STROGO POVERLJIVO: Evo šta u sebi kriju AMERIČKO i RUSKO nuklearno koferče? Nije crveno dugme! (FOTO)

Svet je ponovo, po ko zna koji put, na ivici nuklearnog rata koji bi, ako do njega dođe, mogao lako da uništi svet odnosno da ga učini nenastanjivim za živi svet pa tako i za ljude. Ne kaže se džabe da bi Treći svetski rat bio i poslednji jer posle njega ne bi imao ko da ratuje.

Postoje tri najozbiljnije države sa nuklearnim naoružanjem, i to su Sjedinjene Američke Države, Rusija i Kina. Prvopomenuta je svetska supersila već sto godina, a ova druga je kao Sovjetski Savez to neko vreme bila u drugoj polovini prošlog veka, i sada ima potencijalno vrlo opasnu nameru da taj status povrati (opasnu po ostatak sveta, uključujući i nas, pošto se takve stvari nikada ne dešavaju bez teškog krvoprolića koje nikome normalnom nije potrebno, osim jastrebovima i na Istoku i na Zapadu); trećeplasirana će tek postati globalna supersila, i njom se nećemo baviti danas.

Zamislimo hipotetičku situaciju: šef Bele kuće/Kremlja nalazi se van prestonice, na putu, baš u trenutku u kome neprijatelj lansira interkontinentalne nuklearne projektile prema Americi/Rusiji sa ciljem da je uništi.

Šta šef Bele kuće/Kremlja radi? Svi znate odgovor na ovo pitanje, ili ga barem pretpostavljate pošto ste već pročitali naslov: uzima svoje nuklearno koferče kako bi autorizovao protivudar. Ono što malo ljudi zna jeste kako su ove torbe nastale i šta se u njima nalazi.

AMERIČKI FUDBAL

Oficir u pratnji američkog predsednika nosi "fudbal", odnosno nuklearno koferče. Foto: Profimedia

Naručio ga je Džon Kenedi nakon Kubanske krize 1962. godine kada je ustanovio da su svetska i američka bezbednost u ogromnoj opasnosti pošto nikakva ustanovljena procedura za upotrebu nuklearnog oružja ne postoji i da vrlo lako može da se dogodi da neautorizovana osoba uradi nešto zbog čega ćemo svi gorko zažaliti.

Amerikanci ovu torbu nazivaju "atomski fudbal", "nuklearni lančpaket", "crveno dugme", "crna torba", "predsednikova torba za vanredne situacije", ili jednostavno "fudbal". Veruje se da je nadimak dobila po ranijem ratnom planu koji se zvao "drop-kik" što je u fudbalu udarac u loptu nakon što je odskočila od zemlje; ratni "drop-kik" ne može da se izvede bez "fudbala", odnosno lopte kojom se istoimeni sport igra.

Bil Gali, bivši direktor vojnog ureda Bele kuće, izdao je knjigu 1980. godine u kojoj je opisao šta se ovoj torbi nalazi.

- U fudbalu postoje četiri stvari. Crna knjiga koja sadrži moguće vrste odmazde, knjiga sa spiskom položaja tajnih mesta, papirna fascikla za dokumente sa osam ili deset stranica uvezanih zajedno koje daju opis postupaka za sistem "Oglašavanja predsednika tokom vanrednog stanja", kao i kartica veličine 7,5x13 centimetara na kojoj se nalaze kodovi za overavanje autentičnosti - napisao je on.

Oficir u pratnji američkog predsednika nosi "fudbal", odnosno nuklearno koferče. Foto: Profimedia

Ova kartica se kolokvijalno naziva "biskvit", i najbitnija je stvar u njoj bez koje je sve ostalo beskoriosno. Takođe je i najranjivija jer predsednik mora da je nosi sa sobom u svakom trenutku, van torbe, u džepu pantalona ili sakoa, pa se i najlakše gubi. Bil Klinton je biskvit držao u džepu oko kreditnih kartica obmotan gumicom, i jednom ga je zagubio na nekoliko meseci pri kraju svog mandata.

Pre njega se desilo da je posle antentata na Regana, dok je predsednik bio na operacionom stolu u urgentnom centru, došlo do gubljenja biskvita koji je naknadno pronađen na podu sale za hitne slučajeve. Američki predsednici su gubili čak i cele torbe i ponekad zaboravljali svoje ljude koji ih nose, ali srećom bez posledica.

Inače, nakon Galijeve knjige je došlo do pojednostavljivanja procedure i sadržaja torbe, tokom Karterove administracije, pa je tu obimnu literaturu zamenio pojednostavljeni šablon sa nekoliko paralelnih kolona koji izgleda kao meni u restoranu.

RUSKI ČEGET

Vladimir Putin prima nuklearno koferče 31. decembra 1999. nakon što je Jeljcin podneo ostavku i proglasio ga vršiocem dužnosti predsednika. Foto: Wikipedia/Presidential Press and Information Office

Sve do početka osamdesetih godina sovjetska vrhuška nije imala nikakav sistem zaštite kakav je postojao u Americi. Tada, za vreme vlasti Jurija Andropova, počinje razvoj ovog sistema koji je bio spreman tek kada je 1985. godine na čelo SSSR došao Mihail Gorbačov.

"Čeget" (nazvan po imenu jednog vrha na Kavkazu, čije ime na balkarijskom jeziku znači "crn") je povezan s posebnim audio-video komunikacionim sistemom nazvanim "Kavkaz" čiji je zadatak da održava vezu između sovjetskih/ruskih rukovodilaca dok razmatraju odluku o eventualnoj upotrebi nuklearnog oružja, a nakačen je i na sistem "Kazbek" (takođe nazvan po jednom kavkaskom vrhu) koji služi vrhovnoj komandi za nadzor strateških nuklearnih snaga.

Čeget ima samo predsednik (šuška se ipak da ga imaju i ministar odbrane i načelnik Generalštaba), dok ostali koji su nakačeni na "Kavkaz" imaju samo liniju komunikacije. Uprkos tome, Rusi su napravili mnoštvo čegeta jer su morali da ih ispituju i testiraju, i svaki je imao svoj redni broj, pa je tako poznato da se Jeljcin bunio što njegovo koferče ima redni broj 51, tražeći je da se prepravi na jedinicu.

Ruski nuklearni kofer - "čeget". Foto: Profimedia

Postoje još dve zanimljive anegdote vezane sa čeget i Borisa Jeljcina. Prvi put ga je uključio 1995. godine kada je došlo do napetosti zbog lansiranja nepoznate rakete u Norveškoj. Rusi su mislili da je u pitanju nuklearni projektil i bili na korak od otpočinjanja protivnapada, a radilo se samo o običnoj meteorološkoj raketi. Norvežani su uredno obavestili Moskvu unapred, ali je neko zaturio pismo u fioci. Svet je bio doslovno na ivici uništenja zato što je nekome bila draža votka od opstanka planete. I jedni i drugi se igraju našim životima.

Upravo je sa votkom povezana poslednja anegdota vezana za Jeljcina i nuklearno koferče, kojom ćemo završiti tekst. Naime, sam Boris Jeljcin je u svojoj knjizi "Predsednički maraton" ovako opisao događaj tokom jednog lova 1991. godine:

- Kada smo prelazili preko jezera, jedan strani gost je ugledao crnu tašnu na dnu našeg čamca. Mislio je da je "nuklearna". Pokušao je što više da se udalji od nje, sedeći na ivici čamca. Nisam se protivio. A kada smo na ostrvu tašnu otvorili i iz nje izvadili dve flaše fotke i kisele krastavčiće, gost je prsnuo u smeh i dugo se smejao - napisao je pokojni predsednik Ruske Federacije.

(Telegraf.rs)