Ko vidi prstenovane rode, neka javi!
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zamolilo je sve građane ukoliko vide prstenovane rode i još bolje ako ih uslikaju ili snime da ih odmah obaveste. Obavezno treba reći i na kom mestu su rode uočili, kako bi se procenio njihov broj na teritoriji Srbije.
Rode velikom brzinom zauzimaju svoja stara gnezda, a one koje ih više nemaju, biraju mesta na kojima će da naprave nova. Njih ovog proleća čeka veliki posao.
Potrebno je da izaberu sigurno mesto za gnezdo, dovoljno pregledno i bezbedno, te da sakupe dovoljno materijala i polože ga tako da bude stabilno za odrasle ptice i mladunce. To je ogromna i teška građevina, pa je pomoć ljudi često neophodna da bi gnezda godinu za godinom ostala na svojim mestima.
Da bi saznali odakle ptice dolaze, gde idu i koja mesta posećuju u svojim lutanjima, 1899. ornitolozi su počeli da im na noge stavljaju prstenove, na kojima su gravirali prvo poruke, a kasnije kodove po kojima je srećnik koji ptice nađe mogao da sazna gde su prstenovane.
Prva bela roda kojoj je stavljen prsten na području današnje Srbije, izležena je u Apatinu. To je davne 1909. učinio tamnošnji ornitolog Ignac Val, a na prstenu budimpeštanske ornitološke centrale pisao je broj 2609.
ZALJUBLJENE RODE PONOVO ZAJEDNO: Klepetan se vratio Malenoj
Danas je situacija sasvim drugačija, no i dalje se za praćenje seobe koriste stari dobri metalni prstenovi sa šiframa, a u svakoj državi ceo posao uglavnom rade volonteri pod rukovodstvom stručne ornitološke organizacije.
Problem je što se ptica mora uhvatiti (ili se naći njen leš) da bi se prsten očitao. Zato su orniotolozi smislili niz novih metoda. Јеdna je tzv. kolor-markiranje. Mladim pticama u gnezdu se na noge stavljaju prstenovi u boji, na kojima su oznake vidljive i iz daljine, posebno dvogledom ili durbinom, no neke ptice mogu zabeležiti i fotografi prirode.
To je razlog zašto ornitolozi traže pomoć, kako bi se otkrilo što više prstenovanih ptica. Sve podatke o eventualno prstenovanim pticama, naročito o onome što na prstenovima piše, potrebno je slati Centru za markiranje životinja, koji ih naučno obrađuje, i rado onima koji prijave šalje informacije o nalazima. Mejl Centra je animig@nhmbeo.rs.
(Telegraf.rs)
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Moje ime
Nemam dvogled.
Podelite komentar