Hrvat kompaniju vrednu milione dolara poklonio prijatelju, evo gde sad živi (VIDEO)

U današnjem svetu pohlepnih ideala, želje za moći i trke za novcem, postoje ljudi koji veruju samo u ono normalno, u život s verom, samo u buđenje u novom danu, život od danas do sutra s osmehom na licu. Jedan od takvih ljudi je Nikola Borić (38), rođeni Zaprešićanin, čovek širokog pogleda na svet, visokoobrazovani mladić sa završenim kineziološkim fakultetom koji je prošao celi svet, a danas živi u dva kvadrata slamnato-drvene kućice u divljini potpapučkih šuma.

Preporučujemo

- Nakon završetka studija bavio sam se triatlonom, bio sam reprezentativac Hrvatske osam godina. Nakon toga bio sam trener, trenirao jako puno Hrvata, kasnije otišao preko i nastavio da radim kao trener, pripremao sportiste u 20 različitih sportova. Onda sam počeo da radim za jednog američkog menadžera i otišao sam da radim u Maroko sa pobednikom Dijamantske lige na 1.500 metara, radio sa više od 100 Etiopljana, s Kenijcima pobednicima maratona u Njujorku i Parizu, Dubaiju, Londonu, a nakon toga radio sam za tursku i azerbejdžansku atletsku reprezentaciju - počeo je priču Nikola.

Foto: Vladimir Grgurić/Glas Slavonije

Ali, ono najzanimljivije tek dolazi. Nikola je za vreme svog posla živeo u hotelima sa sedam zvezdica, prošao sve kontinente i živeo je na visokoj nozi. Ali, to nije ono što je njegovo srce htelo. Želeo je duševni i životni mir.

Sve to ostavio je iza sebe, vlastitu kompaniju vrednu nekoliko miliona dolara u Kini poklonio je prijatelju za rođendan i krenuo da pronađe svoje mesto pod suncem. Osam godina tražio je idealnu lokaciju po celom svetu i našao mali Kokočak blizu Orahovice.

Foto: Vladimir Grgurić/Glas Slavonije

- Tražio sam mesto u šumi s izvorima vode, potokom i gde nema ljudi. Ovde sam sve to našao i sada me svaki dan vodi srce i molitva. Možda odem danas popodne, a možda ostanem zauvek, tako zapravo izgledaju moji planovi - nastavlja Nikola koji živi u dva kvadrata male naseobine od slame i blata, čiji su zidovi bale od sena, a krov od letvi.

Unutra ima jednu bačvu u koju naloži vatru, spava na balama sena na kojima su podmetači za stolice. Ono što je najintrigantnije, Nikola jede samo jednom nedeljno, ali redovno održava higijenu.

Foto: Vladimir Grgurić/Glas Slavonije

- U principu, jelo mi ne treba, moja mačkica pojede više od mene. Hranim se iz drugih izvora, redovno se molim i meditiram, od četiri do šest sati svaki dan, i to mi je hrana. Bog mi sve daje što mi je potrebno. Pitali ste me za higijenu, kupam se u potoku. Evo, sada preko zime iz sela sam dobio i kadu pa ispod nje vani naložim, stavim vodu i kupam su u toploj vodi. Danas uživam u ovoj prirodi, okružuju me divlje životinje, svinje, srne i jeleni, ptice, vodene kornjače i rakovi, nekako ipak mislim da ću ovde živeti zauvek – priča karakteristični Nikola koji je već jednom živeo u sličnim uslovima.

(Telegraf.rs / Izvor:glas-slavonije.hr / Vladimir Grgurić)