Niko ne zna sta je kome u glavi,mozda sa razlogom covjek to uradi ali nema opravdanja za to.SVI su danas u problrmu materijalnom. I JA NEMAM STA DORUCKOVATI JUTROS pa necu otici na most i zgradu. Treba covjeku pomoci da prebrodi PROBLEM A NE NAVIJATI ZA SKOK. Ko je tu bolestan pitam se!!
Ma u pravu su ljudi, popeo se na most i blokirao svima normalno funkcionisanje. Ako hoces da se ubijes skoci negde gde neces nikom da smetas i nanosis traume
Zato sto zive u maloj drzavi. Da je juga ziva radilo bi se a ovako jad i beda. Ps isto je i u croatiji i bih nista nisu bolji. U sustini latili ste se oruzija i sad izvolte dolazi na naplatu vasa nezavisnost.
I ja smatram da onaj ko je odlučio da sebi oduzme život učiniće to negde bez publiciteta a ovi što to "pokušavaju "na javnim mestima više hoće da privuku pažnju na sebe i svoje probleme slično kao štrajkom glađu. Mislim da svako raspolaže odlučuje i odgovara za svoj život, masa to vrlo dobro zna i zato tako i reaguje. Verovatno ima među njima i izbezumljenih očajnika koji očekuju neko čudo iako i sami znaju da od toga nema ništa.
Vecina tih ljudi kaze to u fazonu "pa skoci vise" i ne koristeci mozak, ali takav je narod kad nije njihov zivot u pitanju, jednostavno im nije stalo do drugih
Морамо, најпре, поћи од потврђене чињенице да је број самоубистава у свету последњих деценија, особито после другог светског рата, у сталном порасту. Упадљиво је да је број мушких самоубица већи од женских - на пример, у Јапану тај однос је 2:1, док је у скандинавским земљама 4:1. Узели смо као пример земље у којима је већ деценијама проценат самоубистава врло висок, али ни остале земље, особито Мађарска, Чехословачка, Аустрија и Швајцарска, не заостају много за овим. Оно што је ново и што постаје све упадљивије у последње време је све већи број самоубистава или покушаја самоубиства код деце и адолесцената.
Најпре ћемо покушати да објаснимо овај последњи податак. Запажено је да код дечака решеност на овај кобни чин преовлађује пре пубертета, док код девојака после његовог почетка. Код девојака се узима као један од чинилаца поремећај у раду ендокриних жлезда, који ствара предиспозицију за конфликте, на које се онда реагује на патолошки начин: појачаном тврдоглавошћу, депресијом, неуротичним повлачењем од света и томе слично. Наравно, ипак је један од најважнијих узрока несигурност коју данашња деца све више и јаче осећају у својој породичној средини. Неповерење које брачни другови показују један према другом, њихова емоционална нестабилност и често непланирано рађање деце, која су, дакле, делимично нежељени уљези у једном дому који се ионако љуља, мучна борба за постизање материјалних средстава за живот, што троши и временом исцрпљује емотивну резерву супружника - били би само неки од честих чинилаца који стварају нескладност у породици, у којој се онда дете не осећа довољно заштићено нити вољено. Сматра се да су поремећени односи у породици у 80% свих случајева покушаја самоубиства деце испод 15 година, директно одговорни за потпун неуспех деце да се укључе у живот.
Наравно, постоје и многи други разлози за самоубиство деце, а нарочито одраслих, и то према земљама, односно општој друштвеној клими, обрасцима понашања и религиозних схватањима у њима. Тако, на пример, у Јапану и неким другим азијским земљама - у којима, осим када се поставља питање части, угледа породице, или када се самоубиство схвати као акт револта, као у случају неких будистичких калуђера - религиозна убеђеност у наставак живота после смрти, као и сусрет са другим, умрлим рођацима и пријатељима, потпомаже одлуку на овај последњи чин.
Не треба, исто тако, ни у коме случају потценити знатан број случајева болесних и старих особа које, осећајући се све више усамљене, напуштене и изоловане, што врло често одговара стварном стању, прекраћују себи даље муке дубоко убеђене да су изабрале најправилнији пут.
Свакако нам се намеће питање, тако често расправљано и различито процењивано, јесу ли самоубице нормални људи и да ли они тако тешко нападају сами на себе при потпуно бистрој свести. Апсолутног одговора на ово питање нема. Не само зато што се о животу самоубица, особито о њиховим последњим месецима или недељама зна врло мало или ништа, између осталог и због опште презаузетости људи самим собом и неког таласа опште равнодушности и незаинтересованости за судбину других људи већ и због помереног психолошко-психијатријског критеријума о нормалним и абнормалним реакцијама данашњих људи.
При свему томе сигурно је да је знатан проценат самоубица, међу душевно поремећеним људима, који су латентно или манифестно патили од неке душевне болести, најчешће депресије. Минути или сати који су претходили самом чину самоубиства - бар на основу, понекад, остављених бележака или директних исказа оних који су били спречени, или којима није успело у оваквом покушају - недвосмислено говоре о извесном стању сужене, дакле поремећене свести, у коме је преовлађивало абнормално афективно стање усмерено на самодеструкцију. Јасно је да то не важи за све самоубице.
Продубљена психолошка, нарочито психоаналитичка истраживања проблема самоубиства бацила су нову светлост на овај проблем и поставила неколико занимљивих хипотеза. Још је Диркхајмово саопштење скренуло на себе пажњу - о реципрочном односу и учесталости деликта убиства и самоубиства, на пример, на Сицилији и у северној Италији, или на Корзици и у северној Француској. Он је, наиме, у основи обеју акција, убиства и самоубиства, видео исте агресивне импулсе, који су само бирали свој правац према покрајинама и јавном мишљењу које је, у цивилизованијим крајевима, на пример, оштро осуђивало сваки акт насиља према ближњем. Занимљиво је тим поводом и Зилборгово саопштење да се ритуал харакири самоубиства у Јапану често изводи на прагу куће оне особе за коју се сматрало да је увредила самоубицу.
Тако је полако никла врло смела хипотеза - да су самоубице латентне убице (први литерарни пример за ову хипотезу налазимо у Софокловом Ајаксу). Улазећи још дубље у психу оваквих људи, психоаналитичари су открили да су они били лишени љубави особа у које су управо полагали највише наде и то или стварно лишени, или су само у то веровали. Лишавање љубави, најчешће, проузрокује, нарочито код осетљивих особа, јаке агресивне тежње, које, ако се због прејаког осећања кривице и моралног васпитања не смеју испољити према дотичној особи, остају несвесне и окрећу се према самом себи. Код деце је такав механизам настанка аутодеструкције још упадљивији и прихватљивији, јер ако осетљиво дете доживи такво осећање да је лишено љубави родитеља, не остаје му ништа друго него да претпостави да је оно само томе узрок, из чега даље произлази потреба за самокажњавањем.
Сада је тренутак да се каже нешто и о такозваним еквивалентима самоубиства, или заменама за самоубиство. Сматра се, наиме, да на велики број самоповреда, затим хроничног уништавања здравља прекомерним пушењем, узимањем дрога, нарочито алкохола, коцкањем, као и известан број телесног осакаћења насталог због неуспелог покушаја самоубиства - несвесне су потребе таквих особа за самокажњавањем, односно самоуништењем. Уместо, дакле, што би ту своју несвесну потребу задовољили једним јединим актом потпуне самодеструкције (мада Масерман мисли да човек никад не жели тотално самоуништење, већ нирвану!), они постижу компромис између жеље за животом, у којој се често крије и потре? за кажњавањем и плашењем других и задовољења од делимичног, али продуженог кажњавања самих себе.
Интересантно је, најзад, и Менингерово тврђење да самоубиство изражава истовремено жељу за умирањем, жељу за убијањем и жељу да се буде убијен.
Има још доста тога што се овде не може до краја изнети. Овде убрајамо поред најчешћих средстава којима се самоубице данас служе у извршавању свога чина, и неке неспоменуте социолошке и културне чиниоце, проценат самоубиства у земљама са високим и ниским стандардом (у којима, опет, преовлађује већи број убистава) и, нарочито, покушаје самоубиства, којима се данас посвећују засебне студије. У оваквим покушајима, наиме, најчешће се види очајан апел самоубице својој околини како би на тај начин добио заштиту и бригу, којих је био стварно или умишљено лишен. Ни у коме случају се више не сматра да су сви покушаји самоубиства лажни и да су хистеричне природе.
На крају треба свакако споменути и све веће напоре друштва, нарочито у земљама са високим процентом самоубистава, у превентивној заштити и моћи која се у најразличитијим видовима пружа унесрећенима. У ту сврху, нарочито у Америци, а и код нас, постоје установе са хитном, апел-службом, које су свакако до сада успевале да у много случајева спрече извршење оног последњег корака.
Суочени смо са још једном савременом мором за коју је друштво највише одговорно, јер наука данас негира наследност тежње ка самоубиству, па је друштво највише и позвано да овој мори стане успешно на пут.
Ja sam hteo dva puta da se ubijem. Davno zbog ljubavi i skoro zbog bolesti. Ali to nisam nikome rekao sem psihologu u bolnici i dobio sam pomoć oba puta. Nije to zezanje nego teška životna situacija. Nedaj bože nikom pa ni meni ni mojima.
Dobro, necemo javno podsticati coveka na samoubistvo. To je nenormalno. Moje misljenje je da onaj ko zaista zeli da se ubije to ce uraditi daleko od svih. Ako to bas zelis da uradis na javnom mestu, nije slucajno. Dobrim delom zelis da skrenes paznju na sebe. Meni to deluje pomalo sebicno jer danas svi imaju probleme pa i ovi sto ga podsticu na samoubistvo. Treba mu pomoci. Ali treba pomoci i svim ljudima. Posebno onima sto ga podsticu na samoubistvo.
Jaooo lažni moralisti, svuda vas ima. Za početak, taj da je zaista hteo da se ubije ne bi pravio cirkus nego bi otišao na neki most i skočio u tišini kao i svi oni koji su to zaista i rešili. Jeste li čuli nekad da je neki od tih samoubica u pokušaju, koji je stajao satima na ivici, pričajući kako će da se ubije dok se narod okupljao oko njega na kraju stvarno i skočio? Ja nisam.
A ti sto se popnu na most ili negdje drugo, misle da samo oni imaju tolike probleme i da samo oni pate itd. Jeste narod malo prolupao, ali realno gledano, svi mi imamo neke probleme zbog kojih bi mozda i trebali da skocimo, ali to vecina ne radi vec pokusava da izadje iz problema. A taj sto se popeo na most i hoce da skoci u savu ili neku drugu rijeku, taj ce da prezivi. Onako uvjek dole ceka recna policija i odmah ga izvade. Tako da razumijem ove sto povikuju. Ako je dotle doslo da skoci.
Ja mislim da taj Covek ima nekih psihickih problema...Nemislim da je uradio to da primi neku paznju.Danas je sramota da se ide do psihologa oni su normalni doktori kao svi drugi posto jos je u glavama ako se ide da si lud.Tu samo mogu Psihologi pomoci
Нажалост био сам сведок тога,за те људе могу само да кажем да су сељачка стока....а уједно да им поставим питање како би се осећали и понашали да је место тог' несрећног човека њихов ближњи....
Strašno je kada ti ljudi ne idu kod lekara ili neće da piju lekove! Pošto sam te nemile scene gledala u porodici verujem da to rade ljudi koji hoće da vam nametnu osećaj krivice. Oni smatraju da su sasvim okej i ne vide razlog što bi pili lekove. To su velike traume za porodicu!
To nisu ljudi,to su Beogra-dja-ni.Samozivi stanovnici,samozvane metropole,seljackoga duha i enormne kolicine nevaspitanja.Pre par godna covek je pretio da ce se ubiti u Valjevu,niko nije ni pomislio,a kamoli uzviknuo da se ubije,vec su ga svi ubedjivali da to ne uradi.Da je ovo normalna drzava i da imamo normalan zakon,taj "gospodin" sto je to uzviknuo,bio bi osudjen na drustveno koristan rad uz lepu novcanu kaznu,kao sto je to slucaj u uredjenim zemljama.Ali ovo je Srbija braco,i ljudima je vaznije popiti kafu u Knez MIhajlovoj,od 190 dinara,a to sto imaju u dzepu 200 je manje bitno,nego ljudski zivot...Tom "gospodinu" zelim da mu se najblizi nadje na tom mostu,cisto da vidim sta ce tada uzvikivati i reci!
A u kojim to zemljama bi ih osudili molim te?! Sta ti misliš da su ostale zemlje bolje i uredjenije po tom pitanju ?! Idi malo prošetaj pa vidi kakvo je stanje npr u Parizu!
Ne mozes ljude deliti na beogradjane i nebeogradjane. Upravo ljudi koji dolaze iz sela u Bg su najgori jer kad osoba koja je krenula od 0 dobije nesto odmah se iskvari (cast izuzecima) dok neko ko je rodjen u dobrim uslovima ukoliko on dobije jos bolje uslove uglavnom osteje isti. Seljak moze pobeci iz sela, ali selo iz seljaka nikad.
Zasto pljujete po Beogradanima? Ako ima naroda koji enma osecanja to je ovde u Novom Sadu ! Ovaj narod je operisan od bilo kakave emocije o niset u pravu jer za razliku od ovoh u NS BEOGRADANI imaju i dusu i sve
Iz provincije. Svako ima pravo na svoje misljenje i na izrazavanje istog. Ako neko smatra da taj neko treba da skoci zasto ga kaznjavati sto iznosi svoje misljenje... Nego, aj' ti lepo nazad u svoju njivu i ne da brigas nase (beogradske) brige...
U Beogradu ima više "vas" Valjevaca, Vranjanaca, Piroćanaca i ostalih nego samih Beograđana. Zato i jeste Bg postao jedno veliko selo...Došli ste ovamo, oborili cenu rada, spremni ste da radite za 20000 dinara. Ovaj gospodin je trebao pre svega da poseti lekara i potraži stručnu pomoć, a ne da preti samoubistvom...Zamislite kada bi svako od nas ko ima neki problem, pretio samoubistvom sa mosta?! Problemi su rešivi, izuzev nekih zdravstvenih, samo treba volje i truda da se izađe iz istih
Kakav je narod! Narod je odlepio od teskoca zivljenja pa ga tudji veci problem raduje , jer svaki pojedinac kaze "dobro je " ima I gorih od mene! E, takav je narod postao!
pa dobro h pravu si, ali nemoj Slavu da slaviš i da s predstavljaš pravoslavcem ili hrišćaninom, jer to nisi. Čovek jesi, ali samo biološki, duše nemaš ič!
bato
Niko ne zna sta je kome u glavi,mozda sa razlogom covjek to uradi ali nema opravdanja za to.SVI su danas u problrmu materijalnom. I JA NEMAM STA DORUCKOVATI JUTROS pa necu otici na most i zgradu. Treba covjeku pomoci da prebrodi PROBLEM A NE NAVIJATI ZA SKOK. Ko je tu bolestan pitam se!!
Podelite komentar
Doktor
Svi mi imamo problema pa da idu svi da skaču sa mosta to bila rapsodija,idi leči se ako ti nije dobro a ne tu javno prete samoubistvom i to....
Podelite komentar
Шта!!!!!
@Doktor
Слажем се са Вама докторе! Ко одлучи да се убије,неће седети два сата на мосту и блокирати саобраћај.
Podelite komentar
Blrs
Ma ako je neko odlucio da se gigne, nema tu pomoci :)
Podelite komentar
Auh
Ma u pravu su ljudi, popeo se na most i blokirao svima normalno funkcionisanje. Ako hoces da se ubijes skoci negde gde neces nikom da smetas i nanosis traume
Podelite komentar
Nikola
EVO ZASTO SE LJUDI UBIJAJU> BEDA < !!!
Podelite komentar
Dok
@Nikola
Zato sto zive u maloj drzavi. Da je juga ziva radilo bi se a ovako jad i beda. Ps isto je i u croatiji i bih nista nisu bolji. U sustini latili ste se oruzija i sad izvolte dolazi na naplatu vasa nezavisnost.
Podelite komentar
M
Kako kakvi? BOLESNI...
Podelite komentar
Zuze
I ja smatram da onaj ko je odlučio da sebi oduzme život učiniće to negde bez publiciteta a ovi što to "pokušavaju "na javnim mestima više hoće da privuku pažnju na sebe i svoje probleme slično kao štrajkom glađu. Mislim da svako raspolaže odlučuje i odgovara za svoj život, masa to vrlo dobro zna i zato tako i reaguje. Verovatno ima među njima i izbezumljenih očajnika koji očekuju neko čudo iako i sami znaju da od toga nema ništa.
Podelite komentar
Slox
Oni koji navijaju treba krivicno goniti,jer time samo podsticu coveka da izvrsi samoubistvo.
Podelite komentar
Proka
@Slox
I ti bi navijao da svaki drugi dan zatvaraju most zbog poremecenih ljudi
Podelite komentar
Mare
@Slox
Cekaj, cekaj...pa ja sad tebi ovde napisem da ides da se ubijes i mene treba da krivicno gone, nema logike
Podelite komentar
Hkrdtmn
@Slox
A na sta ti podstices?
Podelite komentar
Iva
Tvrdim da ove sto podsticu treba posebno pregledati oni su najgori.Oni vade nozeve' palice I bez pardona ubiju ili tesko povrede...
Podelite komentar
Mare
@Iva
Vecina tih ljudi kaze to u fazonu "pa skoci vise" i ne koristeci mozak, ali takav je narod kad nije njihov zivot u pitanju, jednostavno im nije stalo do drugih
Podelite komentar
DARKO 100%
Морамо, најпре, поћи од потврђене чињенице да је број самоубистава у свету последњих деценија, особито после другог светског рата, у сталном порасту. Упадљиво је да је број мушких самоубица већи од женских - на пример, у Јапану тај однос је 2:1, док је у скандинавским земљама 4:1. Узели смо као пример земље у којима је већ деценијама проценат самоубистава врло висок, али ни остале земље, особито Мађарска, Чехословачка, Аустрија и Швајцарска, не заостају много за овим. Оно што је ново и што постаје све упадљивије у последње време је све већи број самоубистава или покушаја самоубиства код деце и адолесцената. Најпре ћемо покушати да објаснимо овај последњи податак. Запажено је да код дечака решеност на овај кобни чин преовлађује пре пубертета, док код девојака после његовог почетка. Код девојака се узима као један од чинилаца поремећај у раду ендокриних жлезда, који ствара предиспозицију за конфликте, на које се онда реагује на патолошки начин: појачаном тврдоглавошћу, депресијом, неуротичним повлачењем од света и томе слично. Наравно, ипак је један од најважнијих узрока несигурност коју данашња деца све више и јаче осећају у својој породичној средини. Неповерење које брачни другови показују један према другом, њихова емоционална нестабилност и често непланирано рађање деце, која су, дакле, делимично нежељени уљези у једном дому који се ионако љуља, мучна борба за постизање материјалних средстава за живот, што троши и временом исцрпљује емотивну резерву супружника - били би само неки од честих чинилаца који стварају нескладност у породици, у којој се онда дете не осећа довољно заштићено нити вољено. Сматра се да су поремећени односи у породици у 80% свих случајева покушаја самоубиства деце испод 15 година, директно одговорни за потпун неуспех деце да се укључе у живот. Наравно, постоје и многи други разлози за самоубиство деце, а нарочито одраслих, и то према земљама, односно општој друштвеној клими, обрасцима понашања и религиозних схватањима у њима. Тако, на пример, у Јапану и неким другим азијским земљама - у којима, осим када се поставља питање части, угледа породице, или када се самоубиство схвати као акт револта, као у случају неких будистичких калуђера - религиозна убеђеност у наставак живота после смрти, као и сусрет са другим, умрлим рођацима и пријатељима, потпомаже одлуку на овај последњи чин. Не треба, исто тако, ни у коме случају потценити знатан број случајева болесних и старих особа које, осећајући се све више усамљене, напуштене и изоловане, што врло често одговара стварном стању, прекраћују себи даље муке дубоко убеђене да су изабрале најправилнији пут. Свакако нам се намеће питање, тако често расправљано и различито процењивано, јесу ли самоубице нормални људи и да ли они тако тешко нападају сами на себе при потпуно бистрој свести. Апсолутног одговора на ово питање нема. Не само зато што се о животу самоубица, особито о њиховим последњим месецима или недељама зна врло мало или ништа, између осталог и због опште презаузетости људи самим собом и неког таласа опште равнодушности и незаинтересованости за судбину других људи већ и због помереног психолошко-психијатријског критеријума о нормалним и абнормалним реакцијама данашњих људи. При свему томе сигурно је да је знатан проценат самоубица, међу душевно поремећеним људима, који су латентно или манифестно патили од неке душевне болести, најчешће депресије. Минути или сати који су претходили самом чину самоубиства - бар на основу, понекад, остављених бележака или директних исказа оних који су били спречени, или којима није успело у оваквом покушају - недвосмислено говоре о извесном стању сужене, дакле поремећене свести, у коме је преовлађивало абнормално афективно стање усмерено на самодеструкцију. Јасно је да то не важи за све самоубице. Продубљена психолошка, нарочито психоаналитичка истраживања проблема самоубиства бацила су нову светлост на овај проблем и поставила неколико занимљивих хипотеза. Још је Диркхајмово саопштење скренуло на себе пажњу - о реципрочном односу и учесталости деликта убиства и самоубиства, на пример, на Сицилији и у северној Италији, или на Корзици и у северној Француској. Он је, наиме, у основи обеју акција, убиства и самоубиства, видео исте агресивне импулсе, који су само бирали свој правац према покрајинама и јавном мишљењу које је, у цивилизованијим крајевима, на пример, оштро осуђивало сваки акт насиља према ближњем. Занимљиво је тим поводом и Зилборгово саопштење да се ритуал харакири самоубиства у Јапану често изводи на прагу куће оне особе за коју се сматрало да је увредила самоубицу. Тако је полако никла врло смела хипотеза - да су самоубице латентне убице (први литерарни пример за ову хипотезу налазимо у Софокловом Ајаксу). Улазећи још дубље у психу оваквих људи, психоаналитичари су открили да су они били лишени љубави особа у које су управо полагали највише наде и то или стварно лишени, или су само у то веровали. Лишавање љубави, најчешће, проузрокује, нарочито код осетљивих особа, јаке агресивне тежње, које, ако се због прејаког осећања кривице и моралног васпитања не смеју испољити према дотичној особи, остају несвесне и окрећу се према самом себи. Код деце је такав механизам настанка аутодеструкције још упадљивији и прихватљивији, јер ако осетљиво дете доживи такво осећање да је лишено љубави родитеља, не остаје му ништа друго него да претпостави да је оно само томе узрок, из чега даље произлази потреба за самокажњавањем. Сада је тренутак да се каже нешто и о такозваним еквивалентима самоубиства, или заменама за самоубиство. Сматра се, наиме, да на велики број самоповреда, затим хроничног уништавања здравља прекомерним пушењем, узимањем дрога, нарочито алкохола, коцкањем, као и известан број телесног осакаћења насталог због неуспелог покушаја самоубиства - несвесне су потребе таквих особа за самокажњавањем, односно самоуништењем. Уместо, дакле, што би ту своју несвесну потребу задовољили једним јединим актом потпуне самодеструкције (мада Масерман мисли да човек никад не жели тотално самоуништење, већ нирвану!), они постижу компромис између жеље за животом, у којој се често крије и потре? за кажњавањем и плашењем других и задовољења од делимичног, али продуженог кажњавања самих себе. Интересантно је, најзад, и Менингерово тврђење да самоубиство изражава истовремено жељу за умирањем, жељу за убијањем и жељу да се буде убијен. Има још доста тога што се овде не може до краја изнети. Овде убрајамо поред најчешћих средстава којима се самоубице данас служе у извршавању свога чина, и неке неспоменуте социолошке и културне чиниоце, проценат самоубиства у земљама са високим и ниским стандардом (у којима, опет, преовлађује већи број убистава) и, нарочито, покушаје самоубиства, којима се данас посвећују засебне студије. У оваквим покушајима, наиме, најчешће се види очајан апел самоубице својој околини како би на тај начин добио заштиту и бригу, којих је био стварно или умишљено лишен. Ни у коме случају се више не сматра да су сви покушаји самоубиства лажни и да су хистеричне природе. На крају треба свакако споменути и све веће напоре друштва, нарочито у земљама са високим процентом самоубистава, у превентивној заштити и моћи која се у најразличитијим видовима пружа унесрећенима. У ту сврху, нарочито у Америци, а и код нас, постоје установе са хитном, апел-службом, које су свакако до сада успевале да у много случајева спрече извршење оног последњег корака. Суочени смо са још једном савременом мором за коју је друштво највише одговорно, јер наука данас негира наследност тежње ка самоубиству, па је друштво највише и позвано да овој мори стане успешно на пут.
Podelite komentar
Zuze
@DARKO 100%
Ovo kao doktorat
Podelite komentar
Dzoni
@DARKO 100%
Ja ne mogu da verujem da si ti napisao ovoliki text. Nisam citao,jer ne verujem da si ovoliko napisao.
Podelite komentar
XXL
@DARKO 100%
Ja sam hteo dva puta da se ubijem. Davno zbog ljubavi i skoro zbog bolesti. Ali to nisam nikome rekao sem psihologu u bolnici i dobio sam pomoć oba puta. Nije to zezanje nego teška životna situacija. Nedaj bože nikom pa ni meni ni mojima.
Podelite komentar
!
@DARKO 100%
Copy past malo
Podelite komentar
Pub
@DARKO 100%
Ok
Podelite komentar
Браде
@DARKO 100%
Ja sam hteo da se ubijem kad samo video da tvoj komentar nema kraja...
Podelite komentar
Goran
Dobro, necemo javno podsticati coveka na samoubistvo. To je nenormalno. Moje misljenje je da onaj ko zaista zeli da se ubije to ce uraditi daleko od svih. Ako to bas zelis da uradis na javnom mestu, nije slucajno. Dobrim delom zelis da skrenes paznju na sebe. Meni to deluje pomalo sebicno jer danas svi imaju probleme pa i ovi sto ga podsticu na samoubistvo. Treba mu pomoci. Ali treba pomoci i svim ljudima. Posebno onima sto ga podsticu na samoubistvo.
Podelite komentar
Senna
Jaooo lažni moralisti, svuda vas ima. Za početak, taj da je zaista hteo da se ubije ne bi pravio cirkus nego bi otišao na neki most i skočio u tišini kao i svi oni koji su to zaista i rešili. Jeste li čuli nekad da je neki od tih samoubica u pokušaju, koji je stajao satima na ivici, pričajući kako će da se ubije dok se narod okupljao oko njega na kraju stvarno i skočio? Ja nisam.
Podelite komentar
hmmm
@Senna
Ovaj je samo ucenjivao zenu da mu se vrati, nije ni nameravao da se ubije
Podelite komentar
€@$
@Senna
U pravu si,zele da skrenu paznju porodice i drustva. Iz nemoci to cine ali nece u smrt...
Podelite komentar
Zoran
@Senna
Proguglaj malo,pa ces naci...ali ne naravno da neces,ti imas facebook!
Podelite komentar
Hkrdtmn
A ti sto se popnu na most ili negdje drugo, misle da samo oni imaju tolike probleme i da samo oni pate itd. Jeste narod malo prolupao, ali realno gledano, svi mi imamo neke probleme zbog kojih bi mozda i trebali da skocimo, ali to vecina ne radi vec pokusava da izadje iz problema. A taj sto se popeo na most i hoce da skoci u savu ili neku drugu rijeku, taj ce da prezivi. Onako uvjek dole ceka recna policija i odmah ga izvade. Tako da razumijem ove sto povikuju. Ako je dotle doslo da skoci.
Podelite komentar
Dani
Ja mislim da taj Covek ima nekih psihickih problema...Nemislim da je uradio to da primi neku paznju.Danas je sramota da se ide do psihologa oni su normalni doktori kao svi drugi posto jos je u glavama ako se ide da si lud.Tu samo mogu Psihologi pomoci
Podelite komentar
Goran
@Dani
Verovatno ima psihicki problem. Mislis li da nije svestan da se nalazi javnom mestu i da, u skladu s tim, skrece paznju na sebe?
Podelite komentar
Maki
@Dani
Psiholog je osoba koja se bavi proučavanjem ljudske psihe (duše), a psihijatar je lekar koji je leči. "Iraq, Iran, what's the difference?"
Podelite komentar
Free
Нажалост био сам сведок тога,за те људе могу само да кажем да су сељачка стока....а уједно да им поставим питање како би се осећали и понашали да је место тог' несрећног човека њихов ближњи....
Podelite komentar
Блазнавац
Ово је време нељуди...
Podelite komentar
Živojin Botović
Kakvi ljudi, najgori, zato nas za 50 godina neće ni biti...
Podelite komentar
Xs
Strašno je kada ti ljudi ne idu kod lekara ili neće da piju lekove! Pošto sam te nemile scene gledala u porodici verujem da to rade ljudi koji hoće da vam nametnu osećaj krivice. Oni smatraju da su sasvim okej i ne vide razlog što bi pili lekove. To su velike traume za porodicu!
Podelite komentar
Zoran
To nisu ljudi,to su Beogra-dja-ni.Samozivi stanovnici,samozvane metropole,seljackoga duha i enormne kolicine nevaspitanja.Pre par godna covek je pretio da ce se ubiti u Valjevu,niko nije ni pomislio,a kamoli uzviknuo da se ubije,vec su ga svi ubedjivali da to ne uradi.Da je ovo normalna drzava i da imamo normalan zakon,taj "gospodin" sto je to uzviknuo,bio bi osudjen na drustveno koristan rad uz lepu novcanu kaznu,kao sto je to slucaj u uredjenim zemljama.Ali ovo je Srbija braco,i ljudima je vaznije popiti kafu u Knez MIhajlovoj,od 190 dinara,a to sto imaju u dzepu 200 je manje bitno,nego ljudski zivot...Tom "gospodinu" zelim da mu se najblizi nadje na tom mostu,cisto da vidim sta ce tada uzvikivati i reci!
Podelite komentar
Da
@Zoran
Taj koji je mu vikao da skoci trebao bi da bude kaznjen za podstrekivanje na samoubistvo.
Podelite komentar
123
@Zoran
A u kojim to zemljama bi ih osudili molim te?! Sta ti misliš da su ostale zemlje bolje i uredjenije po tom pitanju ?! Idi malo prošetaj pa vidi kakvo je stanje npr u Parizu!
Podelite komentar
Anastasija
@Zoran
Ne mozes ljude deliti na beogradjane i nebeogradjane. Upravo ljudi koji dolaze iz sela u Bg su najgori jer kad osoba koja je krenula od 0 dobije nesto odmah se iskvari (cast izuzecima) dok neko ko je rodjen u dobrim uslovima ukoliko on dobije jos bolje uslove uglavnom osteje isti. Seljak moze pobeci iz sela, ali selo iz seljaka nikad.
Podelite komentar
niki@☻gmail.com
@Zoran
Zasto pljujete po Beogradanima? Ako ima naroda koji enma osecanja to je ovde u Novom Sadu ! Ovaj narod je operisan od bilo kakave emocije o niset u pravu jer za razliku od ovoh u NS BEOGRADANI imaju i dusu i sve
Podelite komentar
krivi stojko
@Zoran
Iz provincije. Svako ima pravo na svoje misljenje i na izrazavanje istog. Ako neko smatra da taj neko treba da skoci zasto ga kaznjavati sto iznosi svoje misljenje... Nego, aj' ti lepo nazad u svoju njivu i ne da brigas nase (beogradske) brige...
Podelite komentar
vlada
@Zoran
U Beogradu ima više "vas" Valjevaca, Vranjanaca, Piroćanaca i ostalih nego samih Beograđana. Zato i jeste Bg postao jedno veliko selo...Došli ste ovamo, oborili cenu rada, spremni ste da radite za 20000 dinara. Ovaj gospodin je trebao pre svega da poseti lekara i potraži stručnu pomoć, a ne da preti samoubistvom...Zamislite kada bi svako od nas ko ima neki problem, pretio samoubistvom sa mosta?! Problemi su rešivi, izuzev nekih zdravstvenih, samo treba volje i truda da se izađe iz istih
Podelite komentar
Mala
To samo mogu bolesni ljudi i monstrumi, koji bi hladnokrvno i sami ubili nekog.
Podelite komentar
Opa
@Mala
Dali je i kod vas u selo ista situacija?
Podelite komentar
gegula
JEDAN OD NACINA DA SE SAMOUBICA ODVRATI OD NAMERE, JE BAS TAJ DA MU SE SUGERISE DA URADI TO STA JE NAIMIO TO NAS NAROD ZNA
Podelite komentar
Pera Kojot #1
Kakav je narod! Narod je odlepio od teskoca zivljenja pa ga tudji veci problem raduje , jer svaki pojedinac kaze "dobro je " ima I gorih od mene! E, takav je narod postao!
Podelite komentar
draleRS
pa nije ih narod gore popeo,sam se je to uradio,treba li to svi da rade ?
Podelite komentar
Brutus
@draleRS
pa dobro h pravu si, ali nemoj Slavu da slaviš i da s predstavljaš pravoslavcem ili hrišćaninom, jer to nisi. Čovek jesi, ali samo biološki, duše nemaš ič!
Podelite komentar