Ovaj svetac se nije kupao da ne bi video svoje nago telo!

Svetac Jovan Ćutljivi rođen je u Nikopolju Jermenskom i od malih nogu je izučavao Sveto pismo, a kada su njegovi roditelji preminuli, zajedno sa braćom nasledio je veliko imanje. Jovan je odlučio da na svom delu imanja podigne crkvu u ime Prečiste i Preblagoslovene Djeve Marije.

Preporučujemo

Od je sa 18 godina odlučio da se zamonaši i tada se odrekao svih materijalnih stvari. Odlučio je da svoje telo potčini duhu i da nikada ne postane rob stomaku i strastima.

Kada je imao 28 godina, episkop grada Kolonijskog je preminuo, a mnogi su smatrali da Jovan treba da zauzme njegove mesto. Međutim, kako je bio skroman, on nije želeo da preuzme tu ogovornost. Ipak, nakon dosta ubeđivanja pristao je da postane episkop Kolonijske crkve.

Iako je ostao episkop, on svoje skromne navike nije menjao. Nikada nije koristio kupatilo, zbog bojazni da drugi vide njegovo nago telo, ali i zbog straha da bi sam mogao da vidi svoje telo, opominjući se nagote Adamove. Svoje dane je provodio u molitvama i nastojao je da održi duhovnu i telesnu čistoću.

Deset godina od kako je postao episkop, muž njegove sestre Marije, Pazinik postao je carski nemesnik u Jermeniji. On je nastojao da se meša u crkvene poslove, što Jovan nije želeo da dozvoli. Kada je video zlobu ovog sveta, napustio je episkopsko mesto i otišao je u Jerusalim, gde je u molitvenom domu jedne bolnice provodio vreme kao prosjak.

Videviši tugu i jad naroda, molio se Bogu da mu nađe neko sigurno mesto za spas. Jedne noći mu se ukazala sjajna zvezda u vidu krsta i on ču glas iz njene svetlosti: "Ako hoćeš da se spasiš, pođi za ovom svetlošću". On je prihvatio i odveden je u veliku lavru prepodobnog Save. Posle nekoliko godina postavljen je za ekonoma, a prepodobni Sava ga je odveo u Jerusalim, kako bi patrijarhu Iliji predložio da ga postavi za prezvitera.

Međutim, Jovan je patrijarhu Iliji rekao "Oče ja bejah episkop grada Kolonije, no zbog mnoštva grehova mojih ja ostavih episkopstvo i pobegoh. A pošto sam snažan telom ja osudih sebe da služim bratiji, da bi oni molitvama svojim pomagali nemoćnoj duši mojoj". Čuvši ovo, patrijarh Ilija je objavio da Jovan ne može da bude prezviter, već mu je naložio da samuje i moli se u tišini, što je Jovan i prihvatio.

Jovan je zatim u ćutanju i molitvi provodio svoje dane, a kasnije je proveo čak deset godina u pustinji hraneći se samo divljim zeljem, pa se nakon toga opet vrati u manastir.

Smatra se da je mogao da pronikne u duhovni svet i da je mogao da isceljuje ljude od bolesti. Umro je 558. godine u kada je imao 104. godine.

(Telegraf.rs)