cilj, piše u jučerašnjem saopštenju UNS-a.

Preporučujemo

Za taj ratni zločin do sada je jedino odgovarao tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović, koji je izdržao kaznu zatvora od 10 godina, jer nije preduzeo mere da se zaposleni RTS-a zaštite i evakuišu posle pretnji da će zgrada biti bombardovana.

UNS u saopštenju ističe da su sve značajne globalne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile ubijanje civila u RTS-u, a da Amnesti internešenel nameran napad na zgradu RTS-a, kao civilni objekat i ubijanje 16 medijskih radnika, smatra ratnim zločinom.

UNS podseća da je Evropska federacija novinara (EFJ) na Skupštini u Beogradu 2011. godine pozvala svoje članice da se pridruže UNS-u i SINOS-u prilikom obeležavanja 23. aprila, Dana sećanja na 16 medijskih radnika ubijenih u NATO bombardovanju RTS-a.

Foto: S. Pikula, Anđela Birkin

UNS podržava i ceni dosadašnji rad Komisije za istraživanje ubistava novinara i očekuje da će ona imati ključnu ulogu u rasvetljavanju svih okolnosti ubistva 16 medijskih radnika.

Takođe, UNS se pridružuje inicijativi Komisije da pozove Komitet za zaštitu novinara iz Njujorka da promeni odluku i na svoju listu ubijenih novinara i medijskih radnika uvrsti i 16 radnika RTS-a, navodi u saopštenju to udruženje.

Radnik RTS koji je preživeo bombardovanje zgrade RTS kaže za B92 kaže da je mislio da je mrtav.

Foto: Tanjug / Sava Radovanović

- Bomba je bila toliko jaka da sam mislio da nas je udario veliki čekić... Mislio sam da sam mrtav - naveo je Šuković.

Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan iznoseći kontradiktorna objašnjenja. Specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu u Hagu da pokrene krivični postupak.

- Kada je počelo bombardovanje radio sam na RTS... Radili smo cele noći i cele dane. To je za nas bio rat. Morali smo da budemo oprezni. Nismo znali šta je meta. Ljudi nisu živeli normalno, ali su pokušavali da žive normalno. Ti mene bombarduješ, ja živim normalno, to je moj odgovor tebi - rekao je Šuković.

Foto: S. Pikula

On je istakao da je njegova dužnost prema državi bila da radi svoj posao.

- Na dan bombardovanja bilo je veoma tiho. Počeli smo vesti u 2.00, levo od mene je bila master kontrolna soba. Tu je pala bomba. Nisam čuo eksploziju, mi smo bili u eksploziji. Ja sam bio na pet metara od centra eksplozije - opisao je Šuković.

- U sekundi morate da kažete doviđenja svemu i završili ste... Pogledao sam oko sebe, bili smo živi... Na pet metara i dalje od mene, sve kolege su bile mrtve. Imao sam ozbiljne povrede glave, ruke i noge su mi bile krvave. Te noći sam preživeo, ne znam kako... Rečima to ne može da se opiše, cela ta priča i ta osećanja. Naročito osećanja - zaključio je Šuković.

Foto: S. Pikula

U bombardovanju zgrade u Aberdarevoj ulici pre 16 godina poginuli su Jelica Munitlak (28), šminker, Ksenija Banković (28), video-mikser, Darko Stojmenovski (26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27) i Branislav Jovanović (50), tehničari u masteru, Dragorad Dragojević (27), Dejan Marković (39) i Milan Joksimović (47), radnici obezbeđenja. Nastradali su i Dragan Tasić (31), električar, Aleksandar Deletić (31), kamerman, Slaviša Stevanović (32) i Ivan Stukalo (34), tehničari, Siniša Medić (32), dizajner programa, Milan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa, i Slobodan Jontić (54,) monter.

Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije.

Vlada Srbije formirala je pre dve godine Komisiju za razmatranje činjenica o ubistavu novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, a mandat komisije je proširen i na slučaj ubistva medijskih radnika RTS-a u bombardovanju 1999. godine.

Foto: S. Pikula

U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.

U Košutnjaku je prošle godine otvoren spomen-park "Da se ne zaboravi", u kome je zasađeno 16 stabala piramidalnog graba, po jedno za svakog nastradalog radnika.

U proleće svake godine, u znak sećanja na poginule radnike RTS-a, održava se memorijalni turnir u malom fudbalu pod nazivom "Igrajmo za 16".

Pogledajte video:

(Telegraf.rs / Tanjug / B92)