HRVATSKA MU OBEĆALA, PA GA IZDALA: Socijalni sam slučaj, ali mi nisu otpisali dug!

Oko 3.3.500 ljudi u Hrvatskoj tražilo je u nadležnoj Finansijskoj agenciji (FINA) potvrdu o visini svog duga kako bi proverili da li imaju pravo na otpis. Prema neslužbenim procenama, tek je svaki deseti ispunjavao kriterijume: da prima socijalnu pomoć (što podrazumeva da nema nikakvih prihoda niti imovine osim nekretnine u kojoj živi), da je u blokadi duže od godinu dana i da mu glavnica duga ne prelazi 35.000 kuna (4.540 evra).

Preporučujemo

Ponedeljak je bio prvi dan za podnošenje zahteva za otpis duga, ali samo dužnicima koji primaju socijalnu pomoć. Oni će zahteve moći da predaju do 2. aprila, kad počinje rok za ostale dužnike. Za njih vrede isti rigorozni uslovi o imovini, a prihod ne sme da im bude veći od 1.250 kuna (162 evra) mesečno po članu domaćinstva. Oni će zahteve moći da predaju od 2. aprila do 30. juna.

U Hrvatskoj vladi procenjuju da će merom otpisa biti obuhvaćeno oko 60.000 ljudi, a da se tek desetina tog broja odnosi na socijalne slučajeve, kojima je juče počeo da teče rok za predaju zahteva.

DUŽNIČKI PAKAO ZBOG ŠVAJCARCA: Beograđanka prodala stan da bi otplaćivala rate!

Već sama brojka o juče izdatim potvrdama - do 15.30 bilo ih je 3.487 - govori da su većinu na šalterima Fine činili znatiželjnici, a ne dužnici koji ispunjavaju kriterijume.

- Ja vam ne ulazim u taj otpis, previše sam dužan - nagovestio je sredovečni čovek službenici Fine odmah po dolasku u poslovnicu u zagrebačkoj Vukovarskoj ulici.

Printskrin: YouTube/ Al Jazeera Balkans

- Pa zašto ste onda došli - upitala ga je ona zbunjeno.

- Da vidim, možda se nešto može. Ako prođe - prođe - simpatično joj je uzvratio pa se, neobavljena posla, uputio kući.

Čini se da je Fina dobro organizovana dočekala prvi dan predaje zahteva. U centralnoj zagrebačkoj poslovnici u Vukovarskoj ulici manja gužva stvorila se odmah na početku radnog vremena, ali kako je dan odmicao, šalteri su bili prazni. U toj poslovnici bilo je otvoreno čak osam šaltera koji su primali zahteve građana. Do 14 sati samo u Vukovarskoj ulici kroz te šaltere prošlo je oko 600 osoba. Samo desetak odsto je ispunjavalo uslove otpisa.

Građani su uglavnom bili dužni više od limita propisanog Vladinom odlukom - 25.000 kuna (3.243 evra) prema državi i gradovima, odnosno 10.000 kuna (1.300) duga bankama, teleoperaterima i drugim kompanijama.

Utisak je da su građani bili nedovoljno informisani o uslovima otpisa, pa su iz poslovnica uglavnom izlazili pokunjeni i nespremni na razgovor s novinarima.

Jedan zagrebački privatnik čiji je posao propao, ipak je izašao sa osmehom na licu.

Foto: Wikipedia

- Rekli su mi da su mi svi računi ugašeni i da nema dugovanja - rekao je srećan čovek koji je bio uveren da još nešto duguje. Slično je prošla i mlada majka koja je saznala da su joj računi odblokirani još 26. januara jer je podmirila sve dugove. Odmah je sa šaltera nazvala porodicu da im saopšti radosnu vest.

Ipak, nisu bili svi te sreće. Zagrepčanin Branimir Falonga je ipak izjurio besan.

- Ovo stvarno nije u redu. Istina, dužan sam više od propisanih 35.000 kuna (4.540 evra), mislim da sam dužan oko 60.000 (7.780 evra), ali sam mislio da će mi oprostiti tih 35.000, pa ću ostatak lakše vratiti. Socijalni sam slučaj, već sam više od godinu dana u blokadi otkako sam izgubio posao i stvarno sam verovao da će mi ova mera pomoći. Da sam danas nešto uspeo da napravim, bio bih najsrećniji čovek u Hrvatskoj. Ali  sad sam jako razočaran - rekao je Falonga.

Kaže da Vladine mere, ako su "zaista bile usmerene na dobrobit dužnika", trebale da budu upravo takve da se svima oprosti do 35.000 duga, bez obzira na to koliko su dužni. Zato je juče glasno protestovao i protiv Fine i premijera Zorana Milanovića. Ipak, većina građana je mirno prihvatila činjenicu da im dugovi neće biti otpisani.

(Telegraf.rs / Izvor: Jutarnji.hr)