PAKAO U JEMENU: Posle vazdušnih udara Saudijska Arabija kreće i u kopnenu ofanzivu!

Vojna intervencija Saudijske Arabije koja je započela u Jemenu, za sada većinom "iz vazduha", kako najavaljuje "saudijski izvor upoznat sa vojnim pitanjima" najverovatnije je samo uvod u masovniju kopnenu ofanzivu.

Preporučujemo

POČEO RAT U JEMENU: Saudijska Arabija napala pobunjene Hute!

Zvanični Rijad nastupa tezom da je u toj zemlji neophodan strana intervencija kako bi se "uspostavio red " i podržao oficijelni predsednik Abd Rabu Mansur Al-Hadi. Pritom, Bela kuća je saopštila da SAD podržavaju ofanzivu na čelu sa Savetom za saradnju persijskih zemalja te da je presednik SAD Barak Obama dozvolio američku "logističku i obaveštajnu" pomoć.

Feldmaršal Al-Hadi, koji uživa podršku SAD, na poziciji prvog čoveka Jemena nalazi se od septembra 2011. kada je zamenjivao tadašnjeg predsednika Abdullaha Saleha, koji se nalazio na lečenju u inostranstvu.

Od februara 2012. Al-Hadi je izabrani predsednik Jemena, pošto je pobedio na izborima na kojima je bio jedini kandidat.

Foto: AP/Tanjug

Današnji Jemen oblikovan je tokom procesa ujedinjenja severnog i južnog dela zemlje koji je trajao od maja 1988. preko potpisivanja ugovora o ujedinjenju novembra 1989. čiji su potpisnici bili Ali Abdulah Saleh predsednik Severnog Jemena, i Ali Salim al-Bidh u ime Južnog Jemena.

Ujedinjenje je svečano proglašeno 22. maja 1990.

Istorijski, Severni Jemen (Sana), koji je uspeo da sačuva suverenost i da nikada ne postane posed neke evropske sile, bio je šiitska monarhija. Južni Jemen (Aden) međutim bio je britanska teritorija, čiju je sudbinu vekovima određivao izuzetan strateški položaj na ruti koja je povezivala britansku Indiju s metropolom.

I posle ujedinjenja zemlje, maja 1990. duboka podvojenost negdašnjeg Severnog i Južnog Jemena nije prevaziđena.

Jemen je u potpunosti islamsko društvo, ali podvojeno na sunite kojih ima, prema procenama, do 55 odsto, i šiite koji sačinjavaju ostatak stanovništva.

Foto: AP/Tanjug

Teritorijalni razmeštaj dve islamske grupacije znatnim delom odgovara nekadašnjoj podeli na severeni u južni deo zemlje, zapravo više je reč o severozapadu i jugoistoku.

Saudijska Arabija ima dugu istoriju vojnih intervencija u Jemenu. I tokom građanskog rata u toj zemlji 1994. Saudijska Arabija je široko intervenisala u korist sunitskog juga, čiji su pojedini prvaci tada pokušali secesiju.

Aktuelni sukob u Jemenu, odnosno pobuna, započeo je juna 2004. godine kada je šiitski verski prvak Husein Badredin Al-Houti pokrenuo bunt protiv jemenske vlade.

Sve vreme grupacija Huti tvrdi da je pobuna bila neizbežna zbog odbrane njihove zajednice od diskriminacije.

Najveći deo borbi vođen je u severozapadnim delovima zemlje, koje naseljava šiitska većina, ali su borbe prenete prethodnih meseci i u juzni deo zemlje.

Foto: AP/Tanjug

Pošto su pripadnici Huti milicije zauzeli glavni grad Sanu, u januaru su proglasili da su ovladali zemljom.

Nedavno približavanje Adenu, središtu južnog dela zemlje, izazvalo je najnoviju reakciju međunarodnih faktora.

Predsednik Jemena zatražio je pre nekoliko dana od Saveta bezbednosti UN da podrži vojnu akciju zemalja koje žele da njegovoj vladi pruže vojnu pomoć.

Reč je dakle o duboko verskom sukobu preko kojeg se prelamaju interesi velikih zemalja regiona, ali i globalni interesi.

Kao i drugde na Bliskom istoku, sunitske grupacije (uključujući i one najradikalnije) podržava Saudijska Arabija, a koju manje više otvoreno podržavaju SAD i London.

Na drugom polu, šiitske grupe podržava Iran, a u nekim slučajevima poput slučaja Sirije, u meri mogućeg i Moskva.

(Telegraf.rs / Tanjug)