PAD HAŠKIH BEGUNACA: Kako su političke igre i sabotaže tajnih službi pomogle Karadžiću i Mladiću

Rivalitet i nepoverenje tajnih službi u kombinaciji sa političkom voljom i društvenim raspoloženjem samo su neki od činilaca koji su uticali na brzinu hapšenja haških begunaca, jedan je od zaključaka koji se može izvući iz trodelnog dokumentarno-političkog trilera “Pad haških begunaca” o skrivanju, potrazi i konačnom hapšenju najtraženijih begunaca posle Bin Ladena – ratnih lidera Republike Srpske, Radovana Karadžića i Ratka Mladića.

Preporučujemo

Poslednja epizoda serijala pokazala je da su političke igre i različite vrste međusobnih sabotaža vojnih i civilnih službi bezbednosti, nepoverenje i nesaradnja političkih faktora bili ključni razlozi neuspeha potraga, ali i da su mnogi slučajevi bili "začinjeni" skandalima i lažnim dobrovoljnim predajama, falsifikovanjem načina hapšenja, pa i izdajama ljubavnica.

OVO JE ISTINA O PADU RATKA MLADIĆA: Ko su mu bili jataci i kako je bežao tajnim službama! (FOTO)

Istraživanje je pokazalo da građani Srbije većinom smatraju da o pozadini saradnje sa Haškim sudom, potragama i hapšenjima znaju jako malo. Autori serijala, novinari Slaviša Lekić, Jovana Polić, Bojana Lekić i reditelj profesor Dragan Elčić, su tribinom "Istina koja kasni" pokušali da doprinesu boljem razumevanju razloga zbog kojih do takvih situacija dolazi.

O pozadini veza politike i rada civilnih i vojnih tajnih službi, stepenu koordinacije rada službi bezbednosti, ulozi pravosuđa i medija i stepenu javnosti rada državnih organa na tribini "Istina koja kasni" govorili su: Bruno Vekarić, zamenik specijalnog tužioca za ratne zločine, ombudsman Saša Janković, general Aleksandar Dimitrijević (nekadšnji načelnik Uprave bezbednosti Vojske Jugoslavije i bivši pomoćnik ministra odbrane), Aleksandar Kostić nekadašnji načelnik SORZ -specijalne jedinice MUP-a i Dragoljub Žarković, glavni i odgovorni urednik "Vremena".

- Sistem bezbednosti je složen i svaka služba zna svoje mesto u njemu. Politički uticaj želi da te službe usmeri u onom pravcu koji mu odgovara. Samo ako svaka služba zna svoje mesto u sistemu odbrana funkcioniše, u suprotnom sledi haos - objašnjava Aleksandar Kostić nekadašnji načelnik specijalne jedinice MUP-a Službe za otkrivanje ratnih zoločina (SORZ) komentarišući nepoverenje između tajnih službi tokom potrage za beguncima.

PREMIJERA: Pogledajte Pad haških begunaca!

Foto: Tanjug

Bruno Vekarić naglasio je da pridruživanje EU jeste bio politički cilj, ali da hvatanje zločinaca imalo više veze sa pravdom. Begunci su hapšeni zato što su bili optuženi za najteža kršenja međunarodnog prava.

- Rivalitet službi nisu specijalitet Srbije. Svaka služba, pa i one u drugim zemljama, teži da bude "mezimče vlasti" i da ona bude ta koja će da daje najvrednije informacije što stvara prostor za manipulaciju informacijama - rekao je general Dimitrijević i dodao da je tokom potrage za beguncima politika igrala prljavo na tom terenu.

Epizoda “Pad haških begunaca”, prikazana pre tribine, dala je pregled saradnje Srbije sa Haškim sudom na primeru pravog političkog trilera koji je činio pozadinu slučajeva 6 optuženika koji su najduže bili u bekstvu.

Foto: Profimedia

Okosnicu priče, uz podsećanje na krvavi raspad Jugoslavije, čine najvažniji elemenati potrage za dvojicom najtraženijih begunaca – Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem, ali i šta se dešavalo sa ostalim optuženicima u bekstvu - Zdravkom Tolimirom, Vlastimirom Đorđevićem, Stojanom Župljaninom i Goranom Hadžićem, kao i kako je izgledala, navodno, dobrovoljna predaja generala Sretena Lukića.

(Telegraf.rs)