ISTINA O UKRAJINI: Ovih 13 tačaka je potpisano u Minsku!

U Minsku su se na pregovorima sastali Vladimir Putin, Petro Porošenko, Fransoa Oland i Angela Merkel, kada je potpisan sporazum između proruskih pobunjenika i izaslanika Kijeva.

Preporučujemo

Taj dokument od 13 tačaka preuzima velikim delom tačke "protokola" o prekidu vatre potpisanom 5. septembra u Minsku, razrađene u memorandumu od 19. septembra, ali koje nisu donele trajni mir.

Novi tekst proširuje tampon zonu, odakle treba povući teško naoružanje i insistira da Kijev kontroliše granice, ali i naglašava sprovođenje ustavnih reformi u zemlji.

1. Strane u sukobu se obavezuju na bilateralni prekid vatre od 15. februara u ponoć po vremenu u Kijevu (subota 23 sata po srednjoevropskom) u regiji Donjeck i Lugansk. Sporazum iz septembra je predviđao uspostavu prekida vatre, ali to nije ispoštovano. Novi prekid vatre, uveden 9. decembra takođe nije realizovan.

Foto: Profimedia/Corbis

2. Dokument predviđa da obe strane povuku "svo teško naoružanje kako bi se uspostavila tampon zona široka 50 km i duga 140 km". Prethodni sporazum predviđali su zonu od 30 km širine.

3. Novi dokument precizira da je sadašnja crta fronta za snage Kijeva crta fronta, a za separatiste koji su od septembra zauzeli teritoriju, ona treba da odgovara crti na snazi tokom sporazuma iz Minska 19. septembra.

4. Povlačenje teškog naoružanja treba početi najduže dva dana nakon stupanja na snagu prekida vatre i treba da se završi u roku od 14 dana.

5. Tekst takođe predviđa "povlačenje stranih oružanih grupa, vojne opreme i plaćenika s ukrajinske teritorije, pod nadzorom OESS-a".

Foto: Tanjug/AP

6. Tim dokumentom se predviđa i oslobađenje svih zatvorenika i talaca zatočenih od početka sukoba u aprilu. Taj uslov je već postavljen u prethodnim sporazumima ali je bio tek delimično poštovan. Poslednja masovna razmena stotine zatvorenika je bila krajem decembra.

7. Kao i prethodni sporazumi, novi dokument predviđa pokretanje dijaloga radi održavanja lokalnih izbora, u skladu sa ukrajinskim zakonom i radi određivanja budućeg statusa regije Donjeck i Lugansk.

8. Predviđa se i amnestija za borce uključene u sukob.

9. Kijev je već u septembru usvojio "specijalni status" teritorije pod kontrolom pobunjenika koji im je davao više autonomije, zajamčio slobodno korišćenje ruskog i predviđao organizovanje lokalnih izbora 7. decembra. Jedan drugi zakon predviđao je amnestiju dela pobunjeničkih boraca.

Pobunjenici su odbacili ponudu i organizovali su 2. novembra vlastite predsedničke i parlamentarne izbore, koje su Kijev i Zapad osudili.

Foto: AP/Tanjug

10. Ukrajina je objavila poništenje dva zakona i od sredine novembra je prekinula finansiranje teritorije pod kontrolom pobunjenika. Pobunjenici od tada upozoravaju na "gospodarsku blokadu" koju sprovodi Kijev.

Dokument precizira da moraju da se odrede "načini" uspostave gospodarskih i socijalnih veza, poput isplate mirovina, između zona pod kontrolom ukrajinskih snaga i pobunjenika.

11. Ukrajina treba da odredi delovanje svog bankovnog sastava u regijama u sukobu.

12. Kontrola granica treba da bude u nadležnosti snaga Kijeva u celom području sukoba, nakon održavanja lokalnih izbora.

13. Tekst predviđa sprovođenje ustavnih reformi, među kojima pokretanje izrade novog Ustava do kraja 2015. i "decentralizaciju" regija Donjecka i Luganska u dogovoru s predstavnicima tih zona.

(Telegraf.rs/ Izvor:jutarnji.hr)