Večeras je najduža noć u istoriji planete. Šta ćete vi raditi?

Severni pol se danas nalazi na najudaljenijoj tački od Sunca, a na svim lokacijama severne hemisfere, noć zimske kratkodnevice trajaće nešto duže nego bilo kad u istoriji.

Preporučujemo

To će se desiti zato što se Zemljina rotacija usporava vremenom usled Mesečeve gravitacije, pa će tokom svake naredne zimske kratkodnevice noć trajati nešto duže nego prethodnih godina.

Prema procenama naučnika svake godine se dužina dana poveća se za oko 15 do 25 milionitih delova sekunde. Iako to deluje malo, časovnici se moraju podešavati na svakih nekoliko godina, za barem jednu sekundu.

Jedan od razloga zašto je merenje vremena tako komplikovano je taj što solarni dani nikad ne traju tačno 24 sata.

- Zapravo, samo četiri puta u toku godine, dan traje tačno 24 sata, ali nikad u decembru. Najkraći je početkom septembra, kada traje 23 sata 59 minuta i 30 sekundi, a najduži u decembru 24 sata i 30 sekundi - kaže astronom Stiven Harli, koji vodi popularan blog pod nazivom Science Geek.

Trajanje solarnog dana varira iz dva razloga. Prvo, Zemljina osa je blago iskrivljena - 23,5 stepeni od vertikale - a drugi je taj što brzina okretanja naše planete oko Sunca takođe varira i povećava se što je planeta bliža Suncu, a smanjuje što se više udaljava.

- Solarni dani u decembru traju u proseku 24 sata i 30 sekundi, ali naši časovnici i dalje pretpostavljaju da svaki dan ima tačno 24 sata. Kumulativno pomeranje objašnjava zašto sunce zalazi sve ranije, a jutra ostaju mračna sve do nekoliko nedelja od zimske kratkodnevice - kaže Harli.

Velika Britanija proteže se na 9,55 stepeni geografske dužine. Pošto je 15 stepeni ekvivalent jednom satu, vremenska razlika između dva grada na suprotnim krajevima Britanije iznosi oko 38 minuta.

Međutim, kad je železnica uvedena u Britaniji tokom 19. veka, razlika je postala nepraktična, a pa je isto vreme primenjeno na celu državu. Osim toga, tada su mehanički časovnici već bili vrlo tačni i uveden je i standard - srednje vreme po Griniču.

Usvajanje srednjeg vremena ima za posledicu to što su naši časovnici tokom cele godine nisu u skladu sa Suncem, zahvaljujući Zemljinoj eliptičnoj orbiti.

(Telegraf.rs / BBC)