OVA VEST JE DANAS ZAPALILA SRPSKI FEJSBUK: Pola tridesetogodišnjakinja u Beogradu nema dete!

Dragi ljudi, U kompaniji u kojoj radim već dve godine, od kada je naše odeljenje uspostavljeno, i u kojoj su plate prilično dobre za naše uslove, toliki je broj trudnica da smo morali da počnemo da tražimo privremene zamene, jer nam posao pati. :) Jako smo srećni zbog svih tih bebirona, pogotovu kada se broju budućih ili sad već ostvarenih mama doda i solidan broj muških kolega koje su postali tate. Kako nam je odeljenje veliko (oko 150 ljudi raznih profila i doba, od 20 do preko 50 godina starosti), čak imamo i dva para koji su se na poslu upoznali i sada već imaju klincove. Ono što mene lično čini tužnom, a i neke od kolega sa kojima sam diskutovala na tu temu, jeste poražavajuća činjenica da bi veliki broj pomenutih ljudi koji sada uživaju u roditeljstvu, vrlo verovatno u roditeljske vode zagazio ranije, samo da su bili u boljoj finansijskoj situaciji. Ne znam šta da vam kažem. Sa nekog aspekta, svi ste i u pravu i u krivu. Tačno je da finansijska situacija ne treba biti izgovor, ali u potpunosti razumem parove koji žele da budu u mogućnosti da svom detetu priušte ako ne solidan, a ono bar ''osrednji'' (normalan?) život. Nemamo ''splavaruše'' ni ''splavare'', ali pored pomenutog broj roditelja imamo i dosta samaca, od kojih veliki broj želi da pronađe nekoga sa kime bi delio svoje minute, dane, godine. Danas je to poprilično teško. Multimedijalno doba/tehnologija nas udaljava jedne od drugih, moderni trendovi nepoklonicima dodatno otežavaju pronalaženje jednih drugih, jer su u manjini, barem kada govorimo o mlađim generacijama (do 30). A imamo i parova koji ne mogu da ostanu u drugom stanju (od 20+ do 40+ godina starosti), neki i po deceniju, čak i duže. Trenutno držimo palčeve koleginici koja je u Mariboru na ko zna kojoj po redu proceduri i nadamo se da ćemo još jednom skupljati parice i birati bebeće čestitke, negde početkom 2016.godine. Mene lično što se tiče, ja jesam TA 30+ ženska osoba koja nema decu i koja još fakultet nije završila, ali radim godinama. Fakultet mi nije prioritet, i bez njega sam se snašla, uvek mogu samostalno da proučavam ono što me zanima i to bez obaveza polaganja ispita (živele knjige i Internet). Izađem 2-3 puta godišnje i to, za divno čudo, ne na splavove. Kad sam već kod toga, zašto je toliko reči o splavovima, kada je pun Beograd raznih drugih mesta, koja su meni jednako, ako ne i više odbijajuća? Ne čekam ni princa, ni konja, u dugoj sam vezi, sa puno ljubavi. Zašto nemam decu? Zato što smatram da dete treba da bude plod ljubavi i da pored toga bude željeno, a ne rođeno jer okolina i statistike nalažu da je ''vreme''. Takođe sam stava da je roditeljstvo jedna od najvažnijih životnih odluka. Iz tih razloga nikada nisam ostala trudna, jer to nisa ni želela. Imam 2 polubrata i 3 polusestre. U mojoj porodici puno je potomaka (mama 2+ja , otac 3+ja+unuče, tetka 5+unuče, oba ujaka po dvoje, stariji+dvoje unučadi, itd). O podizanju dece znam sve što se može znati bez ličnog iskustva rađanja, jer su prilične razlike u godinama između mene i pomenutih petoro braće i sestara (4, 5, 14, 17 i 24 godine razlike, redom), a broj neprospavanih noći i promenjenih pelena znatan. Moguće da je to što sam od tih silnih klinaca uspela da ''pobegnem'' :) tek sa 20+ godina odložilo moj majčinski alarm za 10ak godina, ali me je takođe veoma upoznalo sa svim čarima i teškoćama roditeljstva. Do pre nekog vremena nisam smatrala da sam spremna da budem majka - emotivno, finansijski, mentalno. To nije bila sebičnost, nego baš suprotno - zrelost da prepoznam i shvatim samu sebe. Takođe nije bilo iz razloga ludovanja, vremena za sebe i sl. ''Lako'' je napraviti i roditi dete, ali to dete treba želeti, voleti, maziti i paziti, gajiti. Ja želim da se radujem i iščekujem. Da mi nikada groz glavu ne prođe ''Kuku meni'' ili ''Šta ću sada?'' Nazovite to sebičnim, ali ja za svoje dete, kada ga budem imala/planirala, a sve mi se čini da ću ubrzo prelomiti, želim da bude željeno i pre nego što počne da postoji. Da bude centar mog ličnog univerzuma od ideje, pa na dalje.

Moju babu niko nije ni pitao da li zeli da rodi ....rodila je 13-oro. Nije joj padalo na pamet da studira a jos manje da gradi karijeru....Niko je nije pitao ni da li joj se svidja moj deda kad su je udali......Ona je morala da donese miraz u brak da bi je neko uopste ozenio....znaci nije imala priliku ni sponzora da nadje....ali rodila 13-oro dece. Toliko o tome...ko shvati razumeće

Колико се ја разумем у математику, жене у периоду 30-35 година су у четвртој деценији... Наслов би требало да буде још алармантнији, оне су ЧЕТРДЕСЕТOГОДИШЊАКИЊЕ! Због тога што их уљуљкују да су млађе него што то у ствари јесу, оне не рађају!