Salama za 150 dinara! Da li ste se pitali šta je unutra? (FOTO)

Predsednica Centra potrošača Srbije Vera Vida tvrdi je da je u Srbiji, na žalost, cena ispred kvaliteta namirnica.

Preporučujemo

Zbog teške ekonomske situacije i lošeg standarda, građani gledaju šta mogu da plate i u skladu sa tim kupuju, kazala je Vida na okruglom stolu "Kvalitet kao sredstvo za postizanje liderske pozicije na tržištu".

- Kad vidite da je kilogram suhomesnatog proizvoda od 150 do 200 dinara morate da se zapitate šta li je unutra, ali ljudi to kupuju jer nemaju mogućnosti za više - navela je ona.

Takođe je ukazala da se roba u maloprodaji loše kontroliše i da inspekcije reaguju tek kad se nešto desi.

Kako je kazala Vida, glavni kanal prodaje prehrambene robe sumnjivog kvaliteta su pijace i ulične prodaje, gde je jako slaba kontrola.

- Država mora da suzbije nelojanu konkurenciju, jer kompanije koju posluju po zakonu moraju da budu nosioci kvaliteta. Na taj način ujedno se štite i potrošači. Kvalitet proizvoda nije u potpunosti ispitan kod svih učesnika na tržištu, ali ipak zadovoljavaju minimum uslova za upotrebu tako da potrošači nisu ugroženi - izjavila je Vida.

Predstavnici velikih kompanija proizvođača prehrambenih proizvoda na skupu su se saglasili da je nelojalna konkurencija veliki problem u njihovom poslovanju.

Foto-ilustracija: Flickr/Didriks

Predstavnici proizvođača kafe, pekarskih proizvoda, vina, mesnih prerađevina kazali su da cene njihovih proizvoda nikako ne mogu da budu konkurentne manjim lokalnim proizvodjačima, prvenstveno zbog ispunjavanja i poštovanja svih propisanih zahteva u pogledu kvaliteta i kontrole proizvodnje i prema zaposlenima.

Oni su se saglasili da je neophodna čvršća kontrola i zakonska regulativa kako bi ozbiljni proizvodjači bili zaštićeni od nelojalne konkurencije.

Nenad Đorđević, direktor razvoja i marketinga u kompaniji Don Don koja proizvodi pod brendovima Tvojih 5 minuta i Naše zrno, kazao je da je od ulaska na srpsko tržište za šest godina, Don Don ulaganjem više od 50 miliona evra u proizvodne pogone širom Srbije, unapredio pekarsku industriju i postao lider na ovom tržištu.

Tomi Rumpf, generalni direktor kompanije Perutnina Ptuj Topiko, rekao je da ga čudi da potrošači u Srbiji masovno kupuju na pijacama robu neproverenog kvaliteta, koja je čak i skuplja od one u prodavnicama.

On je naveo da ta kompanija kao odgovorna grupa ispunjava najviše standarde kvaliteta, sigurnosti, sledljivosti i ekologije, kako bi došla do vrhunskog kvaliteta.

Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim LJajić izjavio je da je zakon o inspekcijskom nadzoru neophodno doneti što pre, jer će se njime uspostaviti bolja kontrola i koordinacija među inspekcijama.

On je kazao da u Srbiji postoji 35 različitih inspekcija u 11 ministarstava.

Foto-ilustracija: Flickr/Gianfranco Cardogna

- Ovim zakonom uspostaviće se da inspekcije bolje koordiniraju i funkcionišu, ali proširiće se i inspekcijska ovlašćenja - kazao je LJajić podsetivši da sada inspektori ne mogu da kontrolišu preduzeća koja nisu registrovana.

On je naglasio i da je procenat sive ekonomije u Srbiji jako veliki, oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali je dodao da nema zemlje gde nepostoji siva ekonomija i dodaje da taj procenat treba da se smanji.

- Mi moramo da smanjimo procenat sive ekonomije i ne smemo da kažnavamo one koji regularno posluju, izmiruju sve obaveze i u budžet kroz poreze i doprinose uplaćuju velika sredstva, a da pritom favorizujemo one u sivoj zoni - kazao je Ljajić.

Prema njegovim rečima, zakon o inspekcijskom nadzoru, za koji nije mogao da kaže tačno kada će biti donet, sivu ekonomiju neće iskoreniti, već će se samo ispraviti "određene anomalije".

- Otpori za donošenje ovog zakona su veliki, posebno u određenim inspekcijama jer se plaše da će možda izgubiti nadležnosti - kazao je ministar trgovine.

Ljajić je kazao i da je potrebno promeniti i Zakon o akcizama, jer je to jedna od primedbi u procesu pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), uz obrazloženje da imamo diskriminatorsku odluku, prema stranim pićima, za koje su akcize znatno veće nego na domaća pića.

On je kazao da je u planu i uvođenje markica na brašno i kafu zbog velikih zloupotreba u trgovini tim robama.

(Telegraf.rs / Izvor: B92)