MOJ MUŽ JE GLEDAO KAKO GORI NAŠ BRANISLAV: Potresna ispovest majke koja je izgubila sina u Sibiru
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Milana
Srce mi se slama kad citam,jao kako je tom coveku kako nebi bio na lekovima izgubio je radost svoju,jako je tesko meni sto nismo rod pa mi je zao za sve te ljude jer to je mogo biti nego nas.prevelika tuga :( :(
Jovanka
Jao!! Srce mi se kida od tuge!!Nedaj boze nikome,izgubiti Sina!!A Ocu je pretesko sto nije mogo da pomogne!!Vece zalosti nepostoji..
Apokalipsa
Joooj sta reci,iskreno saucesce,tuga,nema vece zalosti nego kad roditelj sahranjuje djete,nedaj Boze nikome