LEDE VAM KOSTI I NOSE SVE PRED SOBOM: Ovo su ZLI VETROVI koji duvaju u Srbiji!

Srbija ima dobar klimatski kapacitet u regionu, ali i šire, tvrdi meteorolog Časlav Stanojević. On smatra da u našoj zemlji ima dosta sati sunčanog vremena, za razliku od Velike Britanije i Skandinavije, a Srbija spada u prvih 50 zemlja sveta po zalihama pijaće vode.

Preporučujemo

- U razgovoru sa jednim poznatim novinarom, sada profesorom, na temu vetrenjača za proizvodnju struje u našoj zemlji, zastupao sam tezu da ne bih voleo da živim u zemlji, gde stalno nešto duva, pa makar proizvodio zelenu struju, kao i u zemlji gde nema Sunca, misleći pritom na atlansku obalu Britanije, gde nema Sunca i stalno duva vetar. Slična situacija je i u Skandinaviji, gde kada se Sunce pojavi na sat, dva, svi se poskidaju i sunčaju u parku. Tu smo se složili, jer mi je rekao da treba da poljubimo našu košavu. Naime, on je radio u Kanadi i kaže da to tamo tako duva danima, a da se Sunce praktično i ne vidi od oblakodera i pored vedrog vremena – priča Stanojević.

Foto-Ilustracija: Tanjug/Jaroslav Pap

U Srbiji duva nekoliko karakterstičnih vetrova, dok u Beogradu ravnopravno dominiraju severozapadni i jugoistočni vetrovi.

Pre svega imamo Košavu, jak i plahovit vetar iz istočnog i jugoistočnog pravca , povremeno sa udarima od olujne do orkanske jačine. Ovaj vetar duva u južnom Banatu, Podunavlju i Pomoravlju, a u ove regione spada i beogradski kraj. Ime ovog vetra potiče iz nepoznatog vremenskog perioda, ali je nastalo kao turcizam - od reči haos i hava, što znači vetar, pa zajedno čine “brzi vetar”. Naše ime za ovaj vetar je Ustoka, međutim u većem delu se zadržalo ime Košava. U Pomoravlju oko Paraćina, Ćuprije i Jagodine i danas se zove Ustoka.

- Ovaj vetar je najjači u oblasti Delibatske Peščare, Banatskog Karlovca i Alibunara. Peščara je i nastala upravo od ovog vetra. U Beogradu je košava najjača na Dunavu kod mosta i na teritoriji Dorćola. Najveća brzina košave izmerena je 17. oktobra 1976. godine u 6 sati, čak 36 m/s, odnosno 130 km na sat. Košava slabi u zoni Obrenovca,dok u Lazarevcu i Mladenovcu praktično ne duva. Ovaj vetar kontinuirano duva tri ili sedam dana ili čak 21 dan – kaže Stanojević za “Telegraf”.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Drugi karakterističan vetar je severni i severozapadni, koji prilikom prodara hladnog vazduha preko Panonske nizije postaje jak i olujni vetar, naročito u Vojvodini. Na svom putovanju ka jugu poznat je po imenu Moravac.

- Ovaj vetar je umeren i jak i duva duž Velike i Južne Morave, a kada prođe Grdeličku klisuru postaje Vardarac, koji dalje svoj put završava u Solunskom zalivu – navodi meteorolog.

Još jedan vetar koji nastaje posle prodora iz Panonske nizije je Gornjak. To je jak, povremeno i olujni severozapadni vetar. Ime je dobio po manastiru Gornjak i Gornjačkoj klisuri. Ovaj vetar je bitan za klimu Negotinske krajine i po karakteru je sličan Košavi, što se može uočiti po drvoredu pored puta za Negotin, koji je nagnut od severozapada na jugoistok.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Postoji i jedan malopoznati vetar, a to je Kremanski vetar. Ovaj vetar je veoma važan za grad Užice. Naime, grad Užice se nalazi u kotlini i okružen je planinama. Poznat je po činjenici da je naročito na jesen i zimu najzagađeniji grad u Srbiji. Zagađenje vazduha je posledica grejanja ugljem i naftom. Smog se zbog nemogućnosti prirodne ventilacije dugo zadržava, a može da se malo umanji padavinama.

- Za građane Užica vetar koji duva od varošice Kremne, poznat kao Kremanac, dolinom reke Đetinje i izlazi na drugi kraj grada je spasonosan jer se tako uspostavlja prirodna cirkulacija. Za ovaj vetar znaju i deca – kaže Stanojević.

Postoje i drugi vetrovi, kao što je snegožder. To je južni i jugozapadni topao vetar, koji npr. na Zlatiborskoj visoravni otopi pola metra snega tokom noći, a pri tome se potkopju koreni visokih četinara, koji tokom dana u velikom broju popadaju.

(J. R.)