Zukorlić tvri da su Srbi ukrali Kusturicu, Ljajića i Mešu Selimovića. Evo šta su oni rekli o svojoj nacionalnosti!

Muftija sandžački Muamer Zukorlić, ponovo je iskoristio priliku da na jedan od najvećih srpskih praznika, Svetog Savu, provocira Srbe. Tako je u utorak na osnivanju prvog bošnjačkog centra u Beču istakao da Srbi kad god im treba pameti idu kod Bošnjaka, a za primer je naveo Emira Kusturicu, Mešu Selimovića i Rasima Ljajića, što je izazvalo burne reakcije kod javnosti.

Preporučujemo

On je za Kusturicu rekao da Srbi ne mogu bez njega, jer ga u protivnom ne bi prihvatili ovako kako jesu, forsirali i plasirali. Prema njegovim rečima, to znači da srpska kultura i nacija ne mogu bez bošnjačkih mozgova, a ovog reditelja Srbi smatraju svojim genijalcem.

- Emir Kusturica je prosvetitelj posle Svetog Save - izjavio je Zukorlić, dok je za Rasima Ljajića rekao da je ime jedan u Beogradskoj policiji jer se jedini održao 15 godina na političkoj sceni.

U razgovoru za francuski list Figaro pre nekoliko godina, popularni Kusta je jasno odgovorio na pitanje kako se danas deklariše.

- Moja porodica je poreklom srpska, pravoslavna. Moj otac je rođen kao musliman, ali je, pre svega, bio Srbin. Moja majka je takođe iz muslimanske porodice. Ali, ona se ne identifikuje ni sa jednom religijom. Veruje u snagu ljubavi. Ja svoju nacionalnost zasnivam na svom jeziku. To je ranije bio srpskohrvatski, danas je to srpski. Ovo nacionalno kulturno nasleđe definiše, dakle, moj identitet. Ali, ja se osećam takođe i Crnogorcem, jer mentalitet brđana je blizak mom.

Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović

Ministar trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić je bio malo oštriji u svojoj izjavi i istakao da Muamer Zukorlić ima problem sa ksenofobijom koja se na nažim prostorima nalazi još od 1990. godine.

- Iz Muamera Zukorlića progovara ksenofobija koja je, nažalost, opstala i preživela uprkos ratovima, stradanjima i žrtvama na svim stranama. Neki ljudi su zauvek ostali zarobljeni u tom zlom vremenu i iz njega ne mogu da izađu. Zukorlićeve izjave pripadaju poznatoj nacionalističkoj matrici koja postoji još od 1990. godine na ovim prostorima  - poručio je Rasim Ljajić za Novosti i dodao da nijedna nacionalna manjina nema ni teoretske šanse da se razvija ukoliko je u konfrontaciji sa državom u kojoj živi.

- To se naročito odnosi na Bošnjake. Moj pristup je da moramo da budemo kooperativni i da prihvatamo Srbiju kao svoju državu. Potpuno je naopaka i pogubna logika da će nama biti dobro ako je Srbiji loše. Srbija je naša zajednička kuća i ako ona prokišnjava svi ćemo da pokisnemo. Ako se Srbija razvija i napreduje, svima će, pa i nacionalnim manjinama, biti bolje. Uvek sam se rukovodio time - bio je jasan Ljajić.

Profesor savremene srpske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu Jovan Delić, rekao je da kada bi se Selimović i Kusturica sklonili, ostala bi rupa i ne daj bože da se sklone. Oni su srpsku kutluru izabrali i oni joj pripadaju.

Meša Selimović i supruga Darka. Foto: Arhiva

Nacionalnost Meše Selimovića je oduvek izazivala veliku polemiku kod ljudi, i dok su jedni bili zastupnici verovanja da je on to sam izabrao, drugi su pričali o tome da je bio primoran. Ipak, podsetimo se šta je velikan jugoslovenske književnosti napisao u pismu Srpskoj akamedimiji nauka i umetnosti 3. novembra 1976. godine.

- Potičem iz muslimanske porodice iz Bosne, a po nacionalnoj pripadnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj literaturi, dok književno stvaralaštvo u Bosni i Hercegovini, kome takođe pripadam, smatram samo zavičajnim književnim centrom, a ne posebnom književnošću srpskohrvatskog jezika. Jednako poštujem svoje porijeklo i svoje opredeljenje, jer sam vezan za sve ono što je odredilo moju ličnost i moj rad. Svaki pokušaj da se to razdvaja, u bilo kakve svrhe, smatrao bih zloupotrebom svog osnovnog prava zagarantovanog Ustavom - napisao je on i dodao:

- Pripadam, dakle, naciji i književnosti Vuka, Matavulju, Stevana SRemca, Borisava Stankovića, Petra Kočića, Ive Andrića, a svoje najdublje srodstvo sa njima nemam potrebe da dokazujem. Znali su to, uostalom, oni članovi Uređivačkog odbora edicije "Srpska književnost u sto knjiga", koji su takođe članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i sa mnom su zajedno u Odeljenju jezika i književnosti: Mladen Leskovac, Dušan Matić, Vojislav Đurić, Boško Petrović. Nije, zato, slučajno što ovo pismo upućujem Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, sa izričitim zahtjevom da se ono smatra punovažnim autobiografskim podatkom.

(Telegraf.rs)