Zašto smišljamo novogodišnje odluke i zašto ih se nikad ili retko držimo?

Opšte je poznata činjenica da novogodišnje odluke često nemaju velike šanse da se zaista i ostvare. Sigurno pred svaki doček donesete makar jednu presudnu odluku koja će promeniti vaš život u narednoj godini, ali nažalost, rezultati su ipak drugačiji.

Preporučujemo

Veoma energično počnete 1. januar, rešeni da istrajete u odluci da nova godina bude bolja i drugačija od prethodne. Međutim, dok se okrenete, već je februar ili čak sredina januara, a vi ste već batalili svoj "čvrsto zacrtani" plan.

Zašto onda insistiramo da donosimo novogodišnje odluke kada ih se veoma retko držimo?

Jedan od razloga je naša želja da počemo od nule. Početak godine zaista za neke označava i pravi početak u životu. Druga motivacija može biti želja o samopoboljšanju, a 31. decembar nam omogućava da se spremimo za početak promene i da počnemo da se držimo zacrtanih planova.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

Psiholog Aleksandra Janković smatra da je kraj godine period kad ljudi prave rekapitulaciju i kad se analizira šte je sve učinjeno ili nije u godini za nama.

- Kraj godine postaje vreme za rezime, kako poslovnog tako i privatnog života. Ljudi imaju potrebu da detaljno pregledaju događaje koji su se izdešavali, a zatim i da ih analiziraju. Mi smo smrtna bića – želimo da iskontrolišemo svoje vreme i da ga na najbolji mogući način iskoristimo – navodi Jankovićeva.

Ona dalje kaže da su novogodišnje odluka, slično kao i dijete, često osuđene na propast i budu kratkog daha ukoliko ljudi previše ambiciozno pristupe svojim planovima. Jedan od glavnih razloga zašto se ne držimo odluka jeste činjenica da smo se previše "zaneli" s planovima.

Foto: sxc.hu/channah

- Kad ljudi sagledaju šte se sve dobro izdešavalo u toku godine i kad uvide gde su mogli još bolje da postupaju ili izvuku pouke iz nekog neuspeha, onda mogu da se drže odluka. Ukoliko ljudi ustanove šta sve ne valja, pa krenu "u paketu" sve da rešavaju, onda često neće uspeti – dodaje ona.

Ono što takođe može biti problem jeste donošenje pogrešne odluke, kao i nestrpljenje da se odluka ostvari što pre. Potrebno je donositi odluke za koje ste sigurni da ćete ih ispuniti jer ćete posvetiti vreme i energiju u njihovo ostvarivanje.

Jankovićeva preporučuje da treba postaviti minimalne ciljeve za bolji život i budućnost i da su uvek bolji kratkoročni ciljevi i strategije jer su ostvarivi.

Foto-ilustracijja: Profimedia

- Problem je što su ljudi previše inertni, imamo uspostavljene navike koje se ne mogu promeniti na prečac. Zato je bolje osmisliti male planove koji imaju realne šanse da se i ostvare – poručuje Janković.

Ono što može da vam pomogne u ostvarivanju zacrtanih planova jeste podrška najbližih. Ukoliko na primer želite da ostavite pušenje, recite svojim prijateljima, koji će ne samo potvrditi da je vaša odluka ispravna, već će vam pružiti podršku kada pokleknete. Što više ljudi zna o vašoj odluci, manja je verovatnoća da ćete je zapostaviti jer ćete imati oko sebe ljude koji vas motivišu.

Šta ste vi odlučili da promenite u Novog godini?

(J. R.)