SRAM NAS BILO: Samo trećina Srba piše ćirilicom!

Ćirilica neće nestati u potpunosti, ali joj preti opasnost da će postati arhaično pismo, izjavio je poznati lingvista i akademik Ivan Klajn komentarišući istraživanje koje je pokazalo da 47 odsto stanovnika Srbije piše latinicom, u odnosu na 36 odsto onih koji koriste ćirilicu.

Lingvista Klajn apeluje na državu da preduzme ozbiljnu akciju kako bi sačuvala ćirilično pismo, da javni spisi i dokumenti budu na ćirilici, kako ne bi postala arhaično pismo. Njega, međutim, ne iznenađuju poslednji podaci, te za "Danas" ističe da je proces "odumiranja" ćirilice počeo još 1918. u zajedničkoj državi gde se daleko više koristilo latinično pismo.

- Taj trend se proširio i na Srbiju, a nastavio i posle Drugog svetskog rata - rekao je Klajn.

Poslednja istraživanja pokazuju da učenici u srednjoj školi danas više koriste latinicu.

- Latinica je potrebna za engleski, latinski, matematičke i hemijske formule. Još važnije, koristi se u radu na računaru i kucanju SMS poruka. Država bi morala da preduzme ozbiljnu akciju kako bi sačuvala ćirilično pismo, ali ona nije zainteresovana za to - smatra Klajn.

Prema njegovim rečima, svi javni spisi i zvanični dokumenti bi trebalo da budu na ćirilici.

Na privatnu upotrebu pisma se ne može uticati. Ali, ako se ovakav trend nastavi, ćirilica će postati arhaično pismo - naglašava Klajn.

Pavle Đokić, vlasnik i direktor "Open soursa", firme koja je sprovela pomenuto istraživanje je sprovedeno na teritoriji cele Srbije. U telefonskoj anketi učestvovalo je 1.011 osoba, uzrasta od 12 do 75 godina. Podjednaka upotreba oba pisma beleži se u seoskim sredinama, dok je ćirilica, za nijansu, zastupljenija u južnoj i istočnoj Srbiji.

Istraživanje, kaže da su istraživači i sami bili iznenađeni prevelikom upotrebom latinice, posebno u Beogradu. Ćirilicom se još jedino više piše u regionu istočne i južne Srbije. U svim ostalim regionima preovlađuje latinica. Posebno je izražena njena "prevlast" u Beogradu. Ovde latinicom češće piše čak 61,6 odsto stanovništva. Koliko tehnološki napredak utiče na korišćenje jednog ili drugog pisma možemo primetiti ako posmatramo korisnike interneta. Čak 28,5 odsto njih koriste više latinicu od ćirilice, dok ispitanici koji nisu na internetu daju prednost ćirilici.

- Jednostavno, u savremenom svetu komunikacije, bez latinice se ne može - istakao je Đokić.

Sagovornik kaže da su ispitanici na pitanje koje pismo više koriste, uglavnom prvo odgovarali kontrapitanjem:

- Mislite li na tastaturu? - što potvrđuje da povećanjem informatičke pismenosti raste i upotreba latinice.

Rezultati pokazuju i da mladi mnogo više koriste latinicu od ćirilice. Osobe uzrasta od 20 do 29 godina latinicu koriste čak 47 odsto više nego ćirilicu. Starije osobe su okrenute ćirilici i skoro 60 odsto njih starosti od 70 do 75 godina koristi ćirilicu kao glavno pismo.

(Telegraf.rs / Fonet)

Video: Mećava zatrpala zapadnu Srbiju: Ekipe rade na rašićavanju svih putnih pravaca

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Диди

    16. decembar 2014 | 15:13

    Волим ћирилицу.....

  • Dag

    16. decembar 2014 | 18:32

    Teanskripciju cirilicnog pisma u latinicno,izvrsio je, jos Djura Danicic.U smutninm vremenima, kada nema sta da se jede,uvek se ponavlja prica o jeziku, i o tome ,koji je narod stariji.Kao i uvek,da se ne razmislja o tome - ko je bedniji...((Usput,u Flandriji,pocetkom 18 veka,nije bilo nepismenih.I danas govore,tecno,tri jezika.(Danasnja Holandija i Belcija.))...

  • Boki

    16. decembar 2014 | 18:12

    Pisem cirilicom i latinicom, mada sve manje pisem, a sve vise kucam i mnogo mi je komfornije da kucam latinicom, kao sto i sada kucam. A vi sto se busate u grudi u ime cirilice, glagoljice i majke Rusije, a komentar ste ostavili latinicom, sami ste sebe demantovali. Treba negovati oba pisma, oba su nasa i sa tim mozemo da se ponosimo.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA