TAJNI DOKUMENT: Hrvatska nafta će se prerađivati u Srbiji!

Rafinerija u Sisku nije polovinom proteklog meseca zaustavljena samo privremeno, dok se ne sakupi nafta potrebna za normalan nastavak rada, kako su to iz Ine pokušali uveriti radnike i hrvatsku javnost.

Preporučujemo

Upravo suprotno, dok sisačka postrojenja stoje, u Ini se u strogoj tajnosti analizira i priprema odvoženje domaće nafte na inostrane adrese. To proizlazi iz internog Ininog dokumenta koji je Jutarnji list dobio na uvid, a u kojem se razmatra mogući način umrežavanja hrvatskih naftnih polja s rafinerijama u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Mađarskoj.

Kao što je poznato, sisačka Rafinerija je zadnjih godina prerađivala samo domaću naftu, koje godišnje ima oko 600 hiljada tona. Kako su raspoložive količine sirovine znatno manje od kapaciteta Rafinerije, postrojenja su radila na prekide, u tzv. "swing modu", što znači da se prerada pokreće kad se u Sisku sakupi od 200 do 300 hiljada tona nafte, a potom privremeno gasi do nove runde. Uprkos takvom radu, sisačka je Rafinerija, dok prerađuje domaću naftu, poslovala pozitivno.

Ali, Ina uporno pokušava da je zatvori. Pokušala je to i prošle godine u nekoliko navrata, skrivajući podatke o njenoj rentabilnosti i tvrdeći da je gašenje Siska jedino ekonomski racionalno rešenje. Otpor je s hrvatske strane bio prejak, pa se namera nije uspela realizovati.

Postrojenja su ipak zaustavljena privremeno, tvrdilo se kao i više puta do sada. Na oprez, međutim, upućuje činjenica da Ina u ovogodišnjem planu nije navela preradu u Sisku. Isto tako nije planirala ni novac za investicije, niti za održavanje rafinerije.

Foto: Flickr/10b travelling

Energetski stručnjaci smatraju da se to može tumačiti samo na jedan način: rafinerija se praktično zatvara, a da se formalna odluka o tome - zbog odnosa snaga - neće ni doneti. Dobro upućeni izvori tvrde da je Ina već krajem prošle godine hrvatsku naftu ponudila rafineriji u Bosanskom Brodu. U međuvremenu je taj plan odvoženja hrvatske nafte ne u Sisak, nego u rafinerije izvan Hrvatske pomno razrađen.

U analizi koju smo imali priliku videti kao moguća odredišta navode se rafinerije u Rijeci, Bosanskom Brodu, Pančevu, te MOL-ova rafinerija Sashalombata u Mađarskoj. Rijeka nije prihvatljiva, dok rafinerije u Srbiji i Mađarskoj raspolažu potrebnim instalacijama i naftu odmah mogu početi primati.

U Ininom se dokumentu detaljno analiziraju mogući načini transporta (autocisterne, železnica i naftovod), kao i troškovi ciele operacije. Razmatra se dostupnost cisterni na tržištu, potrebni broj vozača i vozila, frekventnost prometa (nekoliko hiljada cisterni godišnje), čak i mogući rizici.

(Telegraf.rs/Izvor: Jutranji.hs)