OVAJ ČOVEK JE NAJVEĆI BORAC U SRBIJI: Slep završio fakultet, sad se bori za svoj vid!

Iako slep, Milan Đurić (31), iz Valjevske Kamenica, uspeo je da završi Fakultet političkih nauka u Beogradu, smer socijalni radnik, uz pomoć majke koja je sve četiri godine studija na predavanjima brižljivo hvatala beleške, gradivo čitala naglas i snimala na diktafon, a on je potom preslušavao.

Preporučujemo

Diplomirao je u roku s prosečnom ocenom 8,41, upisao master studije, a u 2015. predstoji mu, kaže, još jedna velika životna bitka - da povrati bar deo vida.

Kada je bio u šestom razredu, u okolini kuće pronašao je detonator iz rata, koji mu je u rikama eksplodirao. Izgubio je vid, ostao bez tri prsta leve šake. U Zemunu je završio strenju školu za slepe i slabovide, bio đak generacije, na evropskom konkursu na temu "Kako mi je Brajevo pismo promenilo život" osvojio je prvu nagradu, bio četvrti na republičkom takmičenju u recitovanju.

- Trnovit put sam prešao za vreme studija. Nije bilo udžbenika ni literature na Brajevom pismu, niti u zvzčnoj formi, pa je majka sve snimala na diktafon, a ja posle pomno slušao, tako učio desetak sati dnevno. Bez pomoći osobe koja vidi, teško je završiti Fakultet političkoh nauka. Najteže mi je, ipak, padala borba sa administracijom, koja je trajala od upisa pa sve do diplomiranja.- kaže Milan.

Milan, njegova majka Branka (54) i otac Milorad (59) žive od 26. 000 dinara njegove naknade za tuđu negu i pomoć. Uz očevih 20. 000 dinara invalidske penzije, jedva preživljavaju, jer treba finansirati i Milanov boravak u Beogradu, na master studijama.

- Kad je Milan odlučio da upiše fakultet, čvrsto smo rešili da mu pomognemo. Da bih bila uz njega u Beogradu, napustila sam posao, jer nam je najvažnije da stekne uslov, diplomu, svoje parče hleba. Pomogli su nam mnogi dobri ljudi, od srca im hvala. Bilo je, međutim, onih koji su se čudili zašto studira kad je slep i nema dovoljno sredstava. Milan je pokazao da to što ne vidi, ne znači da ne može da završi fakultet - kaže njegova majka.

U slobodno vreme, Milan posećuje izložbe, muzeje. Interesuje ga muzika, kn jiževnost, psihologija. U valjevskoj srednjoj muzičkoj školi pohađao je kreativni kurs gitare.

- Sve ću učiniti da ponovo odem u Rusiju, na čuvenu očnu kliniku "Fjodorov", jer su njijovi lekari rekli da presađivanjem rožnjače mogu da vrate vid na desnom oku - kaže Milan.

On je uz pomoć kolega sa smera i profesora sa fakulteta uspeo da prkupi polovinu novca za operaciju oka, a potrebno je još 10. 000 evra.

Na master studijama odabrao je smer socijalnog rada, jer želi da pomaže ljudima u nevolji. Naročito ga, kaže, interesuje oblast boračko-invalidske zaštite.

- Ako čovek veruje u sebe, bori se, trudi i radi, ne postoji cilj koji je nedostižan. Iskreno se nadam da ću i moj naredni cilj, da povratim vid na desnom oku, da dostignem. Moj životni san je da ponovo vidim - dodaje Milan.

On kaže su prema sobama sa invaliditetom, predrasude pojedinaca na Fakultetu političkih nauka bile velike.

- Mnogi administrativni radnici, pa i pojedini profesori, smatraju da invalidi nemaju šta da traže na fakultetima. Otvoreno su me, s neskrivenim čuđenjem, pitali šta ću ja tu, ko me je poslao, šta će mi fakultet kada sam slep - završava on.

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)