DA LI STE MEĐU NJIMA? 7 nepatriotskih tipova Srba koji se najviše busaju u grudi
Tajna uspeha jedne države i društva je u sitnicama, pošto je totalitet sitnica ono što čini život. Da bismo promenili zemlju i učinili je udobnijim i normalnijim mestom za život moramo da prestanemo da budemo patriote samo na rečima i da to postanemo na delima. Ne morate da umrete za svoju zemlju, mnogo je bolje da za nju počnete da živite
Ako postoji nešto što Srbiji nedostaje, onda je to jedinstvo reči i dela. Svi mnogo pričaju i svi su u načelu veliki rodoljubi, ali kada se pređe sa ispuštanja zvukova na stvarno ponašanje onda se vidi da u našoj zemlji istinskih patriota skoro i da nema.
Moglo bi se reći čak i da su istinski rodoljubi najčešće oni koji o tome ćute i koji se tako uopšte i ne predstavljaju, dok su oni koji se najviše busaju u grudi najveći srbomrsci od svih ljudi.
Evo sedam tipova baš takvih pripadnika našeg naroda. Lista naravno nije potpuna, ali dajemo vam slobodu da je prošitire u komentarima.
1. Ljudi koji pljuju na ulici
Ovo je naizgled bezazlena aktivnost kojoj se odaje ogromna većina stanovništva. Kakve ona veze ima sa ljubavlju prema otadžbini? Svake veze. Prvo, odvratno je. Ljudi hodaju po ulici sa nečijom šlajmarom na svakom koraku. Drugo, pljuvačka stvara užasan ambijent kojim se krećemo i podsvesno doprinosi mnogo težim oblicima ponašanja koji sveukupno ruše javni interes (to je interes svih nas zajedno) i stvaraju katastrofalnu sliku o našoj zemlji, pre svega nama samima. Samo je jedan korak između nepoštovanja rođene države pljuvanjem, i pljačkanja njene imovine zbog kojih umiru bebe jer nema dovoljno inkubatora u bolnicama.
2. Ljudi koji po ulici bacaju smeće
Kontejneri i kante postoje sa razlogom, a razlog je jednostavan: ne želimo da živimo u smeću. Zbog čega? Nije higijenski, uništava se životna sredina koja sutra treba da ostane potomcima današnjih generacija i za koju su milioni ljudi umirali, i ponovo da kažemo i za ovo, podsvesno kreira katastrofalnu sliku o zemlji u kojoj živimo, i to u nama samima. Svako ko baci plastičnu flašu na travnjak u parku umesto u kantu doslovno urinira po grobu Neznanog junaka. Isto čini i svako ko baca smeće po divljim deponijama i po prirodi. Isto čini i svako ko unirira pod nečijim prozorom. Poštujte zemlju po kojoj hodate i ljude sa kojima delite isti vazduh.
3. Ljudi koji uništavaju javnu svojinu
Ako polomiš zasađeno stablo na ulici ne samo što si očiti kreten, nego si još i nepatriotski kreten. Šta ti smeta drvo? Ako hoćeš da lomiš nešto idi kući i slomi svoje ogledalo pošto je najmanje što zaslužuješ sedam godina teške nesreće. Šta ti smeta kanta, ili telefonska govornica, ili saobraćajni znak, ili ljuljaška za decu u parku, ili fini umetnički grafit? Sve što se nalazi na ulici ima svoju svrhu. Ako hoćeš da živiš u razvaljenoj zemlji preseli se u neku koju mrziš i posveti se sistematski njenom uništavanju. Ili, još bolje, prestani da se ponašaš kao idiot i ostani u svojoj.
4. Ljudi koji ne poštuju starije građane
Država i društvo nisu nastali ni iz čega, nego su se razvili tokom dugog vremenskog perioda i svako ko je ikada živeo na ovaj ili onaj način doprineo je njenom stvaranju. Stariji građani, penzioneri, su živi pripadnici generacija koje su gradile ono što smo mi sada imamo. Možda to nije savršeno, ali ako se prema starijim pokolenjima ponašate kao da su gamad rušite i ovo što imamo. Pritom, ti ljudi to nisu zaslužili. Ljudi koji recimo viču na penzionere jer sporo izlaze iz autobusa, ili zato što se uopšte voze javnim prevozom, ili čak ih udaraju, ne samo što se ponašaju nemoralno nego snažno doprinose budućem nestanku države koju navodno vole. Još su pride i proklete kukavice koje napadaju slabije.
5. Ljudi koji su otišli iz Srbije, ali seku vene zbog svog rodoljublja i govore nam da je Zapad iz koga neće da se vrate užasan
Svi ih znamo. Neka prestanu da se*u.
6. Ljudi koji veruju u, i šire, teorije zavere i time zaglupljuju i sebe i narod koji navodno vole
Kažu da su verovanju u teorije zavere najpodložniji slabo obrazovani ljudi, funkcionalno nepismeni, obezvlašćeni, oni razočarani u život koji moraju nekako da objasne zašto nisu uspeli. Mora neko da bude kriv, nikako ne smemo da budemo mi. Ni mi lično, ni mi kao narod, ni mi kao vrsta. Ništa se ne dešava slučajno i spontano, uprkos tome što se većina istorijskih događaja zaista dešava bez ikakvog plana i programa. Ne kažemo da zakulisne radnje ne postoje, ali ako u svemu tražite zakulisnu radnju ne pomažete ni sebi ni društvu u kome živite. Šta više, odmažete mu i onemogućavate mu da se sabere i da pogleda sebi u dušu. Ništa nije tako korisno ljudskom biću kao autorefleksija i samokritika. Ništa.
7. Ljudi koji kradu kad odu u inostranstvo
Čim pređete granicu vi prestajete da budete na domaćem terenu i sve što radite na drugoj strani naše zavese ima svog odjeka u umovima ljudi sa kojima ste u kontaktu. Nijedna zemlje, pa ni Srbija, nije ostrvo (čak ni ostrvske zemlje nisu ostrvo) da bi mogla sebi da priušti da je se ne tiče kako je drugi tretiraju. Ko ode van zemlje i krade u inostranstvu svesno doprinosi tome da svet Srbe vidi kao lopovski narod. Da li je to zaista način na koji želite da drugi vide Srbe? Da li vi mislite da su Srbi lopovi? Zašto mrzite svoj narod koji navodno volite?
(Telegraf.rs.)
Video: Dragana Mirković sagradila kuću porodici sa Golije
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Br 5
Na tu teoriju za ljude koji su otisli na zapad, pljuju ga, ljube rodnu zemlju a nevracaju se. Veoma lako posto sam jedan od tih, pljujemo zapad zbog svega stonse desava u Srbiji i sto su nam radili zadnji 20+ godina. A nevracamo se zato sto koliko god je na zapadu lose u Srbiji je jos gore, naravno pricam o ekonomskoj situaciji, sansi da imam legalan, normalan posao i da priustim sebi i svojoj familiji normalan zivot. Na zapadu i dalje postoji srednja klasa kojoj pripadam a u Srbiji toga nema.
Podelite komentar
Sasa
Nažalost vi ste upravo opisali 90% Građana Srbije...
Podelite komentar
Aus
Pod brojem '5' cu da odgovim zato sto znam zasto nece da se vrate i zadto pate. Moj pokojni deda sa svoi 17 godina je krenu u svet otisi je u Italy, South Africa i na kraj Australia. Taj covek je vazda pricao o svome kraju kao o nekoj oazi koja je odnosila sve problem iz njegove glave koja je cinila ga sretnim. Znao sam sve i jednu kucu znao sam sve i jedno drvo i pogled ispred svake kuce i drvet i gde je naj hladnija izvorna voda u tome mestu. Znaosam sve koda sam rodjen tamo a ne nisam nikad bijo tamo tamo rodjen sam u gradu od 5 milijona sanovnika . Odrastao u velikim gradvima koi su ogrovni London, New York, samo neki gradova . Ali uvek ije bila slika ta sto moj deda mi je govorijo kako je to mesto izgledal taj sjaj u ocim kad ti neko prica iz dna duse nesto sto toliko voli je toliko lep prizor i nemorete zaboravi ti nikada. Zasto je pricao o svome kraju tako lepo i tako magicno toje njegova rodna gruda onaj stari orah posadijo je njegov deda u groblju iznad sela pocivaju u spokoju njegovi a i moi pra pra pra pra dedovi i pra pra pra babe to stoje on imao tamo nije bilo vazno finaciski ili koliko kosta njemu je vredelo u njegovim osecanjima i staje oseco prema tome stoje imao tam a mada je ovde imao mnogo vise i bolje . Zasto se nije vratijo nikad da zivi! Prvo moj otac,negove sestre je rodje u Australia deda je stekao prijatelje ovde kad su dosli ziveli u jednoj sobi ucili jezik prve pare zaradjivali to su dva razloga . Ali jedan i naj visi razlog koi je ga pogodijo jeste kad je se vratijo da vidi to selo i kucu gde se rodijo jeste bijo to sto ljudi koje je on poznavao gledali suga kao daje doso da odnese sve to sto je ostalo iza njega gledali su ga kao stranca a ne kao coveka koi je dosao kuci svojoj sa dalekog puta koi je trajao dug niz godina . Familija ga je napala za zemlju a on ima toliko u Australia svega da moze da napravi to selo i da bolje bude neko sto jeste i lepse , stari prijatelji su ga gkedali kao da je dosao neko da pomogne njima svima a pomogobi sta kid treba da nisu u prvi 5 dana svi trazili pare i kad je reko da nema sklanjalisu se od nje ne da nije imao, imao je i previse ali je hteo da vidi kavisu ljudi. Kad je otiso i vratijo se jasam imoao 15 godina i jasam ocekivao dami isprica njegovu avaturu . Nije bilo sjaja niti je bilo toga zargona da sevati u njegovim ocima . Ubili su ga ti ljudi od koi on nista nije trazijo a svesu sami nametali i samisu hteli da izvode neki pravdu prema njemu koi je samo vratijo se u svoje mesto gde je ponikao. Ja sa otisa tamo sve je bilo lepo kao stoje pricao i ljudi su bili fini ja nemogu da kaze da nisu ali ti ljudi nisu bili moi prijatelji nisam ja odrasto sa njima do 17 godine ko moj deda . Zato se mnogi ljudi nevracaju i mnogi ljudi ostaju van srbije . Jasam rodje ovde mam mi je Italian otac srbin ja pisem srpski i govorim jasam druga generacija ovde moj tata jrodjen ovde ali ljubav prema srbiji zbog mog dede sam i naucijo srpski . Zato sto je on hteo da nije volijo srbiju ja nikad nebi bijo nateran da uci srpski ni ti da pisem koliko je taj rukopis pravila vidice te sami . Ali ljudi vile i zele srbiju dase vrate ali niko nezeli da dodje da bude iskoriste i daga gledaju ko albino zivotinju.
Podelite komentar