Ovi ljudi VODENU PARU pretvaraju u STRUJU i ŠTEDE BORU milion evra! (FOTO)
U novoj Energani u Boru od viška vodene pare proizvodiće se ekološka „zelena“ struja, a kapacitet visokoautomaziovane fabrike je dovoljan da „pokrije“ četvrtinu troškova električne energije neophodne za rad nove topionice i fabrike sumporne kiseline. Proizvodićemo oko 14,5 GWh električne energije godišnje, a ako se uzme u obzir cena struje koju RTB sada plaća snabdevaču, ušteda je oko milion evra godišnje, kaže u intervjuu za Telegraf prvi čovek novosadske kompanije Dragoljub Zbiljić.
- Otkada se Rudarsko-topioničarski basen Bor obavezao da, u sklopu projekta „Rekonstrukcija topionice i izgradnja nove fabrike sumporne kiseline“, obezbedi snabdevanje novih procesa električnom energijom i energofluidima, ali i da izgradi postrojenje za tretman otpadnih voda, flotiranje šljake i iskorišćenje toplotne energije vodene pare koja će se dobijati iz novih procesa, prošlo je tačno godinu dana. Ugovor o izgradnji nove Energane – najvećeg postrojenja takve vrste u regionu koje će proizvoditi električnu energiju iz obnovljivih izvora – potpisan je u martu 2014., a tada se novosadska „Energotehnika-Južna Bačka“, firma koja je pobedila na tenderu jer je dala najpovoljniju cenu, uslove finansiranja i najkraći rok izgradnje, obavezala da će posao vredan 5,7 miliona evra obaviti za godinu dana. Godina je prošla, iz nove topionice u Boru će uskoro poteći prvi bakar, a nova Energana, prema rečima vlasnika ove novosadske firme Dragoljuba Zbiljića, spremno čeka njen start.
- Dinamika izgradnje Energane i njeno puštanje u rad u potpunosti je usklađeno sa izgradnjom nove topionice u Boru. Postrojenje je izgrađeno u maksimalno kratkom roku i biće spremno za rad u narednih mesec dana – kaže Zbiljić na početku razgovora za Telegraf.rs.
S obzirom na to da je nova Energana morala da „isprati“ jednu modernu, svetsku tehnologiju topljenja, šta je obeležilo njenu izgradnju?
- Energana je praktično izgrađena za nepunih godinu dana. U tom periodu bilo je potrebno izraditi tehničku dokumentaciju, obaviti odabir opreme i kompletan inženjering i izgraditi moderno postrojenje, pustiti ga u rad i dokazati garantovane parametre. Reč je, dakle, o visokoautomatizovanoj fabrici koju smo uradili po principu „ključ u ruke“.
Koji su ključni agregati i sistemi Energane i kakvu oni imaju ulogu u tehnološkoj šemi nove topionice?
- „Srce“ Energane predstavlja SIEMENS-ova parna turbina kapaciteta 1,7 megavata, a „aorte“ su cevovodi visokog pritiska za dovod pregrejane pare sa tri kotla utilizatora iz nove topionice. Vodena para koja predstavlja višak u tehnološkom procesu novog pirometalurškog postrojenja se pod pritiskom dovodi na parnu turbinu i na taj način se, preko generatora, proizvodi električna energija. Takođe, projekat podrazumeva i izgradnju sistema za demineralizaciju vode, kao i postrojenja za proizvodnju tehnološke vode kapaciteta 120 metara kubnih na sat.
Od viška pare u Energani proizvodiće se, dakle, električna energija. O kojim količinama je reč i šta će to značiti u kontekstu ukupnih potreba i troškova nove topionice?
- Da, umesto da se baca, iz viška vodene pare proizvodićemo ekološku „zelenu“ struju, a kapacitet Energane može da „pokrije“ četvrtinu troškova električne energije neophodne za rad nove topionice i fabrike sumporne kiseline. Proizvodićemo oko 14,5 GWh električne energije godišnje, a ako se uzme u obzir cena struje koju trenutno plaćate snabdevaču, ušteda za investitora, odnosno za RTB, je oko milion evra godišnje. Ukoliko, pak, investitor u budućnosti obezbedi status povlašćenog proizvođača električne energije, u skladu sa Uredbom koja definiše FIDIN tarife, ušteda ili dobit biće sigurno veća za nekoliko desetina procenata.
Šta možete da kažete o kvalitetu radova i opreme koju ste ugradili, o pouzdanosti postrojenja?
- Nadzor nad celokupnim radovima obavio je Građevinski fakultet iz Beograda i moram da kažem da su bili veoma zahtevni u smislu kvaliteta izvođenja radova i usklađenosti sa projektnom dokumentacijom. To je dobro jer i politika „Energotehnike-Južna Bačka“ podrazumeva kvalitet i potpunu usaglašenost poslovanja kompanije sa sistemom menadžment kvaliteta. Ove činjenice, kao i odabir pravih partnera, saradnika i podizvođača na projektu, garancija su kvaliteta izvedenih radova i pouzdanosti postrojenja. Uz to, ugrađena oprema je „brand name“ karaktera svetski prepoznatljivih proizvođača (SIEMENS, KSB, KROHNE itd.)
Po čemu ćete pamtiti vaše učešće u ovom velikom poslu u Boru i kakva je bila saradnja sa RTB-om i ostalim učesnicima u projektu?
- Rad u krugu topionice bio je zahtevan iz više razloga. Najpre, trebalo je uskladiti se sa ostalim izvođačima u ovom grandioznom poduhvatu i ispoštovati zahtevanu dinamiku. Zagađenje vazduha je često otežavalo rad, ali, na kraju krajeva, projekat je zato i rađen – da dima više ne bude. Njegova realizacija definitivno staje na put ovom višedecenijskom problemu u Boru. Na kraju, opet podvlačim da smo imali veoma zahtevne predstavnike nadzora i investitora sa kojima smo morali da razrađujemo svaki detalj u cilju dobro izvedenog posla. Saradnja sa RTB-om je, dakle, bila izuzetno zahtevna, ali i veoma korektna u isto vreme, a učešće u ovakvom jednom projektu, od strateške važnosti za Timočki region i privredu cele Srbije, predstavlja važnu referencu za „Južnu Bačku“. Zato, ali i zbog toga što sam i sam odrastao u Boru, lično ću ga pamtiti celog života.
Ono što, takođe, treba upamtiti jeste i vaša spremnost da pomognete drugima u nevolji. Prošle zime ste doslovce radnike odvojili od poslova da bi pomogli Majdanpečanima da dobiju struju, iako ste i sami bili pritisnuti rokovima.
- U datom trenutku smatrali smo to našom obavezom i dužnošću. Kada smo videli olujne smetove i sagledali opasnosti koje su pretile, pritekli smo u pomoć i doprineli osposobljavanju dela energetskog sistema u Majdanpeku. Pomogli smo i u projektu ispumpavanja vode iz kopa „Tamnava-zapadno polje“, a tu smo, slobodno mogu da kažem, dali sebe iznad maksimuma.
Na kraju, recite nam nešto o planovima i nekim budućim projektima „Energotehnike“.
- Nakon izvođenja ovih složenih projekata imam lični utisak da smo sazreli kao kompanija. „Energotehnika-Južna Bačka“ trenutno zapošljava 350 radnika, a među njima je 60 inženjera. Ulažemo dosta u edukaciju i usavršavanje zaposlenih jer je to pravi put ka čvršćoj saradnji i sa stranim kompanijama koje imaju „know-how“ za pojedine specifične tehnologije. Poslujemo i u Nemačkoj, gde zapošljavamo 120 radnika iz Srbije, a siguran sam da imamo kapacitete da, sa stečenim referencama i visokokvalifikovanom radnom snagom, nastupimo i u ostalim zemljama u okruženju. Zato radimo na proširenju poslovnih aktivnosti i ugovaranju poslova u gotovo svim zemljama bivše Jugoslavije, a spremno čekamo i buduće projekte u srpskoj energetici jer smo apsolutno osposobljeni za izvođenje najsloženijih projekata u ovoj oblasti.
Isplativa investicija
- Znao sam da sklapanjem ugovora sa ovom novosadskom firmom RTB ulazi u isplativu investiciju. Posebno sam zadovoljan činjenicom što je „Energotehnika-Južna Bačka“ sama obezbedila finansiranje izgradnje ove moderne fabrike u Boru i to isključivo zahvaljujući poverenju koje ima u RTB Bor. Sami garantujemo vraćanje sredstava, a uloženi novac fabrika će svojim radom vratiti za pet godina – kaže generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski.
Pritom napominje da je ova novosadska firma tokom proteklih godinu dana pokazala visok stepen profesionalnosti i dokazala sve ono što je obećala u martu 2014. godine.
- Sve rokove su ispoštovali, od projektovanja do izgradnje, ispratili su žestok tempo i posao obavili bez greške. Čak su onda kada je, čini mi se, bilo najnapetije, kada smo svi bili pod pritiskom da ispoštujemo 23. decembar – dan kada je trebalo završiti izgradnju nove topionice i fabrike sumporne kiseline – smogli snage da pomognu i Majdanpečanima u nevolji. Svoje električare su, sećam se, pravo s gradilišta jednog jutra poslali u ledom okovan grad, grad bez struje. Time su na najbolji mogući način pokazali da su zaista velika kompanija – ocenio je Spaskovski.
(D. V.)
Video: Sneg, kiša i olujna bura otežali saobraćaj na putevima u zemljama regiona
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.