Ima nešto bolje i od štednje u banci! Evo šta!

Za razliku od kamata na štednju koji su, recimo, 2010. iznosile i do sedam odsto godišnje, sada se na štednju u evrima u bankama za godinu dana može zaraditi od jedan do 1,5 procenata, a na štednju u dinarima između šest i sedam odsto. Ipak, prema podacima Narodne banke Srbije, oko 97 odsto štednje u Srbiji je u evrima.

Preporučujemo

Kamata na državne hartije u evrima istovremeno su 2,45 godišnje, a na dinare oko 8,4 odsto u proseku. Za dugoročnije zapise ona raste. Tako se, recimo, za jedan evro uložen u zapise na dve godine dobija 3,45 odsto, a na pet godina čak pet odsto.

Na prinos u štednju u evrima u bankama plaća se porez od 15 odsto. Za štednju u dinarima poreza nema. Kod trezorskih zapisa porez ne postoji ni u slučaju dinarskih, niti kod državnih hartija u evrima.

Foto: Freeimages.com/kipcurry

- Teško da će se kamate više vratiti na onaj zlatni nivo od pre nekoliko godina, kada su za evro stope bile šest odsto pa i više, a dinarske bar kao sada. Oni koji ne žele da im novac stoji u bankama, a da ne donosi gotovo nikakav prinos, verovatno će se okrenuti traženju alternativnih prihoda - kažu u jednoj banci.

Za kupovinu zapisa potrebno je uložiti najmanje 5.000 evra, ili 50.000 dinara. Za zainteresovane kupce je najbolje da sami potraže brokersku kuću koja učestvuje na aukcijama, popune nalog i ovlaste je za kupovinu. Ovakva mogućnost postoji i u pojedinim bankama.

Foto: freedigitalphotos.net/Grant Cochrane

Ovakve državne hartije u Srbiji danas najviše kupuju banke i osiguravajuća društva. U periodu 2008. i 2009. godine kada je kamata na zapise iznosila čak i do 15 odsto godišnje, građani su bili mnogo češći kupci nego što su to danas.

(Telegraf.rs / Izvor: 24sata)