Smejemo se drugima, a evo za šta sve nemamo reči u srpskom jeziku!

Šta sve ulazi u fond reči koje jesu ili nisu srpske i postoji li uopšte odgovor na to pitanje? Da li se turcizmi koji čine verovatno najopsežniji deo srpskog jezika nakon viševekovnog  korišćenja mogu smatrati rečima kojima bi trebalo naći srpske parnjake ili su odavno postali "domaći"?

Preporučujemo

Stručnjaci se slažu u jednome - da smo pred sebe stavili više nego težak zadatak. Dobro, i u još ponečemu...

Recimo, da nema jezika koji je u potpunosti "čist", tačnije lišen bilo kakvih upliva "sa strane", ili opterećen pozajmljenicama.

Foto: Wikipedia/Josef Kriehuber

Ovo posebno važi za turcizme, za koje lingvista i akademik Ivan Klajn kaže da su takozvane "odomaćene pozajmljenice", koje su ušle još u Vukov "Rječnik".

- Zar vam ne bi bilo krajnje nelogično da tražite parnjake rečima: "jastuk", "kafa", "kašika", "rakija", "čarapa", "boja", "kajmak", "sarma", "čardak", "kapija", "kula", "komšija"... Ili da umesto "đubretarca" (od turske reči đubre) nosite "smećarac"? - pitanjem nam odgovara Klajn dodajući da svakako ni u sve više korišćenoj tehničkoj terminologiji ne bismo mogli pronaći reči za koje bi trebalo tražiti srpske parnjake.

Printskrin: Youtube / novosadskatelevizija

- To je barem jednostavno objasniti. Znate, mi nismo nikakav izuzetak kada je upotreba tehničke terminologije u pitanju. Dovoljno je da vam navedem primer "daunloudovanja"! Zamislite kako bi zvučalo kada bismo govorili - istovarivanje? Smešno, zar ne? Isti slučaj je i sa "lajkovanjem", "guglovanjem"... Bilo bi sasvim opravdano da se ove reči uskoro nađu u zvaničnim rečnicima s obzirom na to da u srpskom jeziku jednostavno nema adekvatnog prevoda za njih.

U prilog ovim Klajnovim rečima ide i podatak da se na primer pojam "surfovanje" još 2007. našao u Rečniku Matice srpske i to kao "pretraživanje stranica na internetu", dok je Veliki rečnik stranih reči i izraza Ivana Klajna i Milana Šipke uveo između ostalog i pojmove - "atačment", "onlajn", "fajl", "aut", "vorkšop"...

Foto: Mihajlo Pavić

Lingvista Vlado Đukanović, pak, smatra da nijedna strana reč nije slučajno ušla u srpski jezik.

- Kada kažete "glava" ili "ruka" onda jednostavno nema dvoumljenja oko značenja ovih reči. Međutim, čim je neka strana reč ušla u srpski jezik, onda to znači da postoji izvesna nijansa u značenju koja razlikuje tu od svih ostalih reči, i da je njeno inkorporiranje u jezik bilo neminovno - objašnjava krajnje koncizno za Telegraf Đukanović nastavljajući:

Foto-ilustracija: Freeimages.com ross666/kristja

- Pozajmljenice, ako ništa drugo, a ono zbog fonetskog prilagođavanja postaju - srpske! - kaže Đukanović za Telegraf dodajući da se po njegovom mišljenju uvek dizala prevelika fama oko pozajmljenica.

Ivan Klajn, s druge strane ističe da među anglicizmima ima ubedljivo najviše reči umesto kojih bi mogli da se koriste takozvani - srpski parnjaci.

Foto: Foter.com / ImageLink

- Kao tipičan primer reči koju bismo bez ikakvih problema mogli u svakodnevnom jeziku da zamenimo srpskim parnjakom ili prevodom, naveo bih reč "implementacija". Umesto nje bismo mogli bez ikakvih problema da koristimo reči "primeniti", "ostvariti", "sprovesti" - navodi Klajn.

A nama istoga trenutka pada na pamet barem još jedna reč - "oficijelan". Zar ne zvuči daleko prirodnije - "zvaničan"?

Predlažemo vam da razmislite o ovoj temi, i u međuvremenu ostavite u komentarima pozajmljenice za koje mislite da nikako ne bi trebalo da ih koristimo u srpskom jeziku umesto daleko logičnijih "srpskih parnjaka".

(Katarina Vuković)