Da li su ovo četiri dokaza da će 2015. godina biti najteža od devedesetih?

Ekonomista Ljubomir Madžar za "24 sata" kaže da će na kvalitet života uticati pad vrednosti dinara u odnosu na evro i smanjenje plate i penzije. U prevodu, veće rate za kredit i manje mesa na trpezi.

Preporučujemo

Evro

U godini pred nama očekuje se dalji pad vrednosti domaće valute, koji će za sobom povući pre svega rast cena i pad kupovne moći. Očekivani prosek vrednosti dinara u odnosu na evro je 121 dinar. Ovakva situacija će najviše pogoditi one koji su se zadužili u devizama.

- Moja mesečna rata za kredit je 250 evra. Ako dinar nastavi da pada ovim tempom, moja rata, kad se preračuna u dinare, samo će da raste. U proseku će biti veća za 1.000 dinara mesečno. To je problem jer plata u dinarima ostaje ista - žali se Slobodan Mijatović koji otplaćuje stambeni kredit.

Plate

Za zaposlene u javnom sektoru, kao i za penzionere, nema nedoumica oko visine zarada. Njihova sudbina je već rešena u ovoj godini. Smanjenje plata za 10 odsto ostaće na snazi i u 2015. Tako će, na primer, svi koji su primali 40.000 dinara, tokom cele sledeće godine dobijati 4.000 manje.

- To je već gotova stvar, bar što se tiče javnog sektora i penzionera. Građani koji rade u privatnom sektoru već imaju u proseku manje plate, a neki ih i ne primaju - ocenjuje Madžar.

Kupovna moć

Ova godina nije donela veliku inflaciju koja sa sobom nosi i rast cena. U 2015. zaposleni u javnom sektoru i penzioneri ulaze, međutim, sa manjim primanjima, što će se svakako odraziti na kupovnu moć. To će u praksi izgledati ovako: 4.000 dinara manja plata znači manje bar osam kilograma svinjskog mesa na trpezi manje.

I to nije sve. Pad kupovne moći izazvaće i rast evra u odnosu na dinar. Srbija je uvozno orjentisana privreda tako da će za onoliko koliko padne vrednost dinara za toliko poskupeti roba iz uvoza.

Otpuštanja

Budžetom za 2015. Vlada Srbije planira da smanji izdvajanja za zarade u javnom sektoru i to racionalizacijom broja zaposlenih. Prema našoj računici, bez posla bi trebalo da ostane oko 7.000 ljudi. Šta će se dešavati u privatnom sektoru zasad se niko ne usuđuje da predviđa, jer zvanični podaci pokazuju pozitivne promene na tržištu rada.

Stopa nezaposlenosti je u prvom kvartalu ove godine, prema podacima Zavoda za statistiku, bila 20,8 odsto, što je značajno manje u odnosu na isto vreme prošle godine kada je bila 24,1 odsto.

- Verovatno će i privatni sektor smanjivati zaposlenost, ali ne mnogo, jer on ne pati od preterane zaposlenosti - procenjuje Ljubomir Madžar.

(Telegraf.rs / 24sata)