RATE ZA KREDITE MANJE ZA 2.000 DINARA: Ovo je u proseku, izračunajte koliko vas "kači"!

U okviru paketa zakona usvojenih pred kraj prošle godine, na predlog Narodne banke Srbije usvojena su i nova rešenja u okviru Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, čime se ostvaruje začajan napredak i obezbeđuje fer odnos banaka prema klijentima, a građanima se omogućava jednostavnije, brže i efikasnije ostvarivanje njihovih prava i interesa, u skladu sa standardima Evropske unije.

Preporučujemo

U Udruženju za zaštitu korisnika finansijskih usluga Efektiva pozdravljaju ove izmene, posebno one koje se odnose na kredite u otplati jer je poznato da su mnogi građani upravo zbog ovakve politike banaka često bili u situaciji da ne mogu ni da otplaćuju svoje obaveze.

- Ako je indeksirani kredit u stranoj valuti isplaćen po kupovnom kursu, a banka je u otplati rata obračunavala veći - srednji ili najveći - prodajni, sada će za otplatu kredita morati da primenjuje kupovni kurs, što će dovesti do određenog smajenja mesečne rate izražene u dinarima. Isto se odnosi i na slučaj otplate kredita po srednjem kursu koji je banka naplaćivala po svom prodajnom kursu. Dakle, buduća otplata bi išla po srednjem, ili po još nižem, kupovnom, ako bi banka samovoljno pristala da svom klijentu pruži taj benefit, što je teško očekivati - kaže za "Poltiku" Dejan Gavrilović iz Efektive.

Ovo je veoma bitno za klijente jer su banke podešavale dospeća svih kredita na uvek isti dan, na primer poslednji u mesecu. Tada banka namerno poveća svoj prodajni kurs za dinar ili dva i na taj način zaradi dodatno na kursnim razlikama, kako objašnjava Gavrilović.

Računica pokazuje da ako je klijent ratu od 200 evra za kredit koji je isplaćen po kupovnom kursu plaćao po prodajnom, rata će sa ovim izmenama biti manja za oko 1.500 dinara. Ako je reč o rati od, recimo, 400 evra, rata može biti manja i za 2.500 do 3.000 dinara. U drugom slučaju, kada je klijent ratu od 200 evra za kredit koji je isplaćen po srednjem kursu plaćao po prodajnom, buduća rata može biti manja i do 800 dinara, to jest, 1.500 dinara niža ako je reč o kreditu od 400 evra - ilustruje Gavrilović iz Efektive.

Foto: Telegraf

Računica pokazuje da će umanjenje biti veće što je veća rata kredita, ali da će u proseku građani na ovim izmenama uštedeti oko dve hiljade dinara mesečno.

- Ako je banka, na primer, isplatila kredit po kupovnom kursu, a naplaćuje ga po prodajnom, pa recimo da je kupovni za pet dinara viši od srednjeg (dakle, razlika između kupovnog i prodajnog je 10 dinara), banka će ubuduće morati da po kupovnom naplaćuje ovaj kredit. Ali to ne mora da znači da će klijent osetiti tu razliku od 10 dinara, jer banka svoj kupovni kurs na dan dospeća rate može približiti srednjem kursu, na recimo jedan dinar razlike, čime bi korisnik zapravo osetio benefit od šest dinara - kaže Dejan Gavrilović.

Efektiva tvrdi da banke ni do ovih izmena nisu imale pravo da naplaćuju rate po većem kursu, saglasno članu 15 Zakona o obligacionim odnosima, koji propisuje jednakost uzajamnih davanja ugovornih strana. Ta jednakost se može ostvariti samo ako se isti kurs obračuna i prilikom isplate kredita i prilikom njegove otplate.

Kamata predstavlja cenu kredita i zaradu za banke, bez ikakve kursne razlike ili provizije.

U Efektivi napominju da ukoliko svake godine ovaj zakon bude menjan u korist klijenata, u neko dogledno vreme možemo očekivati potpuno sređivanje bankarskog tržišta i transparentno ponašanje banaka prema klijentima.

(Telegraf.rs / Izvor: Politika)