I SMEŠNO I TUŽNO: Nemamo prevodioce sa srpskog na bosanski, pa kriminalce puštamo na slobodu! (FOTO)

U celoj Srbiji postoji samo jedan čovek koji je ovlašćeni sudski tumač za bosanski jezik i on živi u Vojvodini. Zamislite koliko bi tek nerešenih slučajeva bilo nagomilano da je, pored štrajka advokata, potrebno još i prevođenje sa bosanskog na srpski jezik.

Preporučujemo

Bošnjak iz Sandžaka će istom rečenicom tražiti sudskog tumača i na srpskom i na bosanskom jeziku, s tim što mu, u drugom slučaju, to može pomoći da unedogled odloži sudski postupak.

U Prijepolju je bosanski jezik već pet godina u službenoj upotrebi, a Osnovni sud u ovom momentu ima oko 80 predmeta koji čekaju da budu prevedeni. Najviše ih je u krivičnoj materiji.

- Taj broj se polako povećavao jer su stranke, kad su shvatile da postoji problem i da nemamo tumača, masovnije počele da traže da se spisi predmeta prevedu na bosanski ili da se nađe tumač za bosanski jezik znajući da takvog tumača nema - priča predsednik Osnovnog suda u Prijepolju, Mileta Bezarević za RTS.

U čekanju da se prevedu optužnice, jedan broj predmeta je, kažu u sudu, zastareo jer je istekao rok od četiri godine, a da nije obezbeđen tumač.

- Ovde se mora pitati da li stranka zna jezik, a ako ne razume mora se obezbediti tumač, druga je stvar da li su iskreni u svojim tvrdnjama - objašnjava Bezarević.

Da bi neko postao tumač za ovaj jezik, pored visokog obrazovanja i poznavanja pravne materije, mora da ima odobrenje ministra pravde. Iz tog ministarstva poručuju da su upoznati sa problemom nedostatka prevodilaca i za bosanski i za druge jezike nacionalnih manjina.

U skladu sa Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa 2013–2018. godine, predviđeno je da se, radi unapređenja izbora stalnih sudskih prevodilaca, izradi Nacrt zakona o stalnim sudskim tumačima, navelo je Ministarstvo pravde. Nakon usvajanja zakona, Ministarstvo pravde će sprovesti postupak imenovanja sudskih prevodilaca i tumača.

Lingvisti poručuju da su ideje "jedan narod, jedan jezik, jedna država" bile aktuelne u 19. veku. U debati o jezicima na Balkanu najmanje je, tvrde, reč o jeziku. Lingvista Vlado Đukanović smatra da je to stvar politike, a a ne jezika.

- Ako obratite pažnju, nema nikakve razlike, oni govore isto kao što su govorili pre 30 godina, ali se ponašaju kao da govore drugim jezikom - kaže Đukanović.

Po istom osnovu mogli bi da se jave i Crnogorci, mada se još niko nije pozvao na taj jezik u sudu, niti postoji sudski tumač za crnogorski. U Crnogorskom nacionalnom savetu kaže da postoji inicijativa da se crnogorski jezik uvede u opštinu Vrbas, u kojoj živi 7.500 Crnogoraca, po istom principu kao što je u službenoj upotrebi u opštini Mali Iđoš.

(Telegraf.rs / RTS)