ONI NAS NIKAD NE BI OSTAVILI: Ne dozvolite da se kuce i mace smrzavaju i umiru na ulicama!

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika Jadranka
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • M

    03. januar 2015 | 21:22

    Živim u kući, u kraju gde slabo ima napuštenih životinja, ali kad se nađe jedna takva, iako se moji uvek bune, ljute, ja krišom nahranim kuče, mače, sklonim u podrum, ili ispod terase i utoplim ako je hladno. Imam 17 godina, i samo govorim : Čim se zaposlim, odmah od prve plate, izdvojiću 2000 i kupiću džak granula i nahraniću te napuštene životinje. Nisu oni krivi što su napušteni. Kada vidim kuče kako leži na kartonu na -15... Ne mogu to da podnesem. Kad mi ostane nešto para, kupim kiflu neku, bilo šta da prezalogaje... Ali, ima dana i kad nemam ni jedan dinar... I kad moram da prođem pored tog kučeta, mačeta, koji me gleda onim tužnim okicama... Nije mi lako... Volim životinje i boriću se za njih. I oni dišu, i oni osete glad, žeđ, i njima je hladno... Ali mnoge to ne zanima, mnogi kažu "ma zivotinja je to, snadje se ona, pusti je..." Jeste zivotinja, ali je bolja od mnogih ljudi! Nema lepseg osecaja nego kad joj pomognes a ono te pogleda onim ocima punim zahvalnosti.

  • Nofear

    31. decembar 2014 | 13:42

    Ko ne voli životinje, ne voli ni ljude

  • Gagi

    30. decembar 2014 | 21:10

    A ljudi sto umiru od hladnoce to nikom nista?

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA