OVO MORATE DA VIDITE: Top 5 predmeta u prvom srpskom privatnom muzeju (FOTO)

Nakon dva milenijuma Beograd i Srbija dobiće prvi privatni muzej! Na njegovu adresu, u Svetogorsku 17, uputili smo se s izvesnim predznanjem - onim, kojim se može podičiti svaki Beograđanin koji drži do svoje istorije, tradicije i kulture.

Preporučujemo

U Dom Jevrema Grujića, spomenika od izuzetne vrednosti koji je iznedrio sedam generacija diplomata i najznačajnija imena ovdašnje političke, kulturne i mondenske scene prima nas prevodilac Lazar Šećerović, potomak srpskog ministra, diplomate i osnivača Liberalne stranke Jevrema Grujića, koji je, s neskrivenim uzbuđenjem primećuje, sa svojim rođakom Alekom Conićem konačno ostvario dugogodišnji san!

A ima li boljeg mesta za ovo "zvanje", od onoga u kojem smo se obreli?

Malo li je primetiti da je među zidovima budućeg prvog privatnog muzeja nastala Liberalna stranka Srbije, u salonu u kojem sedimo kafu pila kraljica Marija Karađorđević, o aktuelnostima svako u svoje vreme, pričali - princ Đorđe Karađorđević, knez Aleksandar Karađorđević, knez Miloš Obrenović, knez Mihailo Obrenović, književnik Jovan Dučić, princ Mihajlo Petrović Njegoš, Ser Ralf Spenser Pedžet (komesar britanskih misija u Srbiji početkom 20. veka), Ser Džon Beri, grof i grofica De Dampjer, lord Snoudon (zet kraljice Elizabete Druge)?

Ili, da su u suterenu priređivani nadaleko čuveni balovi, a '67. otvorena prva diskoteka na potezu od Trsta do Vladivostoka jednostavno nazvana "Kod Laze Šećera"?

U mnogo čemu je ovo zdanje bilo prvo! Baš kao i njegovi žitelji: Popečitelj Teodor Herbez bio je prvi Srbin koji je dobio titulu grofa od ruskog cara, a ministar Jevrem Grujić - jedan od prvih srpskih studenata na Sorboni iz reda čuvenih "parizlija", prvi Srbin s najvišim evropskim i svetskim odlikovanjima i prvi autor srpskih Etnografskih spisa.

Njegovi sin i snaja Slavko i Mejbl Grujić prvi su srpski diplomatski par koji je upoznao četiri engleska kralja, i koji je ovenčan titulama - sera i lejdi.

Stevan Ćurčić je prvi Srbin koji je sakupio privatnu zbirku oružja iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, i izložio je u Londonu, 1907. za šta je nagrađen zlatnom diplomom i medaljom, a njegova ćerka Milica bila je prva Srpkinja koja je predstavljena u Bakingemskoj palati britanskoj kraljici Aleksandri i kralju Edvardu VII (sinu kraljice Viktorije) na balu debitantkinja...

Ostaje utisak da je heterogeni istorijat zdanja svakako uticao na to da Dom Jevrema Grujića bude proglašen prvim privatnim muzejem diplomatije i avangarde.

- Zahvaljujući novoj agilnoj direktorki Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda Neli Mićović, koja je gradonačelniku Siniši Malom objasnila značaj zdanja Doma Jevrema Grujića i dovela ga u posetu našoj kući, ostvariće se dugo sanjani san porodice o otvaranju prvog privatnog muzeja na ovom mestu! - počinje priču za Telegraf Šećerović ddajući da će prema rečima prvog čoveka grada ideja zaživeti već na proleće.

Muzej će imati stalnu postavku koja će se neprestano dopunjavati, a biće izložena i brojna remek-dela srpskog slikarstva koja su godinama "čamila" u depoima.

- Javnost će biti u prilici da vidi slike Paje Jovanovića, Uroša Predića, Stevana Todorovića, Đorđa Krstića, Zore Petrović, Ivana Tabakovića, stilski nameštaj iz Beča, Pariza, Holandije, Italije i Velike Britanije. Biće izloženi predmeti primenjene umetnosti od stakla, porcelana, fajansa, keramike, srebra (lični predmeti Herbeza i Grujića), zatim retka zbirka oružja iz Prvog i Drugog srpskog ustanka (između ostalog kubure i džeferdar Tanaska Rajića iz 1807.), srpska i inostrana odlikovanja, među kojima su i ordeni Legije časti, kojima je odlikovano čak osam članova porodice - ističe Šećerović.

Svakako će biti interesantno obići "tea room" u kojem će se čaj služiti po engleskom kraljevskom protokolu, ali i videti najstariju venčanicu u Srbiji, iz 1856. godine, koja je pripadala Jeleni supruzi Jevrema Grujića.

Ne smemo smetnuti s uma ni Jevremov diplomatski mundir iz 1886. godine (kada je imenovan za ambasadora), kao i nekoliko odevnih predmeta dinastije Obrenović (jelek, zubun i anterija kneza Mihaila) i dve diplomatske uniforme iz 20. veka (koje su pripadale Milivoju Naumoviću i Vukašinu Šećeroviću).

Kuća će biti i svojevrsni kulturni centar u kojem će mladi umetnici dobiti šansu da prirede prvu izložbu, koncert, video-zapis, instalaciju, predstavljanje knjiga poezije, romana... Učenici srednjih škola će baš na ovom mestu pohađati ogledne časove iz likovne umetnosti, a muzej će biti i "poprište" diskusija, panela, okruglih stolova.

U Domu Jevrema Grujića, saznajemo, dodeljivaće se i godišnje nagrade za izuzetna dostignuća u raznim oblastima stvaralaštva, ali i za humanitarni rad, a primaće se i strane političke i kulturne delegacije.

- Srbija je mnogo dala Evropi i svetu i to treba da se uvaži! Muzej je slika Beograda i Srbije kakvi su bili, kakvi su sada i kakvi će biti u novo i srećnije vreme! Nadamo se da će ovaj muzej biti doprinos da Srbija zauzme mesto u svetu koje odavno zaslužuje i koje joj pripada - završio je razgovor s nama Lazar Šećerović preporučujući čitaocima Telegrafa pet predmeta koje ne smeju da propuste da vide u ovom velelepnom zdanju.

Francusko ogledalo "Rokaj"

Ovo je verovatno najlepše ogledalo u Srbiji "Rokaj" stila iz 1775. godine. Kupljeno je u čuvenoj pariskoj aukcijskoj kući "Druo", a svojevremeno je krasilo dvorac iz okoline Pariza. Kupili su ga guverner Narodne banke Kraljevine Jugoslavije Dragutin Protić i njegova supruga Milica.

Škrinja od pozlaćene bronze i kristala

Ova škrinja od pozlaćene bronze i kristala pariske izrade poklon je kralja Milana i kraljice Natalije Stevanu i Stani Ćurčić. Reč je o dragocenom svadbenom daru koji je kraljevski par darovao precima Lazara Šećerovića 1878. godine.

Zbirka oružja iz Prvog i Drugog srpskog ustanka

Retka zbirka oružja iz Prvog i Drugog srpskog ustanka Stevana Ćurčića izložena je 1907. godine u Londonu u izložbenom paviljonu "Earl's court" za šta je Ćurčić ovenčan zlatnom diplomom i medaljom. U njoj se između ostalog nalaze i puška hajduk Veljka Petrovića i kubure i džeferdar Tanaska Rajića.

Polu-akt Vlaha Bukovca

Reč je o jednom od pet najznačajnijih dela čuvenog hrvatskog slikara Vlaha Bukovca (1855-1922). Remek-delo je nastalo u njegovom ateljeu u Pragu 1912. godine.

Italijanska kraljevska fotelja

Italijanska kraljevska fotelja potiče iz druge polovine 18. veka. Doneli su je diplomata i sorbonski đak Vukašin Šećerović i njegova supruga Milica iz Rima.

(Katarina Vuković)