JA NISAM ŠARLI: Ovo je tekst o kome svi govore. Tekst jednog pravog muslimana i novinara!

Stravični zločin koji se dogodio u Parizu, kada su 10 novinara i 2 policajca poginuli od strane islamskih ekstremista koji su želeli da se osvete zbog karikatura o njihovoj religiji, odjeknuo je svetom. Na sreću, počeli su da se pojavljuju komentari i izjave ljudi iste vere koji stvari gledaju i iz onog drugog ugla, i stoje ponosno i istrajno na strani mira i međusobnog poštovanja.

Preporučujemo

Amir Misirlić je na svom blogu u naglasio da se obraća javnosti kao novinar, ali i kao musliman. Sva dela sličnog karaktera treba da potpomognu smirivanju tenzija i prestanku večitog rata između ljudi različite nacionalnosti i vere. Začarani krug u kome se nalazi svet sa svim ovim sukobima ostaće zauvek, ukoliko se jednom ne preseče i odluči da se razlike poštuju i da ne treba osuđivati tuđe mišljenje i stavove.

Foto: Telegraf

- Ne, ja nisam Šarli. Koliko god trenutno bilo popularno tvrditi suprotno, ja nisam Šarli. Ja sam Amir. I musliman sam. I novinar sam. I ta moja dva identiteta mi ne dozvoljavaju da ćutim. Neko površan bi jedva dočekao ovo moje priznanje da se poigra kvaziduhovitom opaskom kako jedan moj identitet puca na drugi moj identitet. I da utvrdi kako sam sam sebi dušmanin. Ali to tako može delovati samo na prvu loptu. Baš onu loptu koja ti je tako lepo sela na volej pojednostavljivanja. I baš onu loptu kojom si tako razbio komšijski prozor.

Tako bi neki rado da okarakterišu zločin u Parizu. Jednostavnom formulom "Muslimani pobili novinare". Na stranu to što je takva formula u startu netačna zbog proste činjenice da im to ne odobrava ogromna, ogromna i još jednom ogromna većina muslimana širom sveta. Zagrebemo li malo ispod površine te zločince možemo optužiti za mnogo goru blasfemiju od one koju su navodno počinile žrtve njihovog krvoločnog pohoda na civilizaciju.

Foto: Tanjug/AP

Kao neko ko je odabrao da pet puta dnevno čelom dotakne pod u znak poniznosti pred Stvoriteljem, kao neko ko pet puta dnevno svedoči da "nema boga osim Alaha i da je Muhamed njegov poslanik", ja ne mogu prihvatiti da neko u moje ime ustaje u odbranu moga Boga koji je po difoltu svemoćan. I kao svemoćnom, ne treba mu, da ga neko uz pomoć kalašnjikova ili bombi brani. Kao vernika to me vređa. Jer obarač u odbranu Svemoćnog može povući samo neko ko sumnja u to da je Bog kojeg „brani“ svemoćan.

Mogu ja smatrati duhovitom ili neduhovitom neku karikaturu. Može me kao čoveka i vređati. Ali kao civilizovano biće ne smem oduzimati život drugom čoveku, a da taj drugi čovek nije iskazao jasnu i nedvosmislenu nameru da meni ili nekom meni bliskom oduzme život. A kao verujuće biće ne mogu biti toliko drzak da sebi uzmem za pravo da uništavam ono što je Onaj u kojeg verujem stvorio. Verujući ja verujem da će On naći načina da kazni onoga za koga proceni da ga treba kazniti. I da će oprostiti onima kojima On želi oprostiti. Možda će čak, u svojoj beskrajnoj milosti, oprostiti i ubicama iz Pariza. Ja nikad to ne bih mogao. Zato je on, valjda, Bog, a ja sam ovaj koji jesam.

Foto: Tanjug/AP

Ali i takav kakav jesam znam kada je nešto zlo i znam kojoj crnoj ne vredi dodavati bilo kakve boje ne bi li malo izbledela. Nema tog "ali" koje može opravdati ovakav zločin. Svaki onaj koji je u svojim komentarima napisao to "ali" i pokušao naći opravdanje ili razumevanje za ubice nije ništa drugo do li saučesnik u zločinu. Šta znači rečenica "Strašno je to što se desilo, ali nisu trebali dirati svetinje". Halo, kuc, kuc, ima li koga u tim tvrdim lobanjama? Pa nije deset novinara i dva policajca spržila munja nebeska nego samozvani i samorpoklamovani zaštitnici svetinja. A ja sam sebe kvalifikujem za pitanje ko li će svetinje zaštititi od njihovih zaštitnika?

Foto: AP/Tanjug

Nije li to ista nakaradna logika koja saosećajno za žrtvu silovanja kaže "jadna ona, ali nije trebala izaći u minjaku". To je logika kojom će nas uveravati, kad se jednog dana pogušimo od ugljen monoksida, da smo sami krivi jer dišemo. Zbog takve današnje logike sutra će idioti koji misle da treba braniti Boga pod drugim imenom konstatovati "da možda i nije u redu što džamije gore po Francuskoj, ali sami su krivi jer su ubijali novinare". A prekosutra će opet neko da pobije decu u nekom vrtiću uz opravdanje da su gorile džamije.

Zato ja moram da iskoračim iz tog kruga. Zato nije dovoljno da kažem "Ja sam Šarli". Zato je nužno da kažem "Ja sam Amir. Ja sam musliman i ja sam novinar. A ako ubijate u ime Boga ja sam vam neprijatelj i ja sam vam meta. Čak i ako ubijate u ime Boga kome se klanjam. Pogotovo ako ubijate u Njegovo ime" - objasnio je Amir.

(Telegraf.rs/ Izvor: amirmisirlic.com)