PRIČA O PRVOM UBIJENOM TAKSISTI U BEOGRADU: I poslednjoj izvršenoj smrtnoj kazni (FOTO)

Beograd i Srbiju potreslo je ubistvo taksiste u prigradskom naselju Glogonjski Rit koje se odigralo u noći između četvrtka i petka, a potom i otkrivanje ubistva sveštenika koji je pokušao da pomogne nesrećnom čoveku. Zato smo odlučili da se podsetimo prvog ubijenog taksiste ne samo u našem glavnom gradu već i u čitavoj Jugoslaviji. Igrom slučaja, vezano za ovo ubistvo je i poslednje izvršenje smrtne kazne u Beogradu.

Sve je počelo u zatvoru u kojem je 29-godišnji Dragoljub Gutić - inače propali student Ekonomskog fakulteta i očajni kockar koji je zbog ove aktivnosti i zbog izbegavanja vojne obaveze završio na robiji - upoznao 34-godišnjeg Savu Lisovca, oca jednog deteta koji je imao skoro devetogodišnji zatvorski staž kao posledicu teških krađa, razbojništava, nasilja i falsifikata.

Međutim, ono što je javnost tada smatrala teškim krađama i razbojništvima nije bilo ništa u odnosu na ono što su ova dvojica smislila u ćeliji, i razradila tokom beskrajnih sati iza rešetaka, u šetnjama po dvorištu i obedovanju u kantini.

Na ideju je verovatno prvi došao Lisovac, uprkos tome što to nikada nije dokazano. Možga je to i Gutiću palo na pamet, ko zna. Koja ideja je bila u pitanju? Presresti kurira Robnih kuća "Beograd" koji je svakoga dana u običajnoj tašni i bez oružja i pratioca nosio i do 100.000 dinara u banku.

Beograd 1961. godine. Printskrin: vimeo.com/Grad Beograd

Smejte se sada, 100.000 dinara, velika stvar. Međutim, neće vam biti smešno kada uzmete vrednost našeg novca tada. To je suma koja je u današnje vreme ekvivalentna sumi od nekoliko stotina hiljada evra. Više vam nije smešno, jer je to bogatstvo, a sama činjenica da je toliki novac nošen u banku na način na koji je nošen pokazuje u kakvoj smo u suštini funkcionalnoj i sređenoj državi živeli u to vreme.

Naime, od samog kraja rata 1945. pa do 1968. godine nikome bukvalno nije padalo na pamet da pljačka banke i blagajnike. Da, dešavalo se tu i tamo da dođe do provala u stanove, da se džepari, da se ljudi ubijaju iz strasti, niskih pobuda... Ali da neko uradi ono što su ova dvojica uradila, pa to je bilo nečuveno.

Uglavnom, nakon što su isplanirali sve što je trebalo da se isplanira u vezi sa ovim razbojništvom, došlo je vreme da se pozabave i bekstom sa mesta zločina. A za to im je bio potreban automobil. Pošto ni jedan od ove dvojice nije bio izgleda preterano vičan u obijanju vozila, odlučili su da ubiju taksistu i da prisvoje njegovo. Neverovatna lakoća kojom su doneli odluku za ovaj gnusan zločin nikada nisu objasnili na sudu.

Beograd 1961. godine. Printskrin: vimeo.com/Grad Beograd

7. decembra 1967. godine seli na zadnje sedište taksi-vozila Tiosava Jankovića, i jedan od njih je ispalio kobni hitac. Ne zna se tačno koji, pošto su se na suđenju međusobno optuživali. Potom su se odvezli do Fruške gore i nakon što su nesrećnika opljačkali, njegovo telo su bacili u bunar kod Čortanovaca.

Ovo je bio PRVI slučaj ubistva taksiste na poslu u čitavoj bivšoj Jugoslaviji.

Sutradan, 8. decembra na Novom Beogradu su presreli kurira pomenutog preduzeća, naneli mu teške telesne povrede, oteli pare i pobegli.

Beograd 1961. godine. Printskrin: vimeo.com/Grad Beograd

Ovaj "čikaški slučaj gangsterizma", kako je naša ondašnja štampa pisala, doveo je do velikih demonstracija Jankovićevih kolega, a cela država i policija su dignute na noge. Identitet im je brzo utvrđen, a uhapšeni su 1. februara 1968. godine u Zenici, u Bosni i Hercegovini.

Decembra iste godine Vrhovni sud je potvrdio smrtne kazne za obojicu, prihvatajući Gutićevu verziju (njega je branio naš čuveni advokat Veljko Guberina) da je taksistu ubio Lisovac, zbog teške kriminalne prošlosti ovog potonjeg. Međutim, to Gutiću nije spasilo život, koji je na istu kaznu osuđen kao saučesnik.

Obojica su streljani u posebnoj podrumskoj prostoriji Centralnog zatvora u Beogradu, 27. februara 1969. godine. To je ujedno bila i poslednja smrtna kazna izvršena u samom Beogradu; bilo je u državi i kasnije izvršenja smrtnih kazni, ali u samoj prestonici nikada više.

(Telegraf.rs)