ZAPLAKAĆETE POSLE OVE PRIČE: Otac sinu donirao bubreg i promenio mu život!

Priča Milorada Gojkovića počinje još davne 2008. godine kada je prvi put otkrio da je njegovo zdravstveno stanje ugroženo. 2012. godine kreće na dijalizu zbog otkazivanja bubrega a 2,5 godine nakon toga Milorad Gojković je dobio priliku za novi život. Zašto imamo potrebu da kažemo novi život? Mnogi ne mogu da razumeju, kako izgleda život sa dijalizom. Možda i nije tako teško psihički podneti činjenicu da ti je odjednom, dijaliza neophodna da bi preživio dan, ali ono što se mora shvatiti je, da život sa dijalizom uopšte nije život.

Preporučujemo

Milorad Gojković je od 2012.godine na peritonealnoj dijalizi ili da bude jasnije, on mora da radi to svaka četiri sata. To otprilike izgleda ovako: dijaliza u 8 ujutro, pa ponovo u 12 popodne, zatim u 16 i u 20 časova uveče. Ono što će vam svaki dijalizirani pacijent reći, jeste da je dijaliza neverovatno iscrpljujuća a u većini slučajeva i jako bolna. Svjetski nefrolozi, kada spomenu dijalizu, o njoj govore isključivo kao period do same transplantacije i nepojmljivo im je, da se osoba dijalizira duže od dvije godine, što bi ujedno bio i najduži vremenski period dozvoljen za dijalizu. Nažalost, u Bosni i Hercegovini, ljudi se dijaliziraju i po 8 godina.

Milorad se obratio NVO "Otvorena mreža" iz Sarajeva pre 4 meseca kada je njegovo zdravstveno stanje bilo jako loše i tim ovog udruženja ga je, u konsultaciji sa francuskim timom lekara, hitno prebacio u Touluz. Francuski tim lekara na čelu sa profesorom Rostaingom je uradio sve potrebno kako bi se njegovo stanje stabilizovalo, ali su rekli da mu je hitno potrebna transplantacija. Tada, njegov otac odlučuje po drugi put da pruži život svom sinu. Momčilo Gojković, kao i svaki otac, gledajući svakodnevno užas koji dijaliza donosi sa sobom, odlučuje da bude donor svom sinu.

Foto: otvorenamreza.ba

U Francuskoj postoji procedura koja treba da se ispuni kada je u pitanju srodnička transplantacija. Naime, pre svega moraju da se obave svi pregledi da bi se ustanovilo da li uopšte osoba koja želi donirati bubreg može biti donor, odnosno da li će taj organ po svim parametrima odgovarati pacijentu. Zatim se prolazi pravna procedura i izlazak pred komisije kako bi se dokazalo da se radi o doniranju organa. Specifično u vezi sa ovom transplantacijom je, da su Milorad i Momčilo različita krvna grupa. Ovakva vrsta transplantacije se nigde una Balkanu ne radi. Međutim, u Francuskoj je već 13 godina ovakva vrsta transplantacija izvodljiva. Na poslednjim proverama, francuski tim lekara je otkrio da srce Miloradovog oca, Momčila Gojkovića radi sa samo 50 odsto kapaciteta. U tim trenucima, Momčilo se nije zabrinuo za svoj život. Kroz glavu mu je prolazilo pitanje koje ja stalno i postavljao: ” Da li ću moći biti donor svom sinu?”

Stigao je i dan Miloradove transplantacije. U razgovoru sa koordinatorima "Otvorene mreže" koji su sve vreme bili u Toluzu, Milorad je otkrio kako nije mogao da spava noć pre same transplantacije od velikog uzbuđenja jer je napokon došao kraj dijalizi i što će napokon moći da živi normalno.  Ta noć je bila puna emocija. Transplantacija je bila zakazana za 4. februar ali je zamenjena sa drugim terminom transplantacije i izvršena je se 2. februara. Sva procedura je završena i koordinatori "Otvorene mreže" su uspeli  da završe sve kako bi već ujutro mogao da krene proces transplantacije.

Foto: otvorenamreza.ba

Srećom, 2. februara, stigle su srećne vesti, jer je transplantacija prošla uspešno. U Tuluzu su do ove, urađene 63 transplantacije različitih krvnih grupa, i svaka od njih je bila uspešna. Pod tim se podrazumeva da su i donor i transplantirani pacijent sada zdravi ljudi.

Ono što sada predstoji ocu i sinu je period oporavka same transplantacije, kao i privikavanje organizama na novo stanje.

Otac je dao svom sinu priliku za novi život. Po drugi put, nesebično i pun ljubavi!

(Telegraf.rs / Izvor: otvorenamreza.ba)