SRBIJO, STIDIM TE SE: Pismo Srbina iz Švedske ogorčenog na svoju zemlju!

Aleksandar Pavić je mladić iz Srbije koji živi u Švedskoj i tamo radi. Želeo je da za predstojeći vikend dovede svoje drugare Šveđane u Beograd na utakmicu večitog derbija, ali i da upoznaju lepote glavnog grada.

Preporučujemo

Međutim, kako obično biva kod nas, došlo je do promene termina održavanja derbija. Umesto u subotu igraće se dan kasnije, u nedelju. To mu je pokvarilo planove jer je jarko želeo da svoje drugare dovede baš na tu utakmicu, a ona se održava baš na dan kada moraju da se vrate nazad u Švedsku.

Povodom nastale situacije i neizvesnosti da li će se derbi igrati u subotu ili nedelju Aleksandar je u otvorenom pismu napisao šta sve misli o tome, i uopšte o celokupnoj situaciji u Srbiji.

Prenosimo vam u celosti njegovo pismo:

Srbijo,

Ko nam je ovo nametnuo, mi sami ili neko drugi?

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Ja sam Aleksandar Pavić, mladić koji živi u Švedskoj. U Srbiji sam živeo prvih pet godina mog života, u njoj sam živeo dok su bila, ”lepa vermena”, ali nažalost, rat nas je razbacao po celom svetu, ponovo.

U Srbiju dolazim često, kad god mogu. Sa velikim zadovoljstvom i srećom. Kad god imam slobodne dana na poslu, a često radim prekovremeno da skupim sate pa iskombinujem da dođem u svoju domovinu. Dvojici drugara koji su Šveđani puno sam pričao o tome kako je naša zemlja lepa i koliko lepota ima. Pažljivo slušajuci priče o lepotama Srbije i raznim zanimljivostima, posebno im je uvek bila interesantna priča o "večitom derbiju". I dogovor je pao - u Beograd putujemo na sledeći derbi.

Večiti je planiran za subotu, 25. aprila. Pre nekoliko meseci smo rezervisali avionske karte i odlučili da ceo vikend provedemo u Beogradu. Vikend koji je posvećen derbiju.

Preksinoć je takođe bio derbi. U košarci. Zvezda se plasirala se u finale ABA lige i čestitam im.

Međutim, današnje novine su pune vesti o navodnoj tuči Duška Vujoševića, o vređanju igrača od strane navijača i raznoraznim stvarima koje su im bacali na glavu. Naravno, odmah pored u novinskom stupcu je vest o starleti i tome kako se dotična provela u noćnom klubu. Zatim vest o klanovima, kafama u avionu, ministrima i ministarkama, skupim odelima predsednikove žene, sve upotpunjeno priličnim i nepriličnim fotografijama.

Ipak, iako se čini da vesti o Novaku Đokovicu ima na pretek, a bilo ih je kada su zavirivali u tanjir na njegovoj svadbi koju su nazivali, kao i mnoge druge- svadbom veka, juče se nije pisalo dvoljno o momku junaku, ambasadoru naše zemlje koji je dao našoj deci, našoj budućnosti priliku da odrastu u boljim uslovima. Dečku koji je osvojio Masters u Monte Carlu, i postao deo istorije uz još jedan oboren rekord.

Foto: AP/Tanjug

Čini mi se da se piše više o svemu drugom osim o lepim stvarima koje će nas dovesti do tog da postanemo bolji ljudi, bolji sugrađani, bolje komšije. Ne priča se o lepim vestima koje će nas trgnuti iz teške svakodnevnice u državi Srbij. Državi u kojoj deca kad završe školu nemaju posao, ali i državi u kojoj u nekim mestima deca nemaju ni uslove da idu u školu. Piše se uglavnom o tome kako naši političari žive, kako kriminlci voze dobra kola, kako se starlete bolje udaju, kako ubice puštaju na slobodu i koja kola na slobodi voze i tako se stvara loša percepcija o dobru i zlu, ljudima koji imaju i nemaju, moralu i nemoralu...

U današjoj Srbiji ljudi više strahuju od dečaka rođenog 90-tih nego policajca koji je na dužnosti. U njoj imamo ministre koji se voze u preskupim vozilima koje smo mi građani platili. U današjoj Srbiji moji drugari koji su završili fakultete u roku nemaju posla jer "megatrendovci" imaju jaču diplomu koja je kupljena prljavim novcem. Moj drugar koji živi u današnjoj Srbiji fakultet je završio sa skoro svim desetkama. Dobio je državni posao po javnom konkursu i bez ikakvih veza, ali pošto naša država menja ministre i vlade kao čarape, ostao je bez tog posla dva puta jer svaki ministar je objavio javni konkurs za tu poziciju tri puta.

Srbijo, otvori oči i pogledaj se u ogledalo. Digni se i da kaži dosta! Dosta cirkusa! Dosta klovnova! Dosta lavova! Dosta vatre!

Foto: Foter/Flickr/marko8904

Želeo sam drugarima da ponosno pokažem nas glavni grad, da odmah posle napornog dana na poslu sednem na let za svoju domovinu i pokažem Šveđanima sve lepote naše države, uzdignute glave. Da pokažem drugarima žar večitog derbija! U normalnoj državi kao sto je Švedska, zna se tačan datum i sat odigravanja utakmice mescima unapred. Na taj dan, tačno u taj sat, taj minut, taj sekund koliko god da je visoko rizična utakmica, ona počinje na vreme.

U našoj državi nedelju dana pre, još niko ne zna da li će se derbi igrati u subotu ili nedelju. A karte su kupljene, karte za koje su moji drugari vredno štedeli. Karte za današnju Srbiju. Našu Srbiju!

Sadim i pitam se kako ću ja ovo da objasnim svojim drugarima Šveđanima, ovu situaciju, da dolazimo između ostalog zbog "večitog derbija", a derbi se igra najverovatnije u nedelju, kada mi treba da poletimo nazad!

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Dolazimo u Srbiju u petak. Vodiću drugare na mnoga lepa mesta kao sto su Kalemegdan, Hram svetog Save i mnoga druga. Pokazaću im Skadarliju, voditi ih u provod po kafanama, jer sigurno znam da će raditi. Kafane jedine rade kako treba u našoj dražavi. U Švedskoj to nije slučaj.

Nego, ostaje mi jedna briga. U nedelju kad sednem na avion i poletim sa aerodroma "Nikola Tesla" u 18.00 časova nazad za Švedsku, pogledaću kroz mali prozor na stadion ”Rajka Mitića” gde će biti pune tribine, i reći svojim prijateljima da me je stid naše države. Stid što ne može da održi svoju reč. Pogledaću tužno kao svaki čovek koji ne može da ispuni svoju reč i tako ispada veliki gubitnik.

Srbijo, nemoj više biti gubitnik već se digni iz dna i dokaži da možemo da budemo bolji i jači. Daj sve od sebe da uradimo nešto pametno, da vratimo našu domovinu u normalan položaj. Da moji drugari ponovo posete Beograd!

(Telegraf.rs)