ISPOVEST ŽENE KOJA ŽIVI SA LAVOVIMA: Istina o mom životu u čoporu! (FOTO) (VIDEO)

Jedna od najhrabrijih žena na svetu, protagonistkinja serije "Kraljica lavova" na "Animal Planet"-u" Endi Rajv nije se libila da napusti običan gradski život i otpočne "novu priču" ni manje ni više nego među čoporom lavova.

Preporučujemo

Milioni ljudi širom sveta prate njene dogodovštine, a u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf ova heroina otvara dušu i priča između ostalog o misiji očuvanja rezervata  za lavove Glen Garif, podizanju svesti o vrsti kojoj preti istrebljenje, ali i iskušenjima i opasnostima koje avanturistički način života nosi sa sobom.

Napustila si život kakav si živela ranije kako bi se posvetila ovim lavovima. Kako si se odlučila na to?

- Da, provela sam ceo život u oblasti Knisna-Sedžfild, u kući na obodu lagune, odgajajući troje dece i baveći se karateom i drugim stvarima. Onda sam osetila potrebu da uradim još nešto i tako je došlo do toga da sam se posvetila lavovima. U početku nisam mislila da će to biti za stalno, mislila sam da ću se vratiti kući kada malo pomognem ovde na imanju. Nisam imala pojma da ćemo i moji klinci i ja ovo toliko zavoleti da nikad, nikad ne odemo. Definitivno sam pronašla svoju strast i radim ono što me ispunjava. Pronašla sam sebe među lavovima.

Kako je došlo do snimanja TV emisije?

Foto: Jasna Džudželija

- Ideja o emisiji se rodila kada me je posle 20 godina potražio moj stari školski prijatelj, ne znajući ništa o mom trenutnom životu i angažmanu sa lavovima, i doveo svoju porodicu sa Novog Zelanda kod mene na nedelju dana. On pravi filmove i posle nekoliko sati sa mnom rekao mi je da moram da podelim ovo sa svetom. Onda se vratio sa filmskom opremom na devet nedelja i počeo da proučava moj život. Dolazili su i odlazili dve godine. Iskreno, gotovo da ih nisam ni primećivala, tako da su snimci zaista autentični.

Da li misliš da će emisija pomoći da se podigne svest o lavovima?

- Nadam se. Pomalo sam razočarana ljudima ovih dana. Postoje grupe koje vole da žestoko senzacionalizuju problem ili da se žestoko protive. Veoma glasno se zauzimaju za jednu stranu bez obzira na nijanse i komplikacije koje postoje u stvarnom životu. Vidim da primećuju samo dve strane priče: Ili su na strani uzgoja za lov ili su čvrsto uvereni da lavovi moraju da budu u tzv. divljini. Ali nije baš tako... Svaka priča ima više strana sa nizom posebnih pojedinosti. Osoba mora da uđe direktno u priču da bi razumela složenosti, tako da se nadam da će ljudi saslušati, upiti i onda izdvojiti vreme da zaista osete priču. Verujem u pravo svake životinje da živi najsrećnije što može i neprestano radim na tome. Postoji tako malo stvari koje jedna osoba, ja ili bilo ko drugi, može da uradi sama, ali ako se ujedinimo, možemo da promenimo stvari. Zato je bitno da što veći broj vidi našu priču.

Foto: Jasna Džudželija

Da li će gledaoci zapravo videti sve detalje stvarnog života u jednom rezervatu za lavove?

- Ljudi će videti pravi i veoma stvarni svakodnevni život bavljenja lavovima. Nisam želela da emisija bude o meni. Nisam baš društvena i bilo je dovoljno teško odlučiti se učestvovati u snimanju, ali uradila sam to iz bitnijih razloga. Radim ceo dan, od kad se probudim, i čak ne mogu da odem da spavam zbog svog posla, koji me mori i noću, tako da svakog dana nenajavljeno iskoče neočekivani zadaci. Kamere nisu neprestano bile tu, ali mislim da su uspele da uhvate smisao i suštinu.

Život u rezervatu vuče sa sobom mnogo izazova. Kako se boriš sa njima?

Foto: Jasna Džudželija

- Uporna sam, i veoma strpljiva. Ne odustajem lako. Prihvatam izazove i borim se za ono što mislim da je ispravno, iako je teško. Kažem da sam presrećna bar tri puta dnevno i dosta se oslanjam na svoj tim od četiri muškarca, kao i na svoju poslovnu partnerku Trejsi i svog životnog partnera Leona da mi čuvaju leđa. Jasno je da mnogo snage dolazi iz samog sistema za podršku. Suočavam se sa svakim problemom kada se pojavi. Ne mogu da prestanem da se krećem, da se borim. Suočavam se sa svim što iskrsne zato što jednostavno nemam izbora. Po prirodi sam osoba koja rešava problem i nikad ne odustaje. Postoji toliko izazova, ali moj način života je da ostanem jaka i uradim ono što se mora.

Foto: Jasna Džudželija

Uprkos teškoćama, još uvek se držiš - šta te motiviše i gura napred svaki dan?

- Šira slika, koja uključuje moju viziju budućnosti mojih lavova i načina života koji bih volela da iskuse ove životinje i sve životinje u zatočeništvu. Vizija nas u Glen Garifu podrazumeva da podelimo svoj projekat sa osobljem na univerzitetima širom sveta kako bismo bili sigurni da oni mogu da budu deo rešenja za lavove. Takođe želim da vidim poboljšanje ishrane u svim ustanovama za lavove. Naša vizija je da pružimo lavovima kvalitet života, da naučimo od njih kako možemo da ga poboljšamo i da takav kvalitet zatim ponudimo i drugim lavovima koje možda ugrožavaju različiti beskrupulozni akteri. Tako da, šira slika je da poboljšamo kvalitet života svim afričkim lavovima i uvedemo obrazovni program koji inspiriše i vodi zakonodavce i informiše javnost o aktivnostima vlasti. Takođe, veoma sam inspirisana rikom lavova. Osećam se istinski duboko blagosloveno što živim ovako i to me gura svaki dan.

Foto: Jasna Džudželija

Koliko su te kao osobu promenile protekle godine ovog posla?

- To bi trebalo da pitate moju decu, ona bi vam toliko toga ispričala. Sećam se da je moja najmlađa ćerka na jednom od naših prvih putovanja u Sedžfild prokomentarisala "Mama, ovo sve deluje nevažno, blesavo i besmisleno. Jedva čekam da se vratim lavovima", što je u suštini poenta. Imam svrhu. Naučila sam da ne uzimam probleme ljudi za ozbiljno ako ne utiču direktno na mene i moj život. Ovaj život može da bude veoma samotnjački, tako da sam postala više nezavisna nego pre. Niko ne zna koliko imam obaveza i odgovornosti i koliko sati radim. Mislim da je postalo teško otvoriti se ljudima na pravi način. Sa druge strane, primer promene je to što nisam jela meso 28 godina, nisam ga ni pipnula od kad sam se preselila ovde.

Šta ljudi mogu da očekuju od emisije? Da li postoje neki trenuci koje bi istakla?

- Pa, u pitanju je presek mog života, tako da publika može da se očekuje samo neočekivano! Znam da su kamere snimile i moju bebu Taja. Taj je moj lavić star 15 meseci. Spava u mom krevetu i prati me okolo. Snimili su i dolazak nekih spasenih ili usvojenih lavova koji su došli kod mene očajnički tražeći sklonište. Snimili su požar koji je bio gotovo katastrofalan i detalje kada sam zvala veterinara da mi pomogne sa ranjenim lavovom. Naravno, tu je i priča o konju. Moraćete da gledate da biste saznali priču o konju...

Foto: Jasna Džudželija

Kako su lavovi reagovali na kamere?

- Zainteresovao ih je prigušivač za mikrofon koji izgleda kao krznena životinja, ali inače mislim da su se ponašali kao ja, tj. ignorisali ih.

Šta bi volela da ljudi osete ili urade kada pogledaju emisiju? Koju poruku želiš da preneseš?

- Imam toliko toga da kažem o tome. Verovatno je snimljeno sve što sam rekla, pa ako pogledate emisiju, znaćete. Ali ljudi ne treba da osećaju obavezu da pomognu meni ili baš mojim lavovima. Nadam se da će im emisija poručiti da se pokrenu i učine nešto za život lavova bilo gde u svetu. U suštini, želim da osete moju ljubav prema lavovima i da vide koliko su to fascinantne životinje. Samo veliki čovek može da stane pred lava i oseti se ponizno. Malog čoveka i njegovu inferiornost lav će nagonski osetiti i onda on mora da pozira pored tela ubijenog lava kako bi se osetio velikim. To su najgori ljudi.

(Jasna Džudželija)