DA LI ĆEMO PONOVO BITI KULTURNA NACIJA? Evo koliko Beograđani vole da čitaju!

U poslednjih nekoliko godina, bolje rečeno decenija, stalno se priča kako omladina u Beogradu i Srbiji ne mari za kulturu i obrazovanje, da ne posećuje kulturne događaje, ne ide u biblioteke.

Preporučujemo

Međutim, da li je to tako?

Svedoci smo događaja s kraja prošle i početka ove godine, kada je cena karata za pozorište bila svega 100 i 200 dinara. Tada se stekao utisak da su svi pohrlili da gledaju predstavu, jer je jeftino. Isto tako, tokom Sajma knjiga koji prati niz popusta, veliki broj ljudi došao je ne bi li kupio izdanja po niskoj ceni...

No, verovali ili ne, iako se o tome ne priča mnogo, Beograđani, ali i svi oni koji žive u prestonici, ne koriste samo popuste, već i vole da čitaju!

U to smo se uverili u Biblioteci grada Beograda, čiji je moto "Biblioteka je mesto za sve" i koja predstavlja najveću javnu pozajmnu biblioteku u regionu, a prema rečima Isidore Injac iz Odeljenja za kulturne programe Biblioteke grada Beograda, ovo zdanje ima neverovatnih 142.000 članova!

Iz godine u godinu, pak, broj onih koji je redovno posećuju je sve veći. Za to je verovatno zaslužan besplatan plan i program koji nastoji da pruži brojne interesantne događaje koji zanimaju sadašnje, ali i buduće članove, a dostupni su svima, bez obzira da li su članovi BGB-a.

Foto: Wikipedia/Djordje Stakić

- Plan i program prave stručnjaci u odnosu na objektivno i realno stanje u bibliotečkoj delatnosti, i mi taj plan ispunjavamo, a možemo da se pohvalimo da smo poslednjih godina svedoci prevazilaženja očekivanih "brojki i cifara" - kaže Isidora Injac i dodaje da među članovima ima svih uzrasta:

- Razvrstavamo ih u određene kategorije, tako da su od svih članova, 31 odsto njih - deca predškolskog uzrasta, 19 odsto učenici osnovne škole, 4 odsto učenici srednje škole, 7 procenata je broj studenata, dok je penzionera 3 odsto. Takođe, imamo i grupu sugrađana koji su stariji od 65 godina i oni čine 13 odsto ukupnog broja, ali tu je i kategorija "ostali" kojih ima 9 odsto.

U proteklih deset godina, broj članova se povećao, a može se reći da je 2009. godina, kada su se i prevazišla očekivanja Biblioteke, bila prekretnica, jer se od tada broji porast članova.

Kada je reč o onome šta sugrađani vole da čitaju, podjednako se opredeljuju za knjige kako domaćih, tako i stranih potpisa, ali i za dečju publikaciju... Najmanje su se uzimale knjige primenjene nauke, prirodne nauke i teologije, što je u potpunosti u skladu sa određenjem Biblioteke grada Beograda, koja je javna pozajmna biblioteka opšteg tipa.

Foto-galerija:Phaitoon/freedigitalphotos.net

- U prošloj godini najčitaniji strani pisac je bio Mo Jen i njegovo delo "Žabe", a od domaćih je bio Aleksandar Gatalica i njegov roman "Veliki rat", zatim dobitnik NIN-ove nagrade Goran Gocić i njegov roman "Tai". Moram da kažem da se puno iznajmljuje i popularna psihologija, a studenti najviše vole da koriste naše čitaonice gde najčešće koriste enciklopedije - ističe Injac.

Svi oni koji dolaze u čitaonicu poštuju pravila ponašanja i veoma su kulturni.

- Biblioteku grada Beograda smatraju drugom kućom. Svi koji koriste čitaonice dođu ujutru, a odu uveče, i zaista je i njima u interesu da sve funkcioniše kao kod kuće. Potrebni su im mir i tišina, mobilni telefoni su isključeni, a i mi koji radimo ovde ih takođe ne koristimo kada smo u prostorima čitonica. Atmosfera je zaista kulturna i akademska - rekla je Isidora Injac.

Bilo je pojedinačnih slučajeva da neko pozajmi knjigu, a da je ne vrati. U tim slučajevima, se šalju opomene, ali i novčana kazna koja je simbolična.

Foto-ilustracija: Foter/

- Svako sa članskom kartom može da uzme 10 knjiga u bilo kom objektu biblioteka u Beogradu - poručila je ona.

Knjige se otkupljuju na nekoliko načina, kao što su Republički i Gradski otkupi knjiga. Knjige se nabavljaju i iz raznih akcija, a imaju i aktivne izloge Biblioteke grada Beograda gde se pojedini pisci "reklamiraju" preko ove ustanove i onda ostaju u sklopu Biblioteke.

Na pitanje da li Beograđani vole da čitaju, Isidora Injac kaže:

- Čitaju. Zaista dok ne radite u bilioteci mislite da to nije tako. Velika je cirkulacija ljudi. Tokom 2014. godine je evidentirano izdavanje preko 2.000.000 bibliotečke građe, dakle to nisu samo knjige, mogu da se uzimaju i DVD-jevi - poručila je Injac, pa dodala:

Foto: Wikipedia/circa 1900

- Tokom protekle godine u Biblioteku grada Beograda upisano je 142.983 članova. Evidentirano je ukupno 978.544 korisnika bibliotečkih usluga, što govori o tome da je u proseku svaki korisnik tokom 2014. godine 6,9 puta koristio usluge BGB-a.

Kada je reč o posetama, u Biblioteci grada Beograda je dostigla broj od 1.156.968, pri čemu se ovaj broj odnosi na korisnike bibliotečkih usluga i posetioce kulturnih programa u mreži biblioteka BGB-a. A kulturnih programa, radionica, književnih večeri, promocija, predstava i projekcija je održano 2.994.

Mnogo je važno istaći i posete Biblioteci grada koja svaki dan ima kulturne programe koji su besplatni.

- U to spadaju tribine, promocije, izložbe knjiga, likovne izložbe i koncerti, filmske projekcije, obležavanje jubileja, muzički programi, pozorišne predstave, organizovane posete, internet obuke, drugi kursevi, seminari i vebinari, ostali programi, kao i programi van objekta BGB-a - kazala je Isidora Injac poručujući da je to nešto što je jako važno za ovu ustanovu.

Foto-ilustracija: Foter/rachel sian

Do sada je održano 1.672 programa za odrasle i 1.322 programa za decu i tinejdžere, što ukupno čini 2.994 kulturno-obrazovna programa. Ukupan broj posetilaca programa tokom godine je 217.538 (programi za odrasle 141.011, programi za decu i tinejdžere 76.527).

Međutim, ovim brojem nije obuhvaćen broj poseta u programima BGB van objekta (manifestacije, samovi, festivali) s obzirom da se taj broj ne može precizirati, okvirno se može govoriti o 10.000 poseta.

Opšta angažovanost Biblioteke, koja se svakako ne tiče samo uskih bibliotečkih poslova, već i društvene odgovornosti u odnosu na kulturnu delatnost kojoj pripada, dakle, sveobuhvaćenost aktivnosti koje podrazumevaju i kulturno-obrazovnu - osim kroz navedenu statistiku očitavaju se u broju upisanih korisnika i broju poseta bibliotekama.

Članovi gradske biblioteke mogu postati svi oni koji žele, čak to mogu učiniti i stranci, s tim da oni ne mogu iznajmiti knjige, već ih mogu koristiti u čitaonicama, a svoje karte mogu koristiti u svim bibliotekama, odnosno u svim ograncima BGB kojih ima oko 70 u Beogradu.

Foto: Flickr/risaikeda

Inače, Biblioteka grada Beograda je tokom 2013. godine uspešno doprinosila radu strukovnih udruženja u zemlji i inostranstvu. BGB je član najznačajniih bibliotekarskih udruženja (IFLA, EBLIDA, OCLC, IBBY, BDS). U kontekstu međunarodne saradnje treba naglasiti i učešće Biblioteke grada Beograda u evropskim projektima.

Takođe, BGB ima dugogodišnju i uspešnu saradnju sa ustanovama, udruženjima i organizacijama koje skupljaju sugrađane sa invaliditetom ili koje se bave organizacijom aktivnosti za ovu grupaciju građana. Dnevni centri i klubovi su namenjeni, prvenstveno, poboljšanju kvaliteta života u starosti i zadovoljavanju različitih potreba - za uspostavljanje prijateljskih kontakata, za predupređivanje negativnih posledica, usamljenosti, za potvrđivanje sopstvene ličnosti kroz humanitarnu aktivnost.

Osim toga, uspešna je saradnja i sa Udruženjem za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju, a svi koji su navršili 65. godinu, mogu besplatno da dobiju člansku kartu Biblioteke grada Beograda i organizovani kurs za rad na računaru.

Ipak, Biblioteka grada Beograda je uvela i nešto što će posebno obradovati sve one koji vole modernu tehnologiju, i preferiraju čitanje knjiga, enciklopedija i ostalih literatura preko telefona ili računara. Naime, Odeljenje za razvoj digitalne biblioteke i informatičku podršku se bave digitalizacijom fondova BGB, pa su tako kreirane digitalne kolekcije u okviru Digitalne Biblioteke grada Beograda kojima se može pristupiti na adresi dlibra.bgb.rs.

Foto: Wikipedia.org / Goldfinger

- Urađena je lokalizacija - prevod interfejsa za digitalnu biblioteku na platformi dLibra što je bio neophodan preduslov da servis bude šire promovisan. Pored aktivnosti na polju digitalizacije Odeljenje se bavi kompletnom informatičkom podrškom u pogledu održavanja hardvera, softvera i komunikacione opreme za celokupnu mrežu BGB - zaključila je na kraju Isidora Injac iz Odeljenja za kulturne programe Biblioteke grada Beograda.

Ovim putem pozivamo sve čitaoce da se pridruže svakodnevnim programskih aktivnostima u Biblioteci grada, a o svemu dodatnom možete se informisati putem javnog informisanja, ali i putem Fejsbuk stranice. Svi programi su besplatni i odnose se na savremenu umetnost, književnost, izložbe, predstavljanje knjiga, filmske cikluse, tribine i debate o aktuelnim temama.

Ono što mi na kraju ove priče možemo da zaključimo je to da omladina, ali i oni stariji u Beogradu i Srbiji, ipak vole da čitaju. I pored toga što smo svedoci da pojedine osobe nemaju osnovnu kulturu ponašanja, postoji nada da će se i to u narednom periodu promeniti, i da ćemo opet postati nacija koja će sa ponosom moći da istakne odakle je, i neće morati da se srami zbog svog porekla i onoga što svet o nama priča.

(Marina Bojić)