Ovo je prava istina o ozračenosti gradova u Srbiji!

Koliko smo ozračeni, koji su to gradovi najozračeniji i kako eventualno da se zaštitimo, interesuje svakog od nas. Podaci o zračenju su dostupni na sajtu Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja.

Preporučujemo

Iako je "upozorenje" iz medija zasnovano na elektronskoj mapi sa sajta upravo te Agencije, iz nje kažu da je takvo izvlačenje podataka iz konteksta samo štetno i nepotrebno dizanje panike među građanima.

Lokalno zračenje u određenom trenutku zavisi od količine kosmičkog zračenja primljenog na nekoj teritoriji, zračenja zbog samog sastava terena i sezonskih fluktuacija zavisnih od količine padavina, vetrova i sl. Kad su velike kiše, vrednost zračenja će biti malo "pojačana" ali više nego od vremena, ta vrednost zavisi od sastava terena, odnosno od toga da li u zemlji imafosfatnih stena, gline, radioaktivnih metala ili recimo granita.

Zbog toga se pri ulasku u zemlju granit mora razvrstati na onaj koji može da se koristi za unutrašnje oblaganje i na onaj koji može biti na fasadi zgrada ili spomenicima. Ali, i granit koji prirodno više zrači nije smrtonosan, jer niko ne sedi niti spava na granitu, kažu u Agenciji.

Printskrin: Youtube/Cloudylabs

- Nikakvog povećanog zračenja nema, a da bilo šta nije u redu već bi i domaća i svetska javnost bile obaveštene. Pomenuta mapa kod nas postoji od 2010. godine a pre toga je slična bila na sajtu tadašnjeg ministarstva ekologije - počinje objašnjenje direktor Agencije, Slađan Velinov za "Mondo".

Naime, Agencija je u svetskom sistemu monitoringa, u piramidi koja se završava u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) u Beču, i tu nema mesta nikakvom skrivanju i igrama. Ono što se izmeri bilo gde u svetu pojavljuje se u mreži, i ako IAEA nije izdala zvanično saopštenje o tome radi se o pukim nagađanjima ili namerno lansiranoj dezinformaciji.

- Sve podatke je lako proveriti bilo na našem sajtu, bilo na sajtovima srodnih orgazacija u Evropi - kaže Maja Eremić-Savković, rukovodilac sektora za radijacionu delatnost u Agenciji.

Foto: Tanjug/Jaroslav Pap

Iz Agencije to potkrepljuju mapom na "samo jedan klik" ispod famozne "mape upozorenja". Iza natpisa Prikaz monitoringa stanica sistema rane najave Republike Srbije u okviru EURDEP mreže "krije" se još jedna mapa, ali ovoga puta evropska koja, sa dnevnim ažuriranjem merenja, pokriva ceo kontinent.

- U Srbiji merimo ambijentalno zračenje na devet lokacija a među aparatima su i dve jonizujuće komore koje pokrivaju 300 kilometara unaokolo. Tako je cela teritorija adekvatno pokrivena, prvenstveno da bismo znali da li nam dolazi 'talas' zračenja iz nuklearnih elektrana iz okolnih zemalja ili, recimo, Grčke. Kontrolišemo i uvoz i tranzit radioaktivnih materijala kroz zemlju, tako da ništa ne može da se desi a da to ne znamo i na vreme ne upozorimo nadležne i javnost - kaže Eremić-Savković.

O zračenju ne bi trebalo da brinu ni građani Vranja i okoline, koji su posebno apostrofirani u tekstovima "upozorenja" kao mesto naročito opasno zbog NATO bombardovanja municijom sa osiromašenim uranijumom.

Nuklearni otpad u Srbiji uskoro bi mogao da bude na sigurnom.

Foto: AP/Tanjug

- Agencija učestvuje u programu za koji je iz međunarodnih izvora obezbeđeno 17 miliona evra, i kada se on okonča nuklearni otpad sa dva neadekvatna skladišta u Vinči će biti tretiran pa premešten u licencirano skladište, tzv. H3. Posle toga na redu je i tečni nuklearni otpad - kaže Ivana Avramović.

- Taj teren je, a u pitanju su četiri lokacije, dekontamiran do 2006. godine i na njemu nema ničega što bi izazivalo povećano zračenje. U Vranju je ono sada oko 113 nanosiverta na čas (nSv/h) , u EU se smatra upozoravajućom vrednošću kada pređe 500, a po našim propisima već dvostruka vrednost od prosečne za datu lokaciju", pojašnjava Ivana Avramović, rukovodilac Sektora za nuklearnu bezbednost u Agenciji.

Kao krunski dokaz o nepostojanju povećanog zračenja Maja Eremić-Savković dodaje da ni u jednom merenju, ni Agencije a ni nadležne zdravstvene ustanove u Vranju, nije pronađen povišen nivo zračenja.

- Možemo da kažemo i ovako, prosečan stanovnik Norveške primi par puta veće prirodno zračenje od stanovnika Novog Sada, gde je sada ono oko 120 nanosivert - kaže Eremić-Savković.

Foto: AP/Tanjug

Direktor Veselinov kaže da, na stranu i profesionalna odgovornost, bi bilo suludo da stručnjaci u Agenciji kriju informacije od građana zemlje u kojoj žive i njihova deca i porodice.

- Želim da još jednom podvučem, nema povećanog zračenja već samo 'redovnog' prirodnog zračenja čije su vrednosti merenja date na mapi. A to zračenje je daleko od štetnih doza. Mnogo je štetnije kad nekog više puta snimaju u zdravstvenim centrima za istu stvar, ili, recimo, kod stomatologa koji je nekad uvezao aparat bez licence i nema obučeno osoblje - kaže Velinov, otvarajući temu "dozimetrijskog zdravstvenog kartona" kao deo regularnog zdravstvenog kartona svakog građanina - jednog od problema na čijem rešenju Agencija radi.

Agenicja za zaštitu od jonizujućeg zračenja postoji nepunih pet godina i njenih 25 zaposlenih (što je dve trećine predviđenog kadra) u sektorima za radijaciju i nuklearnu zaštitu rade monitoring i licenciranje velikog broja korisnika u domenu od veterine, preko medicine i stomatologije, do industrije i naučnog sektora.

Foto: yannarthusbertrand.org

Takođe donosi podzakonske propise za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost, planira sistemsko ispitivanje radioaktivnosti u životnoj sredini, predlaže planove delovanja u slučaju akcidenata. U domenu rada je i vođenje centralne evidencije objekata, nuklearnih materijala i otpada, kao i kontrolu evidencije korisnika. Neposredno sarađuje sa IAEA.

U dozimetrijskom kartonu će se jednog dana naći sva rendgenska i druga snimanja koja građani obavljaju kod lekara i/ili stomatologa tako da se ne dešava da se isti medicinski problem snima u lokalnom domu zdravlja, pa potom u većem zdravstvenom centru ("za svaki slučaj") i u krajnjoj instanci u Kliničkom centru Srbije ili na VMA.

Pored toga Agencija radi i na dva problema zaostala iz ranijih vremena - pitanju radioaktivnih gromobrana i nuklearnog otpada u neadekvatnim stovarištima - ali i na nečemu sa čime se dosad Srbija nije hvatala u koštac - mapiranjem zračenja radona.

Radon je veoma "nezgodan" gas koji ima neslavno drugo mesto na listi uzročnika kacera pluća, odmah iza duvanskog dima.

Printskrin: Youtube/Владимир Молотов

Nastaje raspadanjem urana 238 iz tla, koji ima nezgodnu osobinu da se akumulira u zatvorenim životnim prostorima ljudi u prizemlju i na prvim spratovima stambenih i poslovnih zgrada. Koncentracije su mu raznolike, zavisno od nadmorsk, i visine i prirodnih predispozicija terena.

Meren je u Srbiji i ranije, u naučne svrhe, ali do sada to nije rađeno kontinuirano i ne postoji mapa koncentracija.

Za sve one koji su i dalje zabrinuti zbog "upozoravajućih" podataka iz medija, evo još malo umirujućih činjenica.

Stanovnici, recimo, Berna, glavnog grada Švajcarske, redovno se prirodno "zrače" za oko šestinu većom dozom nego građani Beograda. Takođe, stanica Wormeldange u istočnom Luksemburgu svakodnevno meri četiri puta veće zračenje nego ona u Vranju. Poređenja radi, zračenje u Fukušimi, tokom poslednje velike nuklearne katastrofe, dosezalo je do 156.000 nanosiverta na čas.

(Telegraf.rs / Izvor: Mondo.rs)