ISIS SE ŠIRI KAO OTROV U KRVOTOKU: Šta trenutno drže i šta im je krajnji cilj? (FOTO)

Foto: Al Hayat Media Centre

Preporučujemo

Odgovor na pitanja iz naslova je veoma teško dati, ne toliko zbog toga što se stanje na terenu neprestano menja koliko zato što ne znamo šta se tačno događa van teritorije Iraka i Sirije, dve zemlje u kojima se nalazi glavnina Islamske države. Zbog toga smo odlučili da ovaj tekst raščlanimo na delove te da tako pokušamo da pružimo uvid u trenutno stanje, kao i ono stanje koje kalifat želi da postigne.

FORMIRANJE VILAJETA

Iz perspektive Islamske države, nakon što su proglasili kalifat, "legalnost svih emirata, grupa, država i organizacija postaje ništavna ekspanzijom kalifovog autoriteta i dolaska njegovih trupa na njihovo područje".

Drugim rečima, međunarodne granice se ne priznaju i nemaju nikakvu zakonsku moć. Abu Bakir al-Bagdadi je u audio poruci rekao: "Hrlite, o muslimani, ka svojoj državi. To je vaša država. Sirija nije za Sirijce i Irak nije za Iračane. Zemlja je za muslimane, sve muslimane. To je moj savet vama. Ako je se budete držali osvojićete Rim i zaposednuti svet, ako je Alahova volja".

Teritorija Islamske države, u sivoj boji, na dan 24. marta 2015. godine. Foto: Wikipedia/Banak

Sa tim u skladu, ako neka džihadistička grupa želi da uspostavi vilajet koji će postati deo Islamske države, odnosno kalifata, ta grupa mora da konsoliduje teritoriju koju kontroliše zajedno sa svim ostalim džihadističkim grupama na njoj, mora javno da obznani vernost al-Bagdadiju, mora da nominuje valiju (upravnika vilajeta, odnosno provincije) i šuru (islamski savet), mora da formuliše vojnu strategiju za odbranu svoje teritorije i njeno širenje, i mora da implementira šerijatski zakon onako kako ga tumači Islamska država.

Kada sve to uradi, sredi formalno priznanje od strane kalifata koji potom počinje da je tretira kao svoju provinciju i da joj pruža podršku.

ŠTA DRŽE U OVOM TRENUTKU

U Iraku, Islamska država kontroliše severozapad zemlje i njena vlast se proteže do oboda Bagdada. U pitanju su provincije (ili delovi provincija): Bagdad, al-Anbar, Kirkuk, Saladin, Niniva i Babil. Odokativno, u pitanju je jedna četvrtina ukupne teritorije Iraka.

Teritorija pod kontrolom Boko Harama u Nigeriji na dan 21. februara 2015. je u sivoj boji. Foto: Wikimedia Commons

Što se tiče Sirije, radi se o sledećim provincijama, ili njihovim delovima: Alepo, Raka, Al-Hasaka, Deir ez-Zor, Homs, Hama, Idlib, Damask i Latikija. U pitanju je odokativno oko polovina teritorije Sirije.

Libiju dele na tri istorijske provincije: Barku, Fezan i Tripolitaniju. Kada, i ako budu zauzeli čitavu zemlju, ta podela će ostati. Za sada efektivno kontrolišu gradove i oblasti oko gradova: Tripoli (dakle, prestonicu), Derna, Nofalija, Sirt, a možda i al-Bajda, Bengazi i al-Kums. Takođe se veruje da kontrolišu i neka naftna polja.

Pored toga, nakon što je nigerijski Boko Haram objavio vernost kalifatu, teritorija koju kontrolišu u toj zapadnoafričkoj zemlji postala je deo Islamske države. U pitanju je njen krajnji istok, a naziv provincije glasi: vilajet al Sudan al Garbi.

ŠTA TVRDE DA DRŽE

Meka, Saudijska Arabija. Foto: AP/Tanjug

10. novembra prošle godine većina pripadnika rasformirane grupe Ansat Bait al-Makdis sa istoka Egipta objavila je vernost kalifu, i proglasila Sinajski vilajet. Jedna njena frakcija se nalazi u Pojasu Gaze i preimenovana je u Islamska država u Gazi. Imaju od hiljadu do dve hiljade boraca, ali se ne zna koliko tačno teritorije suštinski kontrolišu.

U Alžiru, grupa koja sebe zove Džund al-Kilafa ("Vojnici kalifata") deo su Islamske države od septembra, ali su nakon tadašnjeg odrubljivanja glave francuskom turisti prilično mirni i veruje se da je njihov vođa Kalid Abu-Sulejman ubijen od strane alžirskih bezbednjaka.

Krajem januara, formiran je i Horasanski vilajet u Pakistanu, koji zauzima i teritorije Avganistana, ali opet, koliko tlo efektivno kontrolišu u tim zemljama nije poznato. U Jemenu je slična situacija, gde je formiran Saanski vilajet, kao i u Saudijskoj Arabiji u kojoj zahtevaju zbacivanje kraljevske porodice i koju zovu vilajetom Haramajn, što znači "Vilajet dva svetilišta", aludirajući na Meku i Medinu.

Karta Islamske države, Kalifata, ako im pođe za rukom da pobede. Foto: Profimedia

Što se tiče drugih delova sveta, tvrde da imaju prisustvo i na Severnom Kavkazu, Indoneziji, i na Filipinima. Jedan objavljeni video snimak prikazuje islamske militante koji govore španski i iskazuju nameru da ponovo pokore Španiju, koja se krajem 15. veka u potpunosti oslobodila od muslimanskog okupatora. Dakle...

ŠTA HOĆE DA OSVOJE I ŠTA IM JE KRAJNJI CILJ

Karta prikazana iznad pokazuje kratkoročne osvajačke ambicije kalifata. Krajnji cilj je naravno svet, pošto radikalno i doslovno tumačenje Kurana zahteva od kalifa da ne miruje i da nikada ne prihvati granice dok svi ne dođu pod vlast naslednika proroka Muhameda, odnosno kalifa Ibrahima, poznatog kao Abu Bakir al-Bagdadi.

(Telegraf.rs)