SVE O TELEGRAFU: Kako je nastao, ko ga je izumeo i kako je došao u Srbiju pre 160 godina (FOTO) (VIDEO)

Internet portal "Telegraf" započeo je svoj online život pre tri i po godine, u trenutku kada je posle nastanka originalne mašine po imenu Telegraf Srbija postala jedina zemlja na svetu u kojoj rade telegrafisti, a telegraf se i dalje koristi u komercijalne svrhe.

Preporučujemo

I dok se mi tek pripremamo da za 157 godina proslavimo svoj 160. rođendan, u Muzeju Pošte Srbije u petak je otvorena izložba pod nazivom "160 godina od uvođenja telegrafskog saobraćaja u Srbiji", upravo u slavu aparata koji je predstavljao revoluciju u svetu komunikacija. Baš kao i Telegraf.rs u svetu online informacija.

Izložba je otvorena u PTT muzeju (ul. Majke Jevrosime 13) u organizaciji Pošta Srbije i naša preporuka je da je obiđete (čak iako nije Noć muzeja - prim. ur.), jer je bogata brojnim telegrafskim aparatima, od najranijih tipova do kasnijih modela (Morzeov, Hjuzov i Bodoov telegraf), kao i delovima za aparate, tasterima, relejima, baterijama i izolatorima. Kao eksponati bili su predstavljeni Morzeova telegrafska stanica, Morzeov stoni aparat, galvanometri, Hjuzov telegraf, Bodov telegrafski aparat, a od fotografija treba spomenuti onu Mihaila Nakića, telegrafiste glavne beogradske štacije, telegrafski stub u Prištini...

Foto: pttmuzej.rs

SVE O TELEGRAFU!

Američki pronalazač i slikar Semjuel Morze (1791-1872) je poznat kao izumitelj azbuke koja nosi njegovo ime i služi za prenos poruka na daljinu. Takođe, on se smatra i utemeljivačem telegrafa kao sredstva komunikacije jer je konstruisao aparat pomoću kog je 24. maja 1844. godine preneta prva telegrafska poruka između zgrade parlamenta u Vašingtonu i železničke stanice u Baltimoru.

Preko Morzeovog telegrafa moglo se prenositi od 80 do 120 znakova u minutu. Samo četiri godine kasnije u Americi je već bilo u upotrebi 1.600 km telegrafske mreže, a uvođenje telegrafskog saobraćaja u Evropu počelo je polovinom 19. veka. Često su događaji od strateške važnosti dovodili do veće upotrebe telegrafa.

Foto: pttmuzej.rs

Usavršavanje telegrafa

Telegrafski aparati imali su ozbiljne nedostatke jer su se mogli primenjivati samo na direktnim relacijama, bilo im je neophodno podešavanje sinhronizma i na njima je mogao da radi jedino specijalno obučeni manipulant. Svi ovi nedostaci prevaziđeni su konstrukcijom teleprintera. Prvi teleprinteri su bili elektromehanički i radili su na list i traku. U daljem usavršavanju teleprintera, sve se više razvijao elektronski deo na račun mehaničkog.

Bežični telegraf

Osnovu za prenos telegrafskih saopštenja bežičnim putem pokušali su da daju brojni pronalazači, a italijanski inženjer i fizičar Guljermo Markoni (1874-1937) patentirao je aparat za bežičnu telegrafiju 1897. godine.  Markonijeva zasluga je u tome što je uspeo da detektuje talase preko veće distance. Pokušao je da zainteresuje za svoj izum italijansko Ministarstvo pošte i telegrafa, ali nije imao sreće. Zato mu je 1896. njegov rođak, Henri Džejmson-Dejvis, ugovorio prijem kod Najama Prisa, šefa inženjera kod Britanske pošte. Uspešna demonstracija u Londonu sledila je 1897. godine. Markoni je prvi uspeo da pošalje radio signal preko Atlantika 1901. godine.

FOTO Printskrin

Telegrafija u Srbiji

Svega 11 godina posle prve primene električnog telegrafa u svetu i u Srbiji su se pojavili prvi telegrafi. Telegrafska stanica (štacija) u Beogradu je najpre bila povezana sa Zemunom, koji je tada bio u sastavu Austrijske carevine.

Unutrašnji telegrafski saobraćaj uveden je od 3. aprila 1855. godine. Telegram je predat u Kragujevcu u 12.45 sati, a prispeo je u Beograd u 12.50 sati. Telegrafski saobraćaj između Beograda i Aleksinca otvoren je 11. aprila 1855. godine telegrafskom depešom koja je predata u 8.10 sati, a prispela u Beograd u 8.30 sati.

U Srbiji je do 1912. godine bilo 128 telegrafa, a neprekidnu službu vršilo je 17, potpunu dnevnu 15 i ograničenu dnevnu 96 telegrafa.

Propisi iz oblasti telegrafskog saobraćaja u početku su se odnosili na zaštitu novopodignutih telegrafskih linija, a „Telegrafičerski zakon” bio je donet 20. januara 1855. godine. Prvi potpuni telegrafski zakon u Srbiji donet je 1867. godine.

FOTO Printskrin

Kada je reč o radio-telegrafiji, u Nišu je polovinom 1915. godine instalirana prva radio telegrafska stanica, ali je posle odstupanja srpske vojske preko Albanije ona demontirana. Godine 1919. funkcionisala je jedna radio stanica na Banjici kod Beograda, a rešenje o formiranju radio stanice velikog dometa donelo je Ministarstvo pošta i telegrafa 24. aprila 1922. godine. Glavni radio telegraf Beograd-Rakovica počeo je sa radom 22. maja 1924. godine.

Prvi teleprinteri u Beogradu su uvedeni 1931. godine, a prenos slika preko „Belinografa” u Beogradu je ostvaren 1948. Fototelegrafsku vezu Beograd je sa svetom ostvario 1955. godine.

FOTO Printskrin

Telegrafske usluge danas

Da li ste znali da je Srbija trenutno jedina zemlja na svetu u kojoj se telegraf i dalje koristi u komercijalne svrhe?

U Pošti Srbije, posle ukidanja mreže teleprintera počev od 2005. godine, telegrafski saobraćaj se obavlja isključivo preko kompjuterskih mreža, posredstvom šalterske aplikacije koja je dostupna u svih 1500 pošta širom Srbije. U pitanju je onlajn aplikacija, a telegram se može poslati i pozivanjem broja 1961 sa fiksnog telefona Telekoma Srbija.

Potrebni stručnjaci za rad na telegrafu angažovani su iz Austrije , a domaći srpski kadar je biran iz redova najboljih poštanskih službenika, a za početnike su uzimani svršeni đaci Liceja, koji je u to vreme bio najviša škola u Srbiji. Prvi telegrafisti, što se tiče plata, bili su u istom rangu sa profesorima i sudijama.

FOTO Printskrin

Tokom 2011. godine u Pošti Srbije primljeno je 482.684 telegrama u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju, dok je taj broj u 2012. godini iznosio 452.807 telegrama. U 2013. godini broj telegrama bio je 404.870, dok je u 2014. godine Pošta Srbije prenela ukupno 373.918 telegrama, odnosno prosečno preko 31.000 telegrama mesečno.

A evo kako čitavu izložbu, ali i vrednu godišnjicu najavljuje Nela Bojović, Direktor sektora za korporativni marketing Pošte Srbije:

(I.L.)