ČAK 50.000 ŠIPTARA JE OVIH DANA POBEGLO OD ŠIPTARA: Otkrivamo zbog čega! (VIDEO)

U poslednjih nekoliko meseci Albanci masovno beže s Kosova i Metohije, a gotovo svi žele da stignu do neke od bogatijih zemalja Evropske unije.

Preporučujemo

Preko Srbije i Mađarske pokušavaju da se dokopaju Austrije ili Nemačke, pa taksisti i vlasnici saobraćajnih preduzeća imaju pune ruke posla.

O tome koliko građana Kosova kreće ka EU dovoljno govori podatak da je svaki prevoznik u Prištini uveo još po tri dodatne linije, tako da samo noću s Kosova polazi oko deset autobusa koji su prepuni.

Statistika takođe pokazuje da su Albanci počeli masovno da beže iz pokrajine nakon potpisivanja briselskog sporazuma između Beograda i Prištine, koji je olakšao migraciju i drastično pojeftinio prevoz onima koji putuju.

Podaci policije iz Mađarske pokazuju da je samo u 2015. zabeleženo čak 10.000 Albanaca koji su ilegalno pokušali da uđu u tu zemlju. Nezvanične procene govore drugačije, pa se tako ocenjuje da je u poslednjih nekoliko meseci ovu pokrajinu napustilo gotovo 50.000 Albanaca!

Foto: Tanjug/AP

Oni koji odlaze, uglavnom novac i teško siromaštvo navode kao glavni razlog za svoju odluku, ali ima i onih koji kažu da su posledice smrtonosnog uranijuma, od koga sve više ljudi dobija rak, kao i povratak ekstremnih islamista iz Sirije i Iraka ono zbog čega se odlučuju za beg u neku od zemalja EU.

URANIJUM

Polovinom prošle godine, po prvi put u medijima na Kosovu počelo je otvoreno da se govori o strašnim posledicama bombaradovanja. Bombe napunjene osiromašenim uranijumom počele su da uzimaju danak, a odloženo dejstvo od 10 do 15 godina, sve više puni bolnice po Kosovu pacijentima s najtežim bolestima.

Foto - ilustracija: Tanjug/AP

Portal "Gazetaekspres" pisala je o Izveštaju sastavljenom tokom bombardovanja u kome se kaže da su Ujedinjene nacije sakrile od javnosti izveštaj šefa misije za prostorni program UN Bakarija Kante. On konstatuje da je NATO 1999. godine, tokom bombardovanja, bacio na Kosovo blizu deset tona osiromašenog uranijuma!

U tom Izveštaju se objašnjava da se bombardovanje NATO snaga desilo u vremenu setve, a osiromašeni uranijum je uticao na kvalitet vazduha, zemlje i vode, što je rezultiralo posledicama u lancu ishrane. Kao posledica toga buduće generacije su izložene povećanju broja obolelih od raka, leukemije, abortusa, deformacija novorođenih beba, navela je Gazetaekspres.

Deo izveštaja šefa komisije OUN Bakarija Kantea 1999. godine o užasnim posledicama bombardovanja Srbije nikad nije javno objavljen. Delovi tog izveštaja su, ipak, dospeli u javnost zahvaljujući nezavisnom američkom novinaru Robertu Džejmsu Parsonsu.

Foto: S. Pikula

- Svaki značajniji cilj u Srbiji tokom NATO bombardovanja 1999. godine gađan je različitom vrstom oružja. Jedan od najviših zvaničnika UNEP (Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu čiji su stručnjaci istraživali posledice bombardovanja) potvrdio mi je to. Oni su zapravo testirali oružje na civilnom stanovništvu. To je nezapamćen ratni zločin - izjavio je Parsons.

ISLAMISTI

O islamistima kojih je sve više na Kosovu retko se govori, ali pojedini Albanci koji beže s Kosova ipak priznaju da postoji pritisak ekstremista. Većina njih ne želi da priča za medije, a malobrojni koji kažu nešto, ne žele da se predstave.

- Krenuo sam s porodicom. Kuda, sam bog zna. Do Subotice, pa dalje. I neizvesnost je bolja, jer nas je na Kosovu sve pritislo. Ekonomska situacija, ali i ovi teroristi iz Islamske države koji regrutuju ljude za odlazak na ratišta u Siriju i Irak. Imam familiju, pa odlazim na sigurno -  ispričao je mladi čovek iz okoline Prištine za "Novosti"  nakon dužeg ubeđivanja.

Printskrin: Youtube / Monitorpress2012

Na pitanje da li su ga direktno "vrbovali“ odmahuje glavom, ali kaže da indirektnih poziva ima.

- Nude novac i sve što nam je potrebno da idemo da se borimo, a ko ne prihvati, protiv je - otkriva ovaj Albanac.

NOVAC

Ipak, najveći broj ljudi koji pokušava da se dokopa EU, čini to zbog izuzetno loše ekonomske situacije. O razmerama sitomaštva govori podatak da na Kosovu 35 hiljada porodica s 182 hiljade članova živi u ekstremnom siromaštvu i prima socijalnu pomoć od 40 do 80 evra mesečno. Na osnovu podataka Svetske banke, u siromaštvu živi 29,7 posto građana, a u ekstremnom siromaštvu 10 posto.

Foto - Ilustracija: Tanjug/Tanja Valič

Kosovo se takođe suočava i s visokom stopom nezaposlenosti. Oko 1,2 miliona sposobnih za rad zaposleno je samo oko 300 hiljada. Nezaposlenost je posebno rasprostranjena među mladima.

O dimenzijama ove migracije Albanaca svedoče i reči ministra policije Nebojše Stefanovića, koji kaže da je Srbiji, u ovom momentu, podneto oko 60.000 zahteva kosovskih Albanaca za izdavanje pasoša Srbije.

- Imamo 60.000 i više zahteva Albanaca s Kosova i Metohije za izdavanje pasoša naše države - kazao je Stefanović nakon što je sa ambasadorom Švedske Kristerom Aspom potpisao Protokol o sprovođenju Sporazuma Srbije i Evropske zajednice o readmisiji lica koja nezakonito borave.

Stefanović to tumači kao njihovu želju da Srbija bude njihova zemlja.

- Jedan veći broj Albanaca želi da prizna Srbiju kao svoju zemlju. Ja to tumačim tako - zaključio je Stefanović.

(Telegraf.rs)