KAJEM SE ŠTO SAM UBILA MAJKU I BAKU: Evo koga je Teodora okrivila za masakr satarom

Glumica je tog dana imala 3,6 promila alkohola u krvi i nije znala šta u tom trenutku radi. Sad se kaje i veoma joj je teško

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Citalac
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • razum

    12. mart 2015 | 09:42

    Nikako joj nije potrebna osuda, onih koji najmanje znaju o njenom životu. U trenutku sužene svesti, pod dejstvom opijata, presudila je nedužnim osobama, a i sama postala žrtva sopstvenog čina. U ovakvim situacijama, osim saosećanja , sve drugo je suvišno, jer potreban mir za dalji život Teodora je zauvek sebi oduzela. Živeti sa činjenicom, sa kojom ona mora da se nosi do samog kraja, ne da neće biti lako, već je pitanje koliko će slaba duša moći da se bori sa tugom i bolom. Ne možemo znati šta nas može snaći, ali smo uvek spremni da procenjujemo, rasuđujemo i osuđujemo U ovoj situaciji, tražiti krivca je besmisleno, jer to problem neće rešiti, beživotna tela neće oživeti,vartiti dotadašnji život porodici. Ostaje zauvek osećaj krivice, život bez radosti, osmeha, bez dece. Iskreno, kod mene je mnogo tuge zbog cele situacije,a porodicu ne poznajem, mislim da niko ne zaslužuje ovakav život,a negde verujem da često ne možemo da izaberemo. Ništa drugo ne preostaje do, da se svim članovima nesrećnog događaja, poželi dovoljno snage, volje i sreće da se dođe da potrebnog mira, čija je prisutnost potrebna za nastavak.

  • Citalac

    11. mart 2015 | 14:10

    Sad krivi barmena sto joj je spiao drogu u pice...

  • Mika vukelj

    11. mart 2015 | 14:07

    Ona je osudjena dok je ziva..netreba joj dodavat jos kazu.Treba joj muza pritisnut ima ion tu udjela.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA