DA LI ĆEMO SE KONAČNO OBOGATITI? Srbija leži na 50 miliona tona nafte!

Prirodni rezervoari Srbije imaju u rezervama oko 14 miliona tona nafte i gasa, ali se procenjuje da naše tlo leži na četiri puta više "crnog zlata", pišu Novosti.

Preporučujemo

Zalihe nafte rastu svake godine, kao i godišnja proizvodnja. Tako smo pre četiri godine iz zemlje vadili 650.000 tona, a u 2014. - skoro duplo više.

Ipak, "crno zlato" u novčanice ne "izliva" direktno država Srbija. Sva naftna nalazišta kojima raspolaže Naftna idustrija Srbije u zemlji i svetu, pripadaju ruskom "Gaspromnjeftu".

Naša zemlja, privatizacijom 51 odsto NIS-a, ima pravo samo na tri odsto rudne rente, kojom naplaćuje vađenje prirodnog blaga sa svoje teritorije.

Foto: Flickr/tvol

Prema listi "Vorld fakt buka" iz 2013, Srbija se nalazi na 74. mestu po dokazanim rezervama nafte. Prva tri mesta zauzimaju Saudijska Arabija, Kanada i Irak, a od okolnih država ispred nas se nalaze Rumuni, koji imaju sedam puta više nafte od nas.

Više dokazanih rezervi imaju i Italijani (oko pet puta više), Albanija (oko 2,5 puta), a Hrvati se nalaze na jednom mestu ispred nas. Iza nas su Austrija, Mađarska, Bugarska, Češka, Slovačka i Grčka.

- Od ukupno 14 miliona tona rezervi, ne možemo reći kolike su tačne rezerve nafte, a kolike gasa, jer pre nego što izvadimo energente iz zemlje, ne znamo u šta ćemo ih pretvoriti - kaže Ljubinko Savić, savetnik Udruženja za energetiku u Privrednoj komori Srbije.

Foto: Tanjug

- Geološke rezerve, što su naše dugoročne zalihe, su oko 50 miliona tona. Mada imamo zalihe kojima možemo da se snadbevamo, većinski vlasnik NIS određuje gde će se vršiti istraživanja i iskopine. Različite procene stručnjaka idu i do 170 miliona tona neotkrivene nafte na našem području, ali brojka od 50 miliona tona jesu potvrđena istraživanja- kaže on.

Srbija godišnje potroši najmanje 2,2 miliona tona nafte, a iz našeg tla izvadi se oko 1,1 milion tona za godinu dana, ne računajući ono što NIS izvuče u Angoli.

Za sada su najveća nalazišta smeštena u Vojvodini i u Požarevačkoj depresiji, od Negotina, preko Centralne Srbije. Istraživanja se rade u okolini Kraljeva, Požarevca, Negotina, Jagodine i u regionu Mačve.

Foto: nis.rs

Kako bi se nafta eksploatisala što savremenije, NIS je počeo proces nabavke jedinstvenog softvera, koji će unaprediti istraživanje energenata u Panonskom basenu.

- Petromoud je vrhunski softver za numeričko modelovanje basena - kaže Ivan Dulić, rukovodilac Službe regionalne geologije u Naučno-tehnološkom centru NIS.

- Prvu komercijalnu primenu na Balkanskom poluostrvu imaće upravo kod nas. Vrednost investicije u novi softver je više od 500.000 evra. Ovo je strateški projekat prvog reda. Trebalo bi da rezultate naftno-geoloških istraživanja učini znatno uspešnijim i da efikasno obezbedi povećanje resursne baze kompanije - kaže on.

Realizacija ovog projekta će trajati dve godine, a na osnovu analize i interpretacije prikupljenih geoloških podataka iz Srbije, Mađarske, Rumunije i BiH treba da se obavi modelovanje Panonskog basena. Na taj način, stručnjaci će moći da odrede i koji su to najperspektivniji regioni za buduća naftno-geološka istraživanja NIS.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)